U epizodi: Pare ljude kvare?

Tračoslava (stoji u redu ispred pošte): - E, komšo moj, vi’š, i to smo dočekali - da nam neko dadne neke pare za banbadava! I da ti iskreno nešto izreknem: ja ču to o’man da potrošim u humane svrhe - kupiču novi krevet! Ganc nov, novcijat! Pa, stvarno je nehumano da spavam na oni federi...

Šeširdžija (sav uzbuđen u silnom iščekivanju): - Joooj, dobra moja komšinka, e nek’ smo dočekali ovaj blagi dan, Bog ga blagoslovio! A da ti kajem, ja sam bio ubedit da ću da i’ utrošim na popravku onog starog krša od traktorčeta, al’ sam se u zadnji čas namah popišmanio - ’oću da srihtam ona dva zuba! E, niš’ ne mogu ni čestito da žvaknem a da mi oni ne napravu uzbunu. I to mi je najgore kad jedem šunaka, koje, kol’ko dobro znadeš - najvolim...

Grmalj (stoji iza njega): - E, ta ti je dobra, jadan ne bio, hik! Jes’ vala i meni si dao ideju na razmišljanje o tim zubovima, ali ja b’ nekako radije uložio u neku pecaru. Evo još malko pa će šljiva, a ja ti se nijesam pripremio da je dočekam. A tek kajsija!? Premdaaaa, ne bi uopšte loše legla ni neka sočna breskvica, mmm... (okrenu se prema mladoj & jedroj devi koja je baš pristizala u veselu kolonu).

Sponzorojka (sva namirisana i nafurana): - Zn’či, je l’ su počeli da dele onih sto evrića?! Baš mi se nešto žuri do parfimerije - ima strava parfema na akciji...

Grmalj (zblanuto): - Ma, što ’š bacat’ te fine parice za mirisanje, kad se i brez toga prelijepo čuješ, hik... No bolje bi t’ bilo da i’ skupa potrošimo da kod mene u plan’ni? E, da vidiš kaki je vazduh, pa priroda, a ima i zdravo da se ’ranimo, pa kad bacimo domaća jajca i slan’n’nicu na tav’cu, ima da cvrči i pucketa, ihaaa...  

Sponzorojka (zblanuto): - Mis’im, šokovi! Šta trabunjaš, bre, kakva planina i slanina?! Prvo, ja ovih dana jedem samo humus, a drugo - od tih brda samo Kop uvažavam, a ti tako udžibren ni u najavi nemaš za to keša...

Grmalj: - Ko, bre - keša?! Mogu, jadna, naslagat petorcu duplo mlađi’! Evo, o’š se ti omladinac obarat? Da vidi ova napupela ko je matori keša...

Student (sledeći u redu): - Izvinite, gospodine - kakvo obaranje?! Ja sam zakleti paifista, ne bavim se nikakvim oblikom nasilja...

Grmalj: - Auu, znam - ti si od onija što dižu dva prsta, spasavaju kitove i zobaju travu. Umesto slan’nu, ko sav normalan svijet...

Student:  - Da, ja sam i vegetarijanac! A to je veoma zdravo za ljudski organizam...

Grmalj: - Ma, daaa... Nego, što će tebe onda i ovi’ sto evrova?! Tak’i kao vi ne volite pare ni za lijek! Jerbo, pare ljude kvare! A ja sam ti nepopravljivo pokvaren, pa ti se toplo preporučujem...

            Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da čekaju u istom redu ne bi li dočekali neku crkavicu...

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što prošlo vanredno stanje i sve se lagano vraća u redovno stanje, a valjda će uskoro biti osujećeno i besprizorno divljanje nekih mladih sugrađana...

Jordan Filipović