All for Joomla All for Webmasters

Predstavljamo: Milenka Milinković, povrtar

16 jun 2019

Milenka Milinković se dugo bavi poljoprivredom kao i stočarstvom. Nekoliko godina unazad, stočnog fonda više nema za kućne potrebe ali održavanje bašte i voćnjaka je važna delatnost u porodici Milinković.

 

            Koliku površinu bašte obrađujete?

            - Bašta nam se nalazi u dvorištu porodične kuće, a plac zauzima ukupno 24 ara. Polovinu plac namenili smo za proizvodnju povrtarskih kultura za potrebe domaćinstva, a   jedan deo zemljišta je pod voćem. Što se povrća tiče gajimo sezonske šarenolike kulture - od španaća i zelene salate, koje su među prvim povrtarskim kulturama koje uspevaju odmah nakon zimskih dana, do luka, paradajza, krastavca, graška, boranije, krompira... svog povrća koje u sezoni jedno domaćinstvo koristi. Prvim povrćem se snabdevamo u prodavnicama ali kako u bašti sazreva naše povrće tako se dalje snabdevamo  iz  sopstvene proizvodnje. Neću da komentarišem kvalitet povrća iz prodavnica jer ne znam odakle ono stiže, ali svakako je povrće proizvedeno u kućnim uslovima ukusnije i zdravije. I to iz jednostavnog razloga što ga ja sama gajim, od rasada do ploda spremnog za branje, i tačno znam da li sam neku kulturu tretirala pesticidima i u kojoj meri.

            Da li nešto pretekne za zimnicu?

            - Svakako, to i jeste cilj. U hladnjaku već imamo španać koji koristimo u letnjoj sezoni kada ne može da se nađe u svežem stanju. Grašak, boranija, luk , krompir, paradajz, sve što se ne pojede u toku sezone - ostaje ili se konzervira za potrebe domaćinstva tokom jeseni i zime. Od paradajza pravimo salatu i kuvamo ga pa tako flaširan traje cele zime. Dobar deo povrća završi u turšiji koja je zdrava i neizbežna salata kod nas tokom zimskih praznika. Voće takođe konzerviramo u zimnicu dok sav ostali višak destilujemo u rakiju. Poslednjih godina sve više domaćinstava obradivu zemlju iza okućnice pretvara u travnjake ne želeći da je obrađuje jer se povrćem za kućne potrebe snabdeva u prodavnicama. Mislim da ljudi tu prave grešku. Kada hranu proizvedete sami, neuporedivo je ukusnija nego kada se sa njom snabdete u prodavnici ili marketu

G. M.

Pčelarstvo

            - “Cveti“ u Arilju - Prošlo je tri godine od kako su pčelari iz Arilja doneli svoje pčele u Starčevo na suncokretovu pašu. Loše vreme nije  dozvolilo da pčele ostavimo u polje suncokreta. NJihov rođak a starčevački zet, Jugoslav Jeltović Juga, pozvao me je i zamolio za pomoć. Odazvao sam se. Poznavajući naše terene i  parcele pod suncokretom, pomagao sam da pčelama nađemo odgovarajuće mesto. Uz zahvalnost i bolje upoznavanje nastavili smo sa druženjem. Gospodin Mića Jupit kupuje kod nas parcelu i deo pčelinjaka drži na  našoj teritorji. Postaje i član našeg društva. Predsedištvo poziva i izveštava o našim aktivnostima. Mića se odaziva našem pozivu i dolazi na godišnju skupštinu Društva. Uzima učešće u diskusiji i daje pozitivno mišljenje o radu. Bolje upoznavanje nastavljamo  i tokom ručka. Rastali smo se zadovoljni i dogovorili nastavak i članstva i rada u našem drušvu. Početkom aprila dobijamo poziv od pčelara društva “Savo Popović“ iz Arilja. U nedelju, 21. aprila, na centralnom trgu u Arilju održana je pčelarska manifestacija i slava Cveti. Starčevački zet Juga, inače rodom iz Arilja, izrazio je želju da i on pođe u Arilje. Jugin brat Dragutin je pčelar i njegove pčele su bile u našem ataru na paši suncokreta. Na put polazimo sekretar Stevan Petrović i ja. Uz ćaskanje i šalu lepo smo putovali do Arilja. U kući Dragutina Jeltovića dočekali smo kao najdraži gosti. Ugošćeni smo. Tu su odmah došli i drugi pčelari tako da se naše druženje nastavilo do duboko u noć. Nedelja, 21. april, u  10 časova, u porti crkve obavlja se prijem zvanica, reže se slavski kolač uz kulturno zabavni program i posluženje. Na centralnom trgu je izložba: prvi deo oprema, drugi deo pčelinji proizvodi, treći deo mala privreda. Vrhunska organizacija  i veliki asortiman i ponuda. Popodne je svečani ručak. Sala dekorisana i 230 zvanica. Posuženje i hrana na najvišem nivou, uz kvalitetnu muziku. Manifestacija je međunarodnog karaktera a zvanice su iz Crne gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i naši iz Zrenjanina, sa Kosova, i iz Starčeva. Uz kvalitetnu hranu i zabavu razmenili smo mišljelja i upoznali dobre pčelare. Nakon ručka nastavili smo druženje kod Dragutina. Imali smo priliku da vidimo pčelinjak na 700 metara visine. Prelepa priroda, vredni i gostoprimljivi ljudi. Mića nam je omogućio udobno spavanje u njegovoj kući. Ona je vlasnik radionice za izradu pčelinje opreme i sa njim smo imali lepe razgovore. Naše druženje potrajalo je i u ponedeljak na doručku, a zatim nazad put Starčeva. Šta reći - lepa organizacija, vredni iskreni i gostoprimljivi ljudi. Moramo da im to vratimo na način kako su zaslužili. Iz razgovora saznali smo da manifestaciju podržava opština Arilje i turistička organizacija. Putovanje je bilo višestruko korisno. Voleo bih da naši mladi pčelari upoznaju pčelare iz Arilja i da razmenom znanja i iskustva nastave druženje. Reći ću: imamo zvaničan poziv da kao Društvo posetimo pčelare Arilja. Ostaje mi da zahvalim svima iz Arilja koji su učinili da naš boravak bude veličanstven.

Predsednik Društva pčelara “Starčevo“

Kosta Aća

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…