Pored našeg mesta oni su posetili i Opovo čiji su meštani takođe uzeli učešće u ovom hvale vrednom naučnom poduhvatu. Mladići i devojke, budući etnolozi i antropolozi, bili su pod mentorskim vođstvom profesorke dr. sc. Milane černelić. Ona već dugi niz godina sa svojim studentima sprovodi terenska istraživanja u Vojvodini koja su za rezultat imala brojne publikacije na temu kulturnog nasleđa i tradicije Bunjevaca i Šokaca u Bačkoj, sremskih Hrvata, a nakon završetka faze ovog velikog projekta koja se odvijala u Starčevu i Opovu, očekuje se više stručnih članaka o narodnim običajima pomenute nacionalne zajednice koja živi u Banatu.
Šest studenata, od ukupno njih jedanaest koji su učestvovali u istraživanju, nalazilo se dva dana s kazivačima na terenu u Starčevu. Ispitanici su uglavnom bili starije životne dobi, muškarci i žene iz Gornjeg kraja za koje su lokalni koordinatori procenili da bi najbolje mogli da opišu nekadašnji narodni život i kulturu. Većina je razgovore sa studentima vodila u prostorijama katoličkog parohijskog doma, a kod onih najstarijih i slabo pokretnih odlazilo se u kućne posete. Trajanje svake pojedinačne priče na određenu postavljenu temu trajalo je oko sat vremena. Predusretljivi i gostoljubivi Starčevci pokazali su se kao odlični sagovornici, jer su mnogi od njih bili spremni oba dana u nekoliko navrata da pripovedaju o svojoj tradicijskoj baštini. Najstarija kazivačica bila je Klara Stana koja će avgustu navršiti 96 godina života. Svaka od šest tema o kojima se razgovaralo imala je detaljno razrađen upitnik. Kazivači su, dakle, govorili o običajima pri porođaju, narodnim verovanjima, tradicionalnoj kuhinji i ishrani, te svadbenim, posmrtnim i božićnim običajima, Uskršnji običaji će biti istraženi naknadno jer je jedan od studenata bio opravdano sprečen da dođe na teren. Postavljena pitanja i potpitanja su imala za cilj da podstaknu ispitanike na razgovor i podsete ih na segmente iz narodnog života koje pamte iz svog detinjstva i mladosti ili samo iz priča starijih. Na taj način su tokom ovih dugih intervjua mnogi već zamrli običaji oživljeni u sećanju na jedan poseban način. Povele su se priče o šibalcima, agovima, čaji, urokljivim ženama, bajanju, dodolama, svetoj Luciji, kovrtanju i mnogim drugim pojmovima iz davnina.
Na fotografiji koju objavljujemo uz tekst nalaze se studenti etnologije sa svojim kazivačima i koordinatorima koji poziraju u crkvi svetog Mauricija. Vidimo radosna lica mladih istraživača koji nisu krili svoje zadovoljstvo načinom na koji su ugošćeni, a mnogi od njih su po obilasku lokalnih znamenitosti i boljem upoznavanju sa žiteljima poželeli da ovde ostanu duže. Prilike za ponovne posete će svakako biti jer ovaj tip etnološkog pristupa zahteva još dolazaka zbog tzv. kontrolnih i dopunskih istraživanja. Domaćini iz Starčeva i Opova su, pak, bili počastvovani što je neko iskazao interesovanje za proučavanjem lokalnog kulturnog nasleđa i s nestrpljenjem iščekuju objavljivanje rezultata ove kratke naučne ekspedicije.
D. Mergel