- Osnovna delatnost Nacionalne službe za zapošljavanje je pružanje usluga vezanih za poslove zapošljavanja poslodavcima i licima koja traže zaposlenje. U Filijali u Pančevu lica koja traže zaposlenje mogu ostvariti usluge informisanja, savetodavnog vođenja, osnaživanja i osposobljavanja za aktivno traženje zaposlenj, finansijsku i obrazovnu pomoć za lakši ulazak u svet rada kroz uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja kao što su obuke, subvencionisano zapošljavanje ili započinjanje samostalnog posla, kao i usluge direktne ponude poslova koje su poslodavci na popunu poverili Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U našoj kući lica ostvaruju i pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti nakon gubitka posla.

            Prema evidenciji koliko je nezaposlenih s teritorije Grada Pančeva? Kakva je struktura nezaposlenih po stručnoj spremi?

            - Na teritoriji Pančeva u aprilu je bilo registrovano 8.436 nezaposlenih lica. Od tog broja čak 57,75% su žene, odnosno 4.882. Lica bez kvalifikacija i sa niskim kvalifikacijama registrovano je 3.041 što čini gotovo 36% ukupno registrovanih lica. Najbrojnija je kategorija lica sa srednjom stručnom spremom trećeg i četvrtog stepena, 4.215 lica. U šestom stepenu stručne spreme registrovano je 482 lica, dok je sa visokom stručnom spremom registrovano 628 lica ili 7,45%.

            Koliko je stanovnika Starčeva na evidenciji Službe za zapošljavanje i koja je struktura nezaposlenih po stručnoj spremi?

            - Prema podacima na dan, 17. maj 2018. godine, na evidenciji naše Filijale aktivno je tražilo zaposlenje 490 lica sa prebivalištem u Starčevu. Od tog broja 288 su žene. 190 lica je nekvalifikovano ili ima minimalne kvalifikacije, u trećem i četvrtom stepenu stručne spreme registrovano je 275 lica ili 56,12%, što je iznad proseka Filijale. Lica u šestom stepenu stručne spreme je 19, a u sedmom stepenu stručne spreme 17, što je ispod proseka Filijale Pančevo.

            Zbog čega je, prema Vašem mišljenju, na evidenciji najviše nezaposlenih NK lica i lica sa SSS? Koliko dugo u proseku oni čekaju na zaposlenje?

            - Najviše nekvalifikovanih lica na evidenciji ima upravo zato što nemaju nikakve kvalifikacije i kao takvi nisu potrebni tržištu rada, dok je kod lica sa srednjom stručnom spremom slučaj da su to uglavnom zanimanja nekih opštih usmerenja ili zanimanja koja ne odgovaraju potrebama tržišta rada. Oni u proseku posao čekaju duže od četiri ili pet godina, neki i šest godina. Obrazovna struktura registrovanih lica s jedne strane odražava stanje u ukupnoj populaciji, a s druge strane potrebu za pomoći u traženju zaposlenja. Agencije za zapošljavanje registruju lako zapošljiva lica i u njihove baze ulaze lica sa atraktivnijim i višim kvalifikacijama. Nacionalna služba za zapošljavanje uz rad sa lako zapošljivim licima kojima posreduje u zapošljavanju zadužena je i za pružanje pomoći i podrške teže zapošljivim licima, u koje pre svega spadaju lica bez kvalifikacija, bez iskustva ili sa neatraktivnim osnovnim zanimanjem. Da bi ljudi uopšte dobili šansu da se zaposle moraju da razmišljaju i o prekvalifikacijama, jer zanimanja za koja su se nekada školovali, više tržištu nisu potrebna. Među njima je najviše onih koji posao čekaju duže od pet ili šest godina. Znam da su nervozni zbog toga, ali mi kada ih zovemo na prekalifikacije, kažu: - neću ja da budem pekar, varioc, vozač. Danas se traži da radnici budu kvalitetni i kompletni da bi mogli da budu angažovani. U tom slučaju oni koji žele da nađu zaposlenje, a spadaju u kategorije zanimanja koja poslodavci više ne traže, zaista bi trebalo da razmotre mogućnost da se prekvalifikuju u neko od zanimanja koje poslodavci traže.

            Na koji način Služba u okviru svojih nadležnosti može pospešiti smanjenje nezaposlenosti na svojoj teritoriji?

            - Nezaposlenost pokušavamo da smanjimo kroz finansijske mere i nefinansijske mere. Realizujući Nacionalni, kao i pokrajinski i lokalni akcioni plan zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje i filijala Pančevo kao njen deo, interveniše na tržištu setom aktivnih mera zapošljavanja u koje prioritetno uključuje teže zapošljiva lica. Set mera čini finansijska podrška zapošljavanju u koju spadaju novo zapošljavanje, samozapošljavanje, stručna praksa, javni radovi i obuke, a nefinansijske mere su informisanje, savetodavni i edukativni rad s nezaposlenim licima i organizovanje sajmova zapošljavanja. Jedan od načina za pospešivanje smanjenja nezaposlenosti je organizovanje obuka za prekvalifikaciju. U 2017. godini imali smo obuku za pekare, pomoćne kuvare, poslastičare,   gerontodomaćice, konfekcionare i osnovnu informatičku obuku. Kroz ove obuke ukupno je prošlo 126 lica, a u pitanju je bio projekat obuke kroz evropski program IPA 2012. Ove godine tražili smo organizovanje obuke za gerontodomaćice, krojače, knjigovođe i izrađivače gornjih delova obuće. Tenderi su raspisani, videćemo kakav će biti odgovor direkcije Nacionalne službe za zapošljavanje na naše zahteve.

