Nakon osnovnoškolskog obrazovanja upisala je Elektrotehničku školu “Nikola Tesla“ u Pančevu, smer administrator računarskih mreža. Najmlađi je član prvog folklornog ansambla KUD-a “Neolit“.  a član je i Izviđačkog odreda “Nadel“, još od 2013. godine, i nosi čin vodnika. Osnovni tečaj je položila u Cerju a zatim i napredni tečaj u Krupcu.

            Za početak, reci nam  nešto o svojim aktivnostima tokom osnovoškolskog perioda

            - Pored toga što voli da učim, učesnik sam više školskih takmičenja iz različitih oblasti. Takođe,  aktivno sam učestvovala u školskoj dramskoj sekciji i bila deo skoro svake školske priredbe. Na  priredbama i  predstavama uglavnom sam  igrala glavnu ulogu a dešavalo se često da mi pripadne i uloga konfaranse. Osnovnu školu sam volela, ništa mi nije bilo teško. Dešavalo se da nemam skoro ni malo slobodnog vremena ali navikla sam da se nosim sa obavezama.

            Zašto si odabrala Elektrotehničku školu?

            - Bio mi je bitniji smer nego škola. Administrator računarskih mreža je posao kojim želim da se bavim. Primljena sam po prvoj želji prilikom upisa. Veliki uticaj na mene je imao moj brat koji radi taj posao, iako je završio nešto drugo, a kasnije se doobukom prekvalifikovao za posao koji danas radi. Planiram da dalje školovanje nastavim na fakultetu ali to je još daleko, ispred mene su četiri  godine rada, učenja, aktivnosti u jednoj novoj sredini. Mislim da neće biti nikakvih problema za maksimalni učinak.

            Član si i  starčevačkog kulturno-umetničkog društva?

            - Folklor igram od 2013. godine u KUD-u “Neolit“ u Starčevu. Jednostavno, folklor se kod nas gaji i održava generacijama unazad... Često smo slušali doživljaje sa putovanja i druženja starijih generacija tako sam u ja postala deo ansambla. U početku sam, naravno, igrala za najmlađe grupe a kasnije ,napredovanjem, dospela sam i do prvog ansambla i to kao najmlađi član. Ne radi se tu o nekom proseku godina nego o kvalitetu igrača a najlepše od svega je druženje, putovanja, gostovanja, takmičenja. Međuljudski odnosi su odlični, zdravi, ponosna sam što sam deo očuvanja tradicije a naročito grupe divnih ljudi. Velika je nagrada dobiti aplauz od publike.

            Kako postižeš da se posvetiš svim obavezama? Aktivan si i član Odreda izviđača “Nadel“?

            - Dobrom organizacijom svaki čovek može da pronađe sebe. Često trenuci odmora mogu da budu baš ono što čovek voli a to nije sedenje nego aktivnost. Izviđač sam od 2013. godine. Razlog je bio isti kao za folklor a to je druženje, putovanja i sticanje novih znanja. Sa izviđačima može mnogo toga da se nauči. Aktivnostima, napredovanjem  stiču se titule. Imam položena dva “leta“ u poletarcima, zatim položene dve “zvezde“ a uskoro mi sleduje i treća. Na izviđačkim takmičenjima uglavnom osvajala prva mesta. Učestvovala na sva tri tabora u Beloj Crkvi, učesnik sam republičke smotre gde je učestvovalo preko 2000 izviđača iz pedesetak država. Pre godinu dana sam postala vodnik, dobila sam svoj vod koji se zove “Veverice“, koji uspešno napreduje a ja se, naravno, ponosim svojim vodom. Biti izviđač moja je preporuka za svu decu. Ako ne mogu da nađu sebe u nekom sportu, neka pokušaju sa izviđačima.

            Kakvi su ti planovi za budućnost?

            - Rano je pričati o nekim ozbiljnijim planovima ali za sad ide sve pravim tokom. Na prvom mestu je škola, kasnije fakultet zatim porodica… Želja mi je da u svemu  što sam započela dostignem maksimum a to je verovatno cilj svega što se započne. Poručila bih mlađim generacijama da u svemu ulože maksimum. To je jedini način da se dođe do uspeha i ostvare željeni ciljevi.

Goran Milošević