Aleksandra je trenutno nezaposlena, ali vodi računa o dvoje male dece i ujedno svaki slobodni trenutak posveti sadnicama jagoda na 10 ari placa.

            Aleksandre, kako ste došli na ideju da posadite jagode?

            - Plac na kome se nalazi naša kuća je prilično prostran. Dugo smo razmišljali, informisali se kako bi bilo najbolje da iskoristimo slobodnih deset ari zemljišta, a da  pritom proizvodimo neku kulturu od koje bi imali finansijsku korist a ujedno i dopunu kućnog budžeta. Imao sam različite ideje, ali na Aleksandrinu inicijativu, usput se informišući o jagodarstvu, zajednički smo došli do zaključka da je to dobra ideja.

            Aleksandra, u pitanju je sezonski posao. Zbog obaveza prema maloj deci upravo takav posao ste i tražili?

            - Upravo to je bio razlog ulaska u posao sa gajenjem jagoda. U pitanju je sezonski posao koji traje oko dva meseca.  Najviše je posla oko distribucije zrelih plodova, sve ostalo je podnošljivo, nađe se vremena.

            Aleksandre, da li smatrate da ste odabrali pravu kulturu za uzgoj?

            - Mnogo vremena smo provodili čitajući jer oboje smatramo da je potrebno neko predznanje pre početka bilo kojeg posla. Prilikom čitanja i informisanja o ovom poslu, zavoleli smo proizvodnju jagoda. Angažovali smo firmu prilikom sadnje, postavili sisteme za zalivanje i u potpunosti smo  se posvetili jagodama. Vremenom smo sve slobodno vreme posvetili ovoj kulturi, željni što više znanja, iako ne planiramo da širimo posao.

            Da li je sve proteklo glatko?

            - Bilo je straha u početku - da li ćemo moći da plasiramo zrele plodove jer je konkurencija velika i tržište je zasićeno. Međutim, pokazalo se da nemamo nikakav problem sa distribucijom što nas je ohrabrilo. Višak jagoda ostavljamo nama, deo podelimo rodbini, prijateljima pa čak postoje i oni oštećeni plodovi od kojih moj otac peče rakiju. Veliku zahvalnost dugujemo našim roditeljima koji su uvek tu da nam pomognu oko održavanja jagodnjaka, plevljenja, šišanja, prehrane... Najvažnije od svega je to da smo supruga i ja zavoleli hobi, od kojeg imamo i neke koristi.

G. Milošević

Pčelarstvo

Светски дан пчеле

            Kao svetski dan pčela obeležava se 20. maj. Zaslužilo je to ovo biće svojim doprinosom prirodi i čoveku a zaslužuje mnogo više. Podsetimo se: najveći je oprašivač svih kultura. Naučnici kažu: nestankom pčela, nestaće i čovečanstvo! Da li se ophodimo pravilno prema pčeli? Verovatno ne. Veliki i najveći neprijatelj pčela je zapravo čovek, odnosno hemija koju proizvodi i koristi. Hemijska sredstva koja se upotrebljavaju u poljoprivredi su ubice pčela, a i ljudi. Svetska struka ukazuje na pogubnost upotrebe hemije. Zapadne zemlje su zabranile upotrebu hemije: furadana i gauča. Kod nas ga upotrebljavaju ilegalno i nanose se ogromne štete trovanjem pčela, pa i nas, ljudi. Pčela svojim radom 95% doprinosi oprašivanju u prirodi, dok nama, pčelarima, daju 5% -  za naš rad.

            Februar mesec 2012. godine, Beograd, Sava Centar - Svetski kongres pčelara, tema: Uticaj tehnike pčelarenja,  zdravstvene zaštite pčela i prirodne sredine na kvalitet pčelinjih proizvoda. Članovi Društva pčelara “Starčevo“ bili su učesnici ovoga kongresa. Slušali suo vodeće ljude svetskih pčelarskih organizacija. Opisana su najveća svetska dostignuća u tehnici pčelarenja. Treba odati priznanje rukovodstvu Saveza pčelara Srbije i dobroj organizaciji.

            Pčelinji proizvodi: med, polen, propolis, pčelinji otrov, vosak, matični mleč - prehrambeno visokokalorični artikal, cenjen u Evropi i vrlo tražen. Srbija izvozi godišnje 2200-2500 tona. Samo podneblje i kvalitet paše daju nam kvalitetan med, koji je tražen na svetskom tržištu.

            Polen  (perga) je pčelinja hrana. Upotrebljava se u ljudskoj ishrani za poboljšavanje krvne slike. Propolis je pčelinji lepak, prirodni je antibiotik i sve više se preporučuje od strane lekara. Pčelinji otrov: sakupljanje  otrova vrši se za farmaceutsku industriju a cena jednog kilograma  otrova ide i do 7 000 eura. Matičnu mleč (carsko mleko) proizvode mlade pčele. Mleč je hrana za matice. Upotrebljava se 10 grama na jedan kilogram meda, ne mlađima od 12 godina.

            Svi ovi proizvodi su odličnog kvaliteta. Pčela ne može da unese u košnicu nešto zatrovano. Pčele stražarice takvu pčelu ne primaju u košnicu. Ona ugine van košnice. O temi pčelarstva i pčeli mnogo toga može da se priča i piše. Pčelarstvo je grana i zanat koji ne može brzo da se nauči. Potrebno je više godina rada i praćenje literature. Pčelu niko nije uspeo da ukroti i dresira. Skinuli su je sa grane, izvadili iz šupljine drveta, stavili smo je u košnicu, ali njoj se ostale osobine koje je imala pre mnogo godina. NJenu organizaciju i rad i tehniku pronalaženju cveta ostaće i dalje nepoznanica.

Kosta Aća