Možete li nam reći preciznije o toj bolesti i kako se prenosi?

            - Svinjska kuga je izuzetno zarazna i opasna bolest koja se prenosi na svkoro sve moguće načine, vazduhom, hranom, vodom i svim telesnim izlučevinama (fekalije, sekret, pljuvačka i sve ostalo). Pored toga ovu bolest mogu preneti i druge životinje (glodari, ptice i sl.).

            Postoji li uopšte lek za ovu bolest?

            - Nažalost, za ovu bolest ne postoji lek i to je najveći problem. Sve zaražene životinje i one za koje se opravdano sumnja da mogu biti zaražene moraju se ukloniti na propisan način. NJihovim mesom se ne smeju hraniti ni ljudi niti bilo koje druge životinje.

            Kako se onda zaštiti od te bolesti?

            - Od ove bolesti se može zaštiti isključivo preventivom i vakcinisanjem. Država je ozbiljno shvatila problem ove bolesti pa je na celoj teritoriji naše zemlje vakcinacija svinja protiv svinjske kuge potpuno besplatna. Sadašnja vakcina potpuno štiti svinjsku populaciju od svinjske kuge u trajanju od šest meseci.

            Da li građani vakcinišu svoje životinje?

            - Mogu vam reći da je  visok procenat stanovništva shvatio probleme koji su prisutni i redovno vakciniše životinje. Jedini trošak koji stočari imaju je obeležavanje svinja koje staje 100 dinara po grlu i to je osnov da se može besplatno dobiti vakcina protiv kuge. Naravno da je obeležavanje stoke obevezno po zakonu i da se jedino na taj način može obeštetiti poljoprivrednik u slučajevima karantina i uklanjanja životinja na osnovu procena o zarazi na određenom području.

            Da li je u našem mestu bilo primera zaraze svinja ovom bolešću?

            - Koliko se sećam, u Starčevu nije bilo epidemije u poslednjih deceniju, dve. čuo sam za probleme u Ivanovu pre mog dolaska u ovaj kraj a bio sam prisutan kada se pre 7-8 godina u Vojlovici desio slučaj zaraženih svinja kupljenih na stočnoj pijaci u Pančevu. Srećom, reagovalo se veoma brzo pa je sprečena opasnost od širenja zaraze.

            Na kraju, šta preporučujete?

            - Preventiva je višestruko jeftinija i efikasnija od bilo koje bolesti. Ponašajte se odgovorno prema životinjama kao i prema ljudima. Registrujte svaku životinju koju posedujete i redovno vakcinišite prema savetu veterinara, jer na taj način, pored svojih životinja, štitite i sebe i vaše okruženje.

P. Stanković

Pčelarstvo

            Veliki radovi u pčelinjaku su u toku. Sumiraju se rezultati zimskog prezimljavanja. Procvetala je vrba, trn, šljiva i jabuka. Prvi unosi nektara. Svaki cvet ima polenov prah, slatku tečnost. Tu slatku tečnost, nektar, pčele sišu iz cveta, unose ga u košnicu i dalje dodaju svoje enzime oduzimaju mu vodu i prave med. Pčele su u fazi intezivnog razvoja i do maja meseca do cvetanja bagrema, dostići će svoj maksimum. Pčelari svojim pregledom kontrolišu stanje u pčelinjim zajednicama. Slabija društva se spajaju. Praksa kaže: slabije zajednice ne mogu doneti bagremovog meda. Broj jedinki za  bagremovu pašu je 50-60 hiljada pčela. Slabije zajednice dodaju se jačim. Pogrešno je spajati dve slabije zajednice. Mora se videti razlog slabih zajednica. Možda je razlog nedostatak hrane ili loša matica (stara). I opet se ponavlja: vremenske prilike koje prate poljoprivredu, uticaj hemijskih sredstava, korišćenje količine, vrste kao i vreme tretiranja - sve to doprinosi uspehu. Neshvatljivo je da čovek svojim postupima, prskanjem, truje sebe, svoju decu, unučad, celu populaciju, divljač, prirodu, vodu. Javljaju se takve bolesti od kojih svi treba da se zamislimo. Ali, sve je to džabe ako mi na poljoprivrednim emisijama imamo, od jednog sata programa, 45 minuta reklame o “otrovima” poznatih proizvođača. Sve ovo itekako utiče i na naše pčele.

            Bagrem je specifično drvo. Vremenske prilike diktiraju njegovu nektarnost. U vreme cvetanja bagrema vreme treba da je tiho, bez vetra, a temperatura 230-300 stepeni celzijusa, vlažnost vazduha veća, naročito u noćnom periodu. U takvim vremenskim uslovima bagrem će obilato zamediti, a jaka društva će taj nektar sakupiti. Treba napomenuti da bagremova paša kratko traje i da samo jake pčelinje zajednice mogu da je iskoriste.

            Društvo pčelara”Starčevo” završilo je sa zimskim predavanjima sredom. Naši sastanci su svake prve srede u mesecu. Sada se u našim pčelinjacima vrše pripreme za naredni pašni  period.

Kosta Aća