Na mini farmi u okviru okućnice bave se uzgojem svinja, a ponekad bikova i brojlera (tovni pilići). Nekasvidašnji događaj desio se, 11. septembra, kada je suprasna krmača oprasila 25 prasića! Grlo je kupljeno u farmi “Stari Tamiš“ u Pančevu a domaćini, otac i sin Miladin i Darko, ushićeni su.:
S obzirom na broj prasića da li se ovo može nazvati čudom?
- Ko god da je imao priliku da u domaćinstvu odgaja svinje zna da je u pitanju broj prasića koji je daleko iznad proseka. Normalno je to da krmača oprasi 10 do petnaest prasića ali kod nas je u pitanju slučaj koji se slobodno može nazvati čudom.
Da li sorta svinje ima neke veze sa brojem potomaka?
- Svakako da ima, od toga mnogo zavisi ali zavisi i od osemenjnivanja. Na varmi “Stari tamiš“ kupili dve smo krmače, u pitanju je kvalitetna sorta ali radi se o tome da krmača koja je oprasila pomenuti broj prasića ima sedam pari dojki (14). Osemenjivanje je uradila veterinarska stanica “Minić“, verovatno se pogodilo mnogo povoljnih faktora da bi se desilo 25 prasića.
Koliko ste zadovoljni ishodom toliko ste zabrinuti obavezama koje vas očekuju?
- Ne postoji mogućnost da ih majka sve sama odgaji, moraćemo neke prasiće da podelimo prijateljima da pokušaju da ih odgaje u početku na špric a kasnije na cuclu jer jednostavno se dešava da krmača oprasi više prasića nego što ima dojki... Sve ostalo je muka i volja domaćina kako će onaj višak da sačuva. Naravno uvek postoji i prirodna selekcija, jedan broj otpadne u prvih nekoliko dana ali svakako je velika obaveza pred nama.
U domaćinstvu se bavite tovom i druge stoke?
- Često se bavimo tovom bikova a takođe i brojlera (tovnih pilića). Uslovi nam to dozvoljavaju pa se držimo u tim granicama. Mislim da su mnogi naši sugrađani prestali da gaje stoku iz razloga što im je lakše da kupe određenu količinu mesa za kućne potrebe. Nekim okućnicama uslovi to ne dozvoljavaju jer su placevi mali i zbijeni pa nije baš prijatno zbog komšiluka ali sin i ja smatramo da još uvek Starčevo ima prostora za proizvodnju domaće zdrave hrane.
G.M.
Pčelararstvo
Period avgust-septembar važan je za uspešno prezimljavanje pčela. Pored pregleda kolika je zaliha hrane, još važnije je očistiti pčele od opasnog parazita, pčelinje vaši varoe. Ona se hvata za pčelu i oštećuje joj telo i siše limfu. Razmnožava se u trutovskom radiličnom vosku (saću), oštećuje delove tela pčele i krila. Pčela postaje nesposobna za dalje obavljanje svojih životnih obaveza i postaje “invalid“. Varoa se brzo razmnožava i ugrožava pčelinju zajednicu. Doneta je iz Amerike i stvara velike probleme pčelarima a rasprostranjena je po celom svetu. Jedan od načina borbe prostiv ove pošasti je “ram građevnjak“. U košnicu se stavlja ram bez osnove (voska). Pčele luče i prave kućice legla svojim voskom. To je ram sa trutovskim ćelijama (trutovsko leglo). Varoa polaže jajašca u to leglo. Pčelar uzima taj ram iseca vosak i pretapa ga. Ovo je jedan od efikasnijih načina suzbijanja varoe i primenjuje se tokom cele pčelarske godine. Postoje i hemijska sredstva kao što su varatom letvice, super strips... Ova hemijska sredstva stavljaju se u košnice u jesen kada je završeno medo branje. Pre stavljanja u košnicu ukalanjaju se medišni nastavci. Tu su i hemijska sredstva mravlja i oksalna kiselina koje daju dobre rezultate. Mravlja kiselina se upotrebljava tokom cele godine. Stavlja se u odgovarajuće isparivače. Kiselina isparava i uništava varou i dobra je za dezinfekciju cele košnice. Rad sa mravljom kiselinom iziskuje poseban oprez. Oksalna kiselina koristi se kada u košnici nema pčelinjeg legla, na kraju novembra meseca. Koristi se nakapavanjem ili sublimacijom - kiselina se zagreva i ubacuje u vidu pare u košnicu.
Inače, starčevački pčelari kolektivno nabavljaju odgovarajuće preparate i strogo se vodi računa o registraciji i neželjenim efektima.
Kosta Aća
Saveti
Vijandota lepih boja
Vijandota je vrlo popularna i rasprostanjena srednja rasa živine kako zbog mesa i jaja, tako i zbog čitavog niza varijeteta boja. To je orginalna američka rasa dobijenaa oko 1870. godine, a standardom je opisan prvi srebrno krljuštasti (čipkasti) soj 1883.godine. Težilo se da ova živina lepog oblika i raznovrsnih boja dostigne proizvodne osobine rodajlanda, nju hempšira, plimutroka i drugih sličnih rasa.
Polazna živina za dobijanje vijandote “vinebago“ koja je bila plod ukrštanja kokinkine i malajskog borca, a javlja se u crno crvenoj boji. Dodavanjem krvi srebrnog sebrihihta, hamburgera, brame, dorkinga i drugih rasa stvorene su mnoge nove boje. Ime je dobila po indijanskom plemenu iz Severne Amerike koje je naseljavalo područje oko Oklahome gde je stvarana vijandota, a tu je formiran i prvi klub odgajivača ove rase. Zlatno krljuštasti soj je dobijen 1888. godine priznat je 1889. a nastao je ukrštanjem srebrne i vinebago živine. Kod srebrnog i zlatnog soja ovalni srebrni odnosno zlatni delovi pera su uokvireni pravilnim crnim linijama. Kod ženki krljuštasto perje je po celom telu, dok je nešto tamnije na stomaku, dok su petlovi nešto svetliji i manje krljuštasti po vratu, leđima i krilima. Bela vijandota ima idealnu formu i bolje proizvodne osobine od svih ostalih . Dosta je kupna i petlovi teže 3,5 kg. a koke 2-3 kg. Glava je široka i naglašena,a krasije pravilna, ne mnogo velika ružasta kresta. Rep i krila su kratki, a ovalni. Vrlo je otporna i pogodna za sve klimatske uslove, dosta je mirna zbog praktične nemogogućnosti letenja pogodna je za ukrštanje sa drugim rasama za dobijanje meleza za “zdrav tov“ u živinarstvu.
Ilija Mirković