Trenutno pohađa Matematički fakultet u Beogradu. Pored redovnog školovanja, Nikola je završio i osnovnu muzičku školu, smer harmonika kod profesora Ramone Dimitrijević-Balać. Trenutno je okupiran obavezama na fakultetu a bavi se komponovanjem muzike, pisanjem tekstova i poezije.
Još kao dete pokazivali ste talenat za ono čime se sad bavite?
- Za mene je veoma važna bila četvrta godina mog života kada sam naučio da vozim biciklu, sastavio prvu pesmu i naučio da igram šah. Što se tiče matematike, sestra i ja smo povukli gene na roditelje: otac je profesor u Elektrotehničkoj školi, majka je radila knjigovodstvene poslove, tako da su nas usmeravali na pravi put. U osnovnoj i srednjoj školi išao sam na takmičenja iz matematike, osvajao nagrade... Svakako, tu granu nauke volim a rezultat toga je današnji matematički fakultet koji pohađam.
Muzička škola?
- Ona je odigrala bitnu ulogu u mom životu i socijalizaciji. Desilo se to sasvim slučajno, kada smo sestra i ja sa ocem prolazili pored muzičke škole “Jovan Bandur“ u Pančevu. Otac nas je odveo do škole da pogledamo kako sve to izgleda i odlučili smo da se upišemo. Sami smo odabrali instrument a moj izbor je bila harmonika. Po završetku osnovne muzičke škole nastavio sam da se bavim muzikom koja mi je otvorila neke nove vidike. Muzika je, jednostavno, nepresušan izvor inspiracije i mogućnosti.
Bavite se komponovanjem muzike?
- Da, time se bavim od 2012. godine. U početku je to bila samo muzika i tekst a danas dosta pažnje posvećujem aranžmanima, tako da sam zaokružio celu priču što se komponovanja tiče. Suština je da istrajem, da ne stajem i ne odustajem. Uostalom, to je ono što stvarno volim. Ono što volim da slušam je kafanska narodna muzika: imao sam priliku da je sviram po raznim lokalima, sa orkestrom, ali poželeo sam nešto više, u smislu da ne završim kao kafanski muzičar, uz svo poštovanje kolegama koji žive od tog posla. Komponovanje muzike posmatram kao korak više u svetu muzike i to je ono što me zanima. U kontaktu sam i sarađujem sa ostvarenim ljudima iz sveta muzike u Srbiji.
Nekoliko Vaših pesama se može naći na popularnim društvenim mrežama?
- Sa orkestrom, u kom sviraju uglavnom moji prijatelji, gostovao sam na nekoliko lokalnih i državnih televizija. Pesmu “Majske zore“, koju smo snimili u Novom Sadu, izdvojio bih kao prvenac... Prelepo iskustvo! Aranžmane smo radili zajedno Stefan spasić, Žiko Lazić i ja. Želim to da naglasim! Nije mi cilj da se promovišem kao izvođač i tako steknem popularnost. Moj cilj je potpisati delo koje će se javno izvoditi a to je najbolja nagrada za moj rad.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
- Svakako je plan dalje usavršavanje u oblasti matematike i programiranja. Takođe, usavršavanje i traganje ka novim rečima, zvukovima, harmonijom i ritmikom... U tome nalazim smisao da se u teškim vremenima, kada se gube moralne vrednosti, duh bori svojom kreativnošću da nešto stvara. Ako se pitate zašto umetnost? Mi smo duhovna bića. Iz naše potrebe da se uzdignemo iznad materijalnog - neka bude što biti ne može, neka borba bude neprestana.
G. Milošević