Da li se isplati baviti se poslom sa malinama?
- Nama je ovo dopunski sezonski posao na maloj parceli. Sve sami radimo osim nekih stručnih stvari kada treba da se angažuje kompetentno lice. Malina nam nije primarni posao tako da smo troškove oko branja i obrade terena sveli na minimum i bez dodatih troškova za radnu snagu. Može da se zaradi ali za to su potrebna velika gazdinstva, mi smo zadovoljni malom proizvodnjom.
Da li za male proizvođače postoji tržište?
- Uglavnom zrele plodove distribuiramo na kvantaškim pijacama. Jedan deo maline ostavljamo za sada već stalne mušterije. Ovih dana pustili smo u pogon rashladnu komoru koja nam omogućava da proizvod bude svež kada ga ponudimo na tržištu. Napominjem da su i na ovako malim parcelama ulaganja velika. Nekako smo svu dosadašnju zaradu ulagali u sve što je potrebno a to su sistemi za navodnjavanje, protivgradna odbrana, zasenjivanje biljaka.. Sada je malinjak u trećoj godini a to znači u punom rodu. Veća ulaganja smo prevazišli, od ove godine bi trebalo da bude finansijskih rezultata. Što se kupine tiče, dobro je rodila i ako ne bude nekih prirodnih iznenađenja i ona bi trebala da nam dopuni budžet.
Da li imate preporuku za početnike malinare?
- Znanje je pola posla. Potrebna je dobra edukacija pre nego se započne ovaj posao - odabir sorte maline, treba biti spreman da se biljkama u svakom trenutku obezbede svi uslovi da bi dala kvalitetan plod... Ako nisu spremni za puno odricanja i ako porodično nisu spremni da se posvete poslu u malinjaku onda je bolje da se opredele za neki drugi posao.
Pčelarstvo
Bagremovog meda - nema
Izvršene su sve pripreme pčela za bagremovu pašu. Nađene su odgovrajuće lokacije. I pored loših vremenskih prilika (kiše) preseljene su pčele. Nada je da će kiše prestati i da će vredne pčele sakupljati nektar bagrema. Od prvog bagrema - nije bilo ništa. Čekao se drugi i treći. Loše vreme, kiša i zahlađenje, ostavili su pčele maltene gladnim. U nekim krajevima pčelari su morali da dohranjuju svoje pčele...
Čekaju već novi i veći poslovi. Pčele su se dobro razvile i sad predstoji prirodno predvajanje (rojenje). Rojenje je dobro za povećanje broja zajednica. Ali za medobranje nije dobro. Priroda je jača i protiv nje se ne može, ne vredi plakati. Idemo dalje, čeka nas: bagremac, livada, lipa. Ove navedene kulture uvek su donosile kvalitetni meda. Možemo da kažemo da je bagremov med kvalitetan i tražen kod nas i van naših granica, gubitak je mnogo veliki za sve. Godine 2018. izvezeno je oko 2300 tona, što bagremovog, što ostalog meda. Pčelarstvo je velika grana poljoprivrede i uvek deli sudbinu ove grane.
Atmosferske prilike tj. neprilike nisu jedini neprijatelj pčelarstva. Tu je najveći neprijatelj hemija (herbicidi, pesticidi i dr.) Dobijemo informacije o trovanju pčela u Kikindi i okolini. Broj je mnogo veliki i zabrinjavajuće je. U prethodnim obraćanjima upozoravao sam na pogubna dejstva. Napominjem da nisam protiv upotrebe ali sam za kontrolisanu i pravilnu upotrebu. Kako to da se u Evropi ne događaju takvi slučajevi? Zašto su u Evropi zabranjena upotreba tih otrova? Da li su ti pojedinci uvoznici jači od države naroda? Pisao sam da nam je nacija bolesna. Pogledajmo pune ambulante, bolnice, apoteke. Slušamo zimi predavanja, obećanja. Sve se zaboravi, tone i tone otrova izruči se u naša polja. Ne znam da li ikoga više to intereseuje. Ne mogu da razumem korisnike tih otrova. Oni svesno truju svoju decu, unučad i celu populaciju zarad uvećanih prinosa koji su, na kraju, mnogo, mnogo skupi. Razmislimo i otrznimo se. Nije još kasno. Pčele su pokazatelj da treba da razmislimo pre nego što okačimo prskalicu. Napominjem - pčelari nisu protiv prskanja. Ali to da bude kontrolisano i dozvoljenim sredstvima.
Kosta Aća
OPREZ!
Ose drvenarice vrebaju
Na panju u blizini pravoslavne crkve u Starčevu pojavile su se ose drvenarice (urocerus gigas). Ovaj neobični insekt koji izgledom i veličinom podseća na stršljena nastanjuje se na posečenim stablima u kojima gradi tunele radi nastanjivanja i razmnožavanja. Ovi insekati mogu da budu veoma opasni čak i kada niste alergični na njih jer su njihovi ubodi veoma bolni i ostavljaju veliki otok. Po prijavi građana, Mesna zajednica je odmah alarmirala nadležnu službu koja ih je u kratkom vremenskom intervalu uklonila. Par dana kasnije, na susednom panju se pojavila druga matica sa istim nagonom za nastanjivanje ali je i ona brzo uklonjena.
Ukoliko primetite neke slične probleme možete se, radnim danima, obratiti Mesnoj zajednici na broj telefona 631-144, Gradskoj upravi grada Pančeva ili putem pančevačkog sajta na aplikaciji “Sistem 48“.