Pored navedenog, obrađuje i održava stričev voćnjak pod lešnikom i bratov voćnjak pod trešnjama. Kaže da iznad svega voli ovaj posao pa zajedno sa prijateljem iz detinjstva uslužno održava voćnjake našim sugrađanima i voćarima u našoj okolini.
Recite nam nešto o održavanju voćnjaka?
- Moram odmah da napomenem da je danas nemoguće proizvoditi voće bez korišćenja pesticide a ono što je veoma važno je pridržavati se karence koju je proizvođač odredio na proizvodu. Pre vegetacije započinje se sa orezivanjem voća a zatim i sa zimskim prskanjem na bazi bakra. Potom, u vegetaciji sledi prskanje cveta ali pre otvaranja (cvetanja) jer tako štitimo pčele koje su bitne za oprašivanje cveta.
Potrebno je veliko znanje pre ulaska u ovaj posao?
- Da, veliko znanje i odgovornost. Pre svega kao i svaki posao dok je bio u fazi hobija - ako se zavoli, na kraju će biti uspešan. Potrebno je veliko ulaganje u alat za rad na voćnjaku. Sa drugarom iz detinjstva obavljam uslužno održavanje voćnjaka, ograđivanje, orezivanje, prskanje atomizerom, bušenje rupa za sve vrste stubova i stubove za protivgradne mreže, košenje voćnjaka... Drugim rečima, sav posao koji je potreban da bi se zasadu dali najbolji uslovi za kvalitetan plod.
Koliko se Starčevo razvilo kada su u pitanju voćarska gazdinstva?
- Moram priznati da je u poslednje tri godine velika ekspanzija ovog posla u Starčevu. Jednostavno, je to najbolje rešenje za manja gazdinstva, isplativije je od žitarica. Voćnjaci svakodnevno niču u starčevačkom ataru a što je dobro u pitanju su raznovrsne kulture voća pored onih na koje smo već navikli, sve veći su zasadi maline, kupine, vinograda, lešnika... Veoma je važno da imamo odličnu saradnju sa stručnjacima iz Instituta “Tamiš“. Starčevo ima dobru voćarsku perspektivu i vredne ljude koji su se opredelili za tu granu privrede. Što se mene lično tiče, trenutno imam 2500 mladih kalemljenih sadnica koje će, kada dođe vreme, biti trajno posađene tako da ću sigurno proširiti voćnjak.
- Milošević
Reč pčelara
Prva i najveća prolećna medonosna paša je bagremova. Sakupljanje bagremovog nektara traje kratko, i samo razvijana društva mogu doneti dosta nektara.
Ovog meseca, 20. maja, je Svetski dan pčele. Prošlo je mnogo vekova kako je pčela uzeta iz šupljina, drveća i stena i stavljena u odgovarajuće kutije (košnice). Pokušavamo da je prilagode nekim našim zahtevima, ali ostala je ista kao i pre mnogo godina. U pčelinjoj zajednici ne postoji nezaposlena jedinka. Uspelo se od pčela uzeti polen, propolis, matična mleč, pčelinji otrov i med. Pčelari dodaju ploče voska na koje pčele nedograđuju ćelije. Tu se rađaju mlade pčele. U samoj zajednici razlikujemo pčele po dobi starosti: hraniteljice, stažarice, higijeničarke, vodonoše, sakupljačice polena i radilice. Sve pčele u zajednici imaju svoja zaduženja. Najstarija pčela radilica izletnica, pronalazi, donosi i obaveštava druge pčele gde se nalaze cvetovi sa nektarom.
Svako savetovanje i predavanje nalaže temu - trovanje pčela. Upotreba hemijskih sredstava u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu. NJihov nepovoljan uticaj na ljudsku populaciju, pa i na pčele. Bez pomoći države taj problem ne može da se reši. Mnogo je starih pa i mladih kojima je lekarska pomoć potrebna. Stručnjaci govore: nekontrolisana upotreba pesticida, lerbicida, dovodi do sve većeg broja obolelih. Pčele su kao ljudska populacija u opasnosti. Što se pre reguliše zakonom, kao što je to regulisana u evropskih zemljama, biće bolje za sve ljude, pa i za pčele. Mi, pčelari, nastavljamo svoje aktuvnosti. Nabavljamo potrebne materijale za zaštitu naših pčela. Vršimo proširenje zajednica. Nadamo se dobrom vremenu, i dobroj livadskohj paši. Kasnije nam stiže suncokret. Pozivamo mlade da nam se pridruže i počnu rad sa pčelama uz pomoć nas, starijih pčelara.
Kosta Aća
Saveti
Paduaner - koka sa ćubom
Atraktvna ukrasna živina - paduaner, lepe ćube i držanja javlja se u dva varijeteta-patuljasti i veliki. Ima ih u zlatnoj, žutoj, srebrnoj, plavoj i beloj boji. Izgledom podseća na holandsku beloćubastu kokoš, ali ćuba paduaner petla je mnogo kompaktnija i boje je kao što je i perje na telu.
Dobri su letači, ali srećom od ćube ne vide najbolje, pa i ne uzleću visoko. Mogu pobeći kada se uplaše, ali to je bežanje nasumice. Inače su veoma mirne i ne prave nered, pa se mogu držati puštene u dvorištu. Paduaneri su osetljivi na promene vremena, pa nije poželjno držati ih na temperaturi ispod nule. U slučaju kiše i snega treba prostor gde su smeštene zaštititi najlonom, boks u kome žive paduaneri mora biti čist, a u jednom delu je poželjno da stoji pesak, koji će se redovno menjati i čistiti, zato što se paduaneri tu čiste perje. Poželjno je dodati i pepeo, zbog pipe i stenica, međutim ako se redovno prskaju, nema potrebe stavljati pepeo, koji prlja perje živini. Dovoljan je samo pesak, uz pomoć koga se vrši čišćenje od parazita. Ćuba paduanera zahteva održavanje, od parazita vaši i stenica koje uđu u ćubu. Mogu uginuti, jer će ih ova gamad toliko nervirati, da će izmrcvarena živina prestati da jede pokušavajući da ih ukloni. Delotvorno je prskanje ektosanom, živinu treba uhvatiti u ruku i isrskati joj ćubu, deo ipod krila i repa, između nogu. Dobro je da povremeno ishrana bude obogaćena zelenom salatom, i travom, spanaćem zbog vitamina, jer tada nema potrebe da ih dodajemo u vodu. Da bi se postigla što bolja nosivost koka, treba da im se daje gotove smeše za nosilje, uz zrnastu hranu. Koke padaunera godišnje nose oko sto jaja, ali oplodnja nije baš maksimalna, s obzirom da petlovima smetaju ćube, pa ponekada ne vide da “naciljaju“ koku. Retki su slučajevi da padaunska živina legne na svoja jaja. Zato ih staviti pod dadilju, japansku svilenu ili kokinkinu, na jednog petla najbolje je pustiti da pet koka u jednom boksu kako bi se postigao najveći procenat oplođenih jaja.
Ilija Mirković