            Zbog čega je za nezaposlene važno da se redovno prijavljuju na evidenciju?

            - Redovnost prijavljivanja na evidenciju omogućuje licu koje traži zaposlenje da bude kontinuirano informisano o svim aktuelnostima, ali i da dobije savetodavnu pomoć. To je i uslov za uključivanje lica u aktivne mere zapošljavanja. Lica kada se prijave na evidenciju mogu da ostvare prava i pogodnosti u drugim ustanovama, mogu da koriste mere aktivne politike zapošljavanja ukoliko ispunjavaju uslove, a po prestanku radnog odnosa imaju pravo na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

            U Pančevu je u aprilu održan Sajam zapošljavanja. Kakvi su efekti u zapošljavanju lica s evidencije zahvaljujući Sajmovima zapošljavanja?

            - Sajam zapošljavanja u Pančevu održan je, 18. aprila. Učestvovalo je 40 poslodavaca s otvorenih približno 200 radnih mesta iz oblasti ličnih i finansijskih usluga, usluga obezbeđenja, proizvodnje i prerade drvene građe, ugostiteljstva, osiguranja, obrade metala, turizma, informacionih tehnologija, trgovine i socijalne zaštite. Od tog broja pet radnih mesta se odnosilo na zapošljavanje osoba s invaliditetom (jedan magacioner, tri kurira i jedan radnik na čišćenju kruga). Efekti Sajma zapošljavanja prate se šest meseci, a očekuje se da bude zaposleno između 25 i 30% lica od traženog broja radnih mesta, prvenstveno jer je u pitanju realna potreba poslodavaca za radnicima.

            Koji programi i konkursi Službe za zapošljavanje su trenutno aktuelni? Gde se o njima zainteresovani mogu više informisati?

            - Konkursi za javne radove i samozapošljavanje su završeni. Za stručnu praksu i otvaranje novih radnih mesta utrošili smo sredstva predviđena za ovu godinu, a preostalo nam je još sredstava za poslodavce koji bi želeli obuku na zahtev poslodavca i za sticanje praktičnih znanja. Takođe, imamo i javni poziv za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. O programima i konkursima i nezaposleni i poslodavci mogu se informisati kod naših savetodavaca ali i na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.

            Koliko nezaposlenih je prošle godine iskoristilo mogućnost da uz pomoć sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje pokrene sopstveni posao i tako reši pitanje nezaposlenosti?

            - U našoj filijali tokom 2017. godine potpisano je 47 ugovora za samozapošljavanje po republičkom pozivu, 12 po pozivu AP Vojvodine i 19 sa Opštinom Kovin kroz Lokalni akcioni plan zapošljavanja. Ove godine imamo skoro 120 zahteva za samozapošljavanjem, ali nam je kvota ograničena na svega 38, tako da će, nažalost, veliki broj lica zainteresovanih za ovu meru ostati ispod crte.

            Prema vašoj evidenciji koja zanimanja su najtraženija na teritoriji Pančeva a nema ih dovoljno (ili ih nema uopšte) na evidenciji?

            - Veća tražnja od optimalnog broja registrovanih lica na tržištu je u zanimanjima informatičke struke, farmacije, saobraćaja i građevinarstva gde se registruje tražnja u zanimanjima vozači teretnih vozila i autobusa i diplomiranih inženjera građevine, zatim diplomiranih inženjera elektrotehnike. Velika je tražnja i za zanatskim profilima kao što su bravari, zavarivači, kuvari, konobari, tesari, fasaderi, vodoinstalateri i slično. Deficitarnost se registruje i kod specijalista medicinske struke, kao i u nekim prosvetnim profilima kao što su profesori matematike, profesori informatike, hemije i biologije.

            Koja zanimanja su suficitarna i više se ne traže na tržištu rada?

            - Suficitarna zanimanja su diplomirani menadžeri, maturanti gimnazije, poljoprivredni i hemijsko-tehnološki tehničari, ekonomski tehničari. Takođe, na tržištu rada ne traže se lica bez iskustva i bez kvalifikacija.

            Kakvu vrstu usluge možete pružiti poslodavcima koji su u potrazi za radnicima?

            - Poslodavcima pružamo usluge obezbeđivanja traženog kadra za popunu slobodnih pozicija sa ili bez finansijske podrške, oglašavanje slobodnih poslova na sajtu, u časopisu i oglasnoj tabli. Ovih dana pokrenuli smo i dva zanimljiva programa, usmerena pre svega na poslodavce. U saradlji s Privrednom komorom i Udruženjima zanatlija obilazićemo poslodavce na terenu, razgovarati sa njima i predočiti im mogućnost da im organizujemo obuku, po njihovom zahtevu, za određene kategorije zanimanja, a takođe organizujemo obuke za sticanje praktičnih znanja namenjenih prvenstveno tehnološkim viškovima. Na usluzi smo poslodavcima u svakom trenutku i nudimo podsticajna sredstva za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija lica s naše evidencije.

Violeta Jovanov Peštanac