Koliku površinu bašte obrađujete?
- Bašta nam se nalazi u dvorištu porodične kuće, a plac zauzima ukupno 24 ara. Polovinu plac namenili smo za proizvodnju povrtarskih kultura za potrebe domaćinstva, a jedan deo zemljišta je pod voćem. Što se povrća tiče gajimo sezonske šarenolike kulture - od španaća i zelene salate, koje su među prvim povrtarskim kulturama koje uspevaju odmah nakon zimskih dana, do luka, paradajza, krastavca, graška, boranije, krompira... svog povrća koje u sezoni jedno domaćinstvo koristi. Prvim povrćem se snabdevamo u prodavnicama ali kako u bašti sazreva naše povrće tako se dalje snabdevamo iz sopstvene proizvodnje. Neću da komentarišem kvalitet povrća iz prodavnica jer ne znam odakle ono stiže, ali svakako je povrće proizvedeno u kućnim uslovima ukusnije i zdravije. I to iz jednostavnog razloga što ga ja sama gajim, od rasada do ploda spremnog za branje, i tačno znam da li sam neku kulturu tretirala pesticidima i u kojoj meri.
Da li nešto pretekne za zimnicu?
- Svakako, to i jeste cilj. U hladnjaku već imamo španać koji koristimo u letnjoj sezoni kada ne može da se nađe u svežem stanju. Grašak, boranija, luk , krompir, paradajz, sve što se ne pojede u toku sezone - ostaje ili se konzervira za potrebe domaćinstva tokom jeseni i zime. Od paradajza pravimo salatu i kuvamo ga pa tako flaširan traje cele zime. Dobar deo povrća završi u turšiji koja je zdrava i neizbežna salata kod nas tokom zimskih praznika. Voće takođe konzerviramo u zimnicu dok sav ostali višak destilujemo u rakiju. Poslednjih godina sve više domaćinstava obradivu zemlju iza okućnice pretvara u travnjake ne želeći da je obrađuje jer se povrćem za kućne potrebe snabdeva u prodavnicama. Mislim da ljudi tu prave grešku. Kada hranu proizvedete sami, neuporedivo je ukusnija nego kada se sa njom snabdete u prodavnici ili marketu
G. M.
Pčelarstvo
- “Cveti“ u Arilju - Prošlo je tri godine od kako su pčelari iz Arilja doneli svoje pčele u Starčevo na suncokretovu pašu. Loše vreme nije dozvolilo da pčele ostavimo u polje suncokreta. NJihov rođak a starčevački zet, Jugoslav Jeltović Juga, pozvao me je i zamolio za pomoć. Odazvao sam se. Poznavajući naše terene i parcele pod suncokretom, pomagao sam da pčelama nađemo odgovarajuće mesto. Uz zahvalnost i bolje upoznavanje nastavili smo sa druženjem. Gospodin Mića Jupit kupuje kod nas parcelu i deo pčelinjaka drži na našoj teritorji. Postaje i član našeg društva. Predsedištvo poziva i izveštava o našim aktivnostima. Mića se odaziva našem pozivu i dolazi na godišnju skupštinu Društva. Uzima učešće u diskusiji i daje pozitivno mišljenje o radu. Bolje upoznavanje nastavljamo i tokom ručka. Rastali smo se zadovoljni i dogovorili nastavak i članstva i rada u našem drušvu. Početkom aprila dobijamo poziv od pčelara društva “Savo Popović“ iz Arilja. U nedelju, 21. aprila, na centralnom trgu u Arilju održana je pčelarska manifestacija i slava Cveti. Starčevački zet Juga, inače rodom iz Arilja, izrazio je želju da i on pođe u Arilje. Jugin brat Dragutin je pčelar i njegove pčele su bile u našem ataru na paši suncokreta. Na put polazimo sekretar Stevan Petrović i ja. Uz ćaskanje i šalu lepo smo putovali do Arilja. U kući Dragutina Jeltovića dočekali smo kao najdraži gosti. Ugošćeni smo. Tu su odmah došli i drugi pčelari tako da se naše druženje nastavilo do duboko u noć. Nedelja, 21. april, u 10 časova, u porti crkve obavlja se prijem zvanica, reže se slavski kolač uz kulturno zabavni program i posluženje. Na centralnom trgu je izložba: prvi deo oprema, drugi deo pčelinji proizvodi, treći deo mala privreda. Vrhunska organizacija i veliki asortiman i ponuda. Popodne je svečani ručak. Sala dekorisana i 230 zvanica. Posuženje i hrana na najvišem nivou, uz kvalitetnu muziku. Manifestacija je međunarodnog karaktera a zvanice su iz Crne gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i naši iz Zrenjanina, sa Kosova, i iz Starčeva. Uz kvalitetnu hranu i zabavu razmenili smo mišljelja i upoznali dobre pčelare. Nakon ručka nastavili smo druženje kod Dragutina. Imali smo priliku da vidimo pčelinjak na 700 metara visine. Prelepa priroda, vredni i gostoprimljivi ljudi. Mića nam je omogućio udobno spavanje u njegovoj kući. Ona je vlasnik radionice za izradu pčelinje opreme i sa njim smo imali lepe razgovore. Naše druženje potrajalo je i u ponedeljak na doručku, a zatim nazad put Starčeva. Šta reći - lepa organizacija, vredni iskreni i gostoprimljivi ljudi. Moramo da im to vratimo na način kako su zaslužili. Iz razgovora saznali smo da manifestaciju podržava opština Arilje i turistička organizacija. Putovanje je bilo višestruko korisno. Voleo bih da naši mladi pčelari upoznaju pčelare iz Arilja i da razmenom znanja i iskustva nastave druženje. Reći ću: imamo zvaničan poziv da kao Društvo posetimo pčelare Arilja. Ostaje mi da zahvalim svima iz Arilja koji su učinili da naš boravak bude veličanstven.
Predsednik Društva pčelara “Starčevo“
Kosta Aća