NJihovo detinjstvo je bilo tuno i teško. Kod gazda bi spavali u štali ili na tremu. Radili su teške kućne poslove i bili bi kažnjavani za svaku sitnicu. Hrana koju su jeli bila je slaba i nekvalitetna i zato su uglavnom bili veoma mršavi. Osim gazda, prema njima su se zlobno ponašale i kalfe. Deca nikada nisu imala društvo i nisu imali slobodno vreme i vreme za igru. Ako prežive, ta deca bi kasnije postajala kalfe, a posle toga majstori.
Danas je sve potpuno drugačije ali, nažalost, neka deca i dalje imaju teško i tužno detinjstvo. Ipak, danas većina dece ide u školu i najveći problemi prosečnog deteta su ocene i mnogo domaćih zadataka.
Zato, mislim da bismo svi mi, koji mogućnost školovanja i topli dom, trebalo da budemo zahvalni umesto da se žalimo zbog toga što nemamo najmoderniji telefon i najnoviji model patika.
Jovana Đurišić 6/2
LJudima iz srednjeg veka je bilo mnogo teže za život nego nama danas. Danas ne možemo zamisliti život bez interneta. Deca iz srednjeg veka su već sa osam ili devet godina išla da uče zanat. Što se tiče školovanja, samo deca iz bogatih porodica su mogla da budu školovana. Školovanje je bilo nešto veoma retko i dragoceno za srednji vek. Nama je danas svima obezbeđeno školovanje, i svi bi trebali da budemo zahvalni na tome jer bez znanja nema sreće, upisa u više škole, dobrog posla, para i porodice. Takođe, u srednjem veku retko ko je bio lekar i mogao da izleči ljude. Zato su ljudi tada kraće živeli nego mi sada. Danas se deca dure jer nemaju novi i bolji model telefona i uređene nokte. U ovo vreme se svi gledamo popreko i ljubomorno. Ipak, postoje i oni koji se ovako ne ponašaju...
Iskreno, mislim da mi, ljudi, možemo da popravimo budućnost, a ne da je pogoršavamo.
Kristina Anđelković 6/2
Jedan dan u prirodi
Priroda je različita. Mnogo je biljaka, životinja i mesta. Imamo tu sreću da u našoj zemlji ima mnogo lepih mesta, na koja možemo da odemo i uživamo i njima.
Jednog dana, kada smo se probudili, videla sam da tata stavlja naše bicikle na krov auta. Znala sa šta to znači: idemo negde da se vozimo. Tako je bilo. Tata, moj brat Mijat i ja kolima smo otišli u jedan grad, odmah pored Novog Sada, poznat i kao muzej-grad, jer se u njemu nalazi mnogo starih zgrada i muzeja. Otišli smo u Sremske Karlovce. Kada smo stigli odmah smo krenuli da se vozimo, prvo smo prošli pored Karlovačke gimnazije, a kasnije i pored još nekih prelepih građevina. Onda smo krenuli dalje. Išli smo sve dalje i dalje od grada, bilo je sve manje kuća. A sve više njiva i drveća. Vozili smo tako uzbrdo oko pola sata, a onda smo stigli na Stražilovo, koje je deo Nacionalnog parka “Fruška Gora“. Stražilovo je slično našem čardaku, samo što se ne nalazi u peščari, već u šumi. Takođe, postoje staze za pešačenje po kojima smo mi vozili bicikl. Priroda je bila prelepa, drveće je polako počelo da žuti, ali još uvek su krošnje bile poluzelene. Onda smo se udaljili od ljudi koji šetaju stazama i zašli smo daleko u šumu. Stali smo, ostavili bicikle u seli na oboreno stablo drveta, trava se nije videla, bila je prekrivena žutim listovima. Sunčeva svetlost se prelamala kroz krošnje, a vazduh je bio tako svež. Ipsred nas bio potok, bila je tišina, čuli su se samo glasovi ptica i žubor potoka.
Kada smo se vratili kući, bili smo umorni, ali srećni. Eto kako jedan svoj dan lako možemo da pretvorimo u avanturu.
Majda Starčev 7/1
Ispunjava nas dah proleća
Postoje četiri godišnja doba. Svakom je jedno najdraže, na primer, meni je najdraže proleće.
Kada proleće stigne u moj kraj najsrećnija sam na svetu. Ništa me ne može toliko razveseliti kao proleće. Sunce sija, razigrana deca se igraju na ulici, ptice selice se vraćaju i veselo cvrkutanje se čuje na svakom ćošku. Kada padne kiša, svi se nadaju da će Sunce da razvedri nebo i da će se pojaviti predivna duga. Drveće više nije nagnuto i prekriveno snegom, već širi svoje mirise novih plodova. Pčele lete i uzbuđeno oprašuju. Ponekad volim da pozovem drugarice da vozimo bicikle ili da odemo u šetnju uz zanimljive razgovore.
Kada se proleće završi, uvek sam tužna, ali dobro znam da će proleće sledeće godine biti još lepše i veselije.
Andrea Blazović 5/3
Posle duge i hladne zime stiže nam veselo proleće.
Oblaci su vazdušasti i beli kao neki mekani jastuci. Visibabe i ljubičice nam ulepšavaju bašte, a zumbuli svojim mirisom očaravaju prolaznike. Sunce obasjava sve oko nas, a drveće polako počinje da cveta. Livade su pune mirisnog i šarenog cveća, a trava polako počinje da niče. Svakog jutra se budim uz cvrkut ptica. LJudi su veseli i raspoloženi s voljom i željom polaze na posao. Igrališta su puna razigrane dece koja se veselo igraju sa svojim ljubimcima. Prave bukete za mame i pletu venčiće.
Volim kada dolazi proleće jer se svi druže i uživaju u lepom vremenu i šarenilu prirode.
Anja Đermanović 5/3
Čujem, ptice cvrkuću visibabe rastu a topliji dani stižu. Odmah sam znala šta to znači, proleće stiže.
Zakucalo je proleće na vrata moga mesta, donoseći radost deci kojoj je dosadilo da se zakopčavaju i uvijaju u šal. Vreme je kad devojčice skupljaju visibabe i ljubičice a dečaci počnu da šutiraju loptu o zidove i gol. Priroda počinje da se budi. Drveće polako oblači svoje zeleni ogrtač. Sunce je konačno odlučilo da svrati kod nas sa svojim punim koferom toplih zraka. Kazaljke zimi lenje i trome, sada postaju brže, spremne da najave podne kada priroda postaje sve življa. Na ulicama se čuju dečja graja i vide kesice čipsa i sladoleda. Jedva čekam da kuhinjom zamiriše sok od zove, da se u dvorištu pojave prve grane sezonskog voća. LJudi postaju da budu radniji u baštama i poljima. Oporavljaju se od januara koji je uvek spreman da novčanik skroz iprazni. Špajzevi su već ispražnjeni od zimnice, ali će se napuniti kompotima i sokovima svih mogućih vrsta.
Obožavam proleće zbog svoje užurbanosti i nestrpljivosti da se završi i dopusti često letu i zbog raznih mirisa i boja.
Saška Sabljov 5/3