Pre odlaska u JNA zaposlio se u “Utvi“ gde je radio kao tehničar 15 godina. Ranih devedesetih godina otvara, zajedno sa kumom, vulkanizersku radnju “Kum“, koja radi i danas. Zanimljivo za Acu je to što je čitav svoj život posvetio sportu, i to ragbiju. Kao osamnaestogodišnjak je počeo da trenira u Ragbi klubu “Borac“, a pre nekoliko godina bio je najstariji ragbi igrač u ragbi ligi Srbije. Danas je ragbi veteran i jedan je od osnivača ragbi kluba u Starčevu koji je oživeo posle 25 godina. Otac je dvoje dece.

            Kao dete ste voleli sport?

            - Ne može se reći da sam bio naročiti sportista u ranom detinjstvu. Igrao sam fudbal, košarku i ostale sportove sa decom iz ulice pa bi ponekad dogovorili utakmicu sa klincima iz drugog kraja Starčeva. Nikada nisam aktivno trenirao fudbal ili košarku. Jedno vreme sam trenirao džudo ali to je bilo  kratko i to je jedini sport pre ragbija koji sam aktivno trenirao za neki klub.

            Zašto ste od svih sportova izdvojili ragbi?

            - Ragbi klub “Borac“  osnovan je 1978. godine a ja sam počeo da treniram dve godine kasnije. Već sam imao 18 godina ali to nije smetalo da se brzo uklopim u ekipu. Dolazio sam na utakmice, poznavao sam neke moje vršnjake koji su uveliko trenirali ali meni se najviše svidelo druženje igrača posle utakmice, na treninzima ali i van terena. Ragbi je sport u kome za sve ljude ima mesta da igraju neku poziciju bili oni mršavi ili debeli. Okarakterisan je kao grub sport što uopšte nije. Rezultati se postižu redovnim treninzima, kondicijom i radom sa loptom. Kontakt sa protivničkim igračem je isključivo takav da onaj ko nosi loptu treba ga zaustaviti. To ne znači da treba “polomiti“ čoveka, postoje zabranjeni kontakti zbog kojih se dobija žuti i crveni karton.

            Ubrzo su počele utakmice za voljeni klub?

            - Bio je to i ostao nezaboravni period mog života. Ubrzo sam zaigrao za prvi tim i usledile su utakmice, putovalo se širom stare Jugoslavije: u LJubljanu, Zagreb, Split, Niš, Zenicu… Mnogo utakmica, druženja... “Borac“ je uvek bio pri vrhu tabele Prve lige a bili smo u to vreme jedino selo na Balkanu koje je imalo ragbi klub. Sećam se utakmice koja je za mene ujedno bila naj bitnija u karijeri. Finale ragbi kupa Jugoslavije “Borac“ - “Partizan“, utakmica u Starčevu, stadion pun navijača. Utakmica je završena  s nerešenim rezultatom, igraju se produžeci koji se, takođe,  završe nerešeno a na kraju se igra pretvaranje poena - to je slično kao penali u fudbalu samo se šutira između viljuški (ragbi golovi) gde je “Partizan“ izašao kao osvajač kupa.

            Jedan ste od osnivača kluba ragbi veterana u Starčevu?

            - Godine 2013. okupio sam ekipu ljudi i pokrenuli smo se sa tačke mirovanja. Nakon 25 godina Starčevo je ponovo dobilo ragbi klub nakon gašenja 1989. godine. U početku je to bio ragbi klub veterana, danas smo pravi ragbi klub jer smo u međuvremenu oformili ekipe petlića i pionira koji će jednog dana postati prvotimci. Dvoje ragbi igrača, Radivoj Ćosić i Igor Tomašić,  završili  su trenersku obuku i sertifikovani su kao ragbi treneri u Ragbi savezu Srbije. Rezultati su već vidni, na nekim turnirima su naša deca proglašavana za najbolje igrače, imaju rezultate i predispozicije da vrate staru slavu klubu. Cilj je da onu decu koja ne vide sebe u nekom drugom sportu sklonimo sa ulice. Uspeli smo još jednom da budemo jedinstveni u namerama, zajedničkim snagama smo završili teren za ragbi utakmice koji je jedan od dva postojeća u Srbiji samo za tu namenu. Uostalom, evropska prvenstvena utakmica između Srbije i Slovenije igrala se u Starčevu. Ragbi savez Srbije nam je poverio organizaciju a to mnogo govori.

            Veterani su često domaćini i gosti na turnirima ragbi veterana?

            - To je jedini način da bivši majstori igre sa jajastom loptom nastave da uživaju u sportu koji vole. Često tokom godine gostujemo na sličnim turnirima, organizujemo turnir u Starčevu a od prošle godine takav turnir postoji u Zenici a ima indicija da će se organizovati i u Hrvatskoj. Zanimljivo je to da na te turnire dolaze ragbi veterani iz nekadašnjih ragbi klubova iz cele  bivše Jugoslavije. Ima tu i biših reprenzetativaca a Starčevo je ih imalo dvoje, sadašnji predsednik ragbi kluba Radivoje Tasković i Goran Keljević. Neopisiv je događaj sa takvim ljudima odigrati utakmicu a onda uz koktel nastaviti druženje. Voleo bi da jednog dana naše sadašnje mlade nade u svemu vide lepšu stranu sporta, pa neka ne izgrade ragbi karijeru ali kao ragbi vetarani da nastave tradiciju.

G. Milošević