Danas je to najpopularnija rasa konja u SAD-u, a njena popularnost brzo raste i u ostatku sveta. ALJHA (American LJuarter Horse Association) je najveći registar konja na svetu. U posedu konja ove rase nalaze se i naši sugrađani Vesna i Željko Lazarević. Konji Roki i DŽipsi, upravo ovih dana dobili su prinovu, malu DŽesi.

            Recite nam još neki podatak o ovoj rasi konja.

            - Svi “kuoteri“ iz celog sveta registruju se kod ALJHA. NJima se šalju uzorci za genetsku analizu od pastuva, kobile i ždrebeta i na temelju njih izdaju se rodovnici. Bilo kakve prevare s licencnom dokumentacijom konja nije moguće i to je dodatni razlog zašto uzgajivači vole ovu pasminu.

            Kakvi su to konji?

            - Vrlo su čvrste i kompaktne građe, okretni i mogu da izvode manevre koje druge rase konja ne mogu. Postoje različite linije ljuarter konja zavisno o nameni: rodeo-šou konji, reining, cutting, radni-ranč konji, barrel racing... Postoji i tzv. halter linija, izložbeni konji...

            Ova rasa konja je veoma popularna?

            - Glavni razlog sve većoj popularnosti ovih konja u svetu, osim eksplozivnog širenja “vestern“ sportskih disciplina, je njihova izuzetna smirenost. Uz atletsku građu i sposobnosti imaju mirnoću i staloženost poput hladnokrvnjaka. Na terenu su veoma hrabri i staloženi. Ovo je najbolja rasa konja na svetu za rekreativno jahanje i porodični uzgoj.

P.A.

Pčelarstvo

            Mart mesec je najavljivač proleća. Naše pčele koriste iste svaki sunčan dan, kako bi donele polena sa leske, šljive džanarike, maslačka... Zajednice ulaze u pojačani razvoj. April je mesec kada se pčele razvijaju toliko da spremno dočekaju prvu bagremovu pašu.

            Ali, početak poljoprivrednih radova, donosi pčelama problem. Upotreba hemijskih sredstava nepovoljno utiče na razvoj naših pčela. Poznato je da hemijska sredstva nepovoljno utiču na ljudsku populaciju, domaće i divlje životinje, ptice i insekte. Takođe je poznato da je pčela  najveći oprašivač u prirodi. Nauka kaže da pčela opraši 90 procenata svih biljaka. Nekontrolisana i prekomerena upotreba pesticida, herbicida i insekticida nanosi ogromnu štetu celoj populaciji. Mnogo je obolelih. Zatrovana nam je hrana. Životinje koje se hrane tretiranom hranom prenose nam preko mesa otrove. Pčelari su mnogo puta odslušali predavanja na temu upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi. Mnogo toga lošeg su čuli. Na savetovanju vojvođanskih pčalera čuli su profesora sa novosadskog fakulteta koja je pobrojala nazive otrova koji se koriste kod nas. Dala je opis i jačinu aktivnosti. Data su imena otrova za svaku cilj           anu biljku: krompir, luk, pasulj i ostale. Rečeno je da su to kategorija I. Najmanja merna jedinica  dovoljna je da usmrti svako živo biće. Naše polje, kanali, vodotokovi, livade, šume, nisu pošteđeni tih otrova. Naprotiv, svakog proleća velike količine se dodaju  našoj zemlji tj. nama.

            Evropa je, po mojim saznanjima, zabranila upotrebu takvih preparata. Tretiraju svoje, kontrolisano i sa blažom otrovnošću. Pčelari nisu protiv upotrebe hemije, ali bi voleli da to bude kontrolisano i manje štetno po sve. Predstavnici pčelara iz SPOS-a i SPOY-a dali su rezultete i koristi oprašenih biljaka od prisutnih pčela: kruška 36%, trešnja 72%, višnja 67%, jabuka 38%, jagoda 81%, suncokret 40%, uljana repica 50%. Ispitani rezultati više su nego dobri. Treba zaštiti našu decu, unučad kao i celu prirodu.

Kosta Aća