Stičemo puno znanja i vaspitanja od naše učiteljice Vesne Đorđević, koja se mnogo trudi. U školi negujemo drugarstvo. Imamo i naš slogan: “Svi za jednog, jedan za sve“. Marljivo učimo i radimo. Imamo mane i vrline. Naša učiteljica te mane potiskuje a naše vrline stavlja u prvi plan. Išli smo i na rekreativne nastave u prirodi: na Čardak, pa na Gučevo a uskoro idemo i u Vrnjačku Banju. Lepo nam je ka da smo zajedno. Mi smo jedan složan razred. Brzo su prošle ove četiri godine, biće nam žao kada se budemo odvojili od naše učiteljice.

            Volela bih da ostanemo složni i da svako ostvari svoj cilj.

Marijana Vukosavljević 4/3

* * *

 Moje odeljenje je 4/3 OŠ “Vuk Stefanović Karadžić“. Mislim da smo mi najbolja i najzanimljivija ekipa sa svojom učiteljicom Vesnoim Đorđević. Bliži se kraj četvrtog razreda. Vreme je brzo prošlo, kao da smo juče išli u prvi razred. Tada smo bili nesigurni i nismo se poznavali. Učiteljica nas je naučila da budemo dobri i složni, da poštujemo pravila ponašanja i pomažemo jedni drugima. Veoma mi se svideo pozdrav u drugom razredu: “Svi za jednog, jedan za sve“. U odeljenju smo svi različiti. Neki su mirni, brzo uče i ne pričaju na času, a neki su nemirni, treba im pomoć oko učenja i veoma su radoznali. Bavimo se sportom, fudbalom, odbojkom i plivanjem . Neki idu na engleski i folklor a neki su izviđači. Baš nam je zanimljivo što volimo različite stvari i pomažemo jedni drugima. Učiteljica je veoma ponosna na nas kad pokažemo svoje znanje, spretnost i dobro odradimo prezentaciju. Na takmičenju iz matematike, Dušan i Marko su bili najbolji u celoj školi. Svi smo srećni zbog toga. Najviše volimo da idemo na ekskurzije. Tamo se lepo odmorimo i zabavljamo sa svojom učiteljicom. Uvek ću pamtiti ekskurzije na Čardaku, Gučevu, Avali, Banji Koviljači i drugim mestima. Približava se kraj našeg druženja sa učiteljicom. Tužni smo što ona neće više biti sa nama. Trudićemo se da nastavimo ovo putovanje kroz osnovnu školu kako nas je ona naučila. Da budemo dobri i vredni učenici a najviše dobri drugari.

Matija Kozačenko 4/3

* * *

Svako odeljenje je priča za sebe, tako i moje odeljenje. Ima nas različitih, od povučenih, tihih pa do nestašnih. Nas dvadesetdvoje, sa učiteljicom Vesnom čnimo odeljenje 4/3. Od prvog dana kada sam krenula u prvi razred, pa do danas kada završavam četvrti, moje odeljenje je kao moja druga porodica. Sa njima učim, rastem, družim se, stičem prijateljstva koja se pamte za ceo život... Kada su u pitanju nestašluci, to uvek jedni isti rade. Nekada su smešni, a ponekad učiteljica ima razumevanje... Pa, još smo deca, mali smo, to sve pripada detinjstvu. Učestvujemo u školskim aktivnostima i raznim akcijama. Kao razred smo složni, pomažemo jedni drugima... Imamo mnogo lepih zajedničkih trenutaka, ali ja ću izdvojiti jedan iz prvog razreda. To se desilo na prozivci, 1. septembra 2013. godine. Sedeli smo napolju, na klupama, i čekali da nas učiteljica prozove da uđemo u našu učionicu. Učiteljica je loše prozvala našeg druga Aleksandra Abdiovića. Loše je pročitala njegovo prezime, a on je sedeo na klupi do kraja prozivke ostalih drugova. Na kraju je samo on ostao, i rekao učiteljici da je loše pročitala njegovo prezime.

            Sa mojim drugarima steći ću još  znanja, bićemo stariji ali naša učiteljica će biti prisutna u našim životima i kada odemo od nje.

Milica Aleksić 4/3

Ličnost koju ću pamtiti

            Ličnost koju ću pamtiti i koja je ostavila veliki trag u mom srcu je moja pokojna baka Jelena.

            Ona je imala osam sinova. Ona je bila veliki borac, divna žena i obožavala je decu. Kada sam bio mali ona mi je pevala narodne uspavanke koje su mi i dan danas ostale u sećanju. Sva naša familija je baku mnogo volela. Ona je bila nežna, brižna, osećajna, ljubazna i ozbiljna. Nikada nije ogovarala. Bila je veoma dobra žena. Kako je vreme prolazilo ona se strašno razbolela. U bolnici je ostala nekoliko nedelja. Borila se protiv bolesti ali nažalost ovu bitku je izgubila. NJenim odlaskom je stablo familije Keljević ostalo bez velikog oslonca. Kada bih bio bolestan ona bi pravila čaj protiv kašlja, temperature ili gripa. Ona je meni i mom bratu uvek donosila slatkiše i gajila puno ljubavi prema nama i prema svima koje je poznavala. Svojim odlaskom ostavila je veliku prazninu u mom srcu koja će zauvek ostati nepopunjena.

            Moja baka je ličnost koju ću pamtiti do kraja svog života a nadam se da će je pamtiti i cela moja familija.

Pavle Keljević 4/3

Razgovaram sa svojim ljubimcem

            Moj pas se zove Megi. Ona je jazavičar, ima jednu godinu, braon crne dlake i braon oči. Dugačaka je i jako dobara, uvek laje na nepoznate ljude, pse i mačke. Kada dođem iz škole, ona odmah dotrči do mene i skoči. Kada smo je prvi put dobili bila jako mala. Čim je ušla odmah je obavila nuždu. Jako je bila slatka. Uvek je pila mleka, jela i spavala i sve tako. Prvu noć je lajala i lajala i niko nije mogao da spava. Sledećeg dana su moj tata i deda napravili kućicu na kojoj je pisalo njeno ime. Puno je volimo i stalno se igramo sa njom. Kada igramo sestra i ja odbojku, Megi bi da se mazi. Ime smo joj dali po crtaću “Super špijunke“ u epizodi u kojoj je zločesta špijunka Megi. Samo da znate, ime joj je dao naš brat, koji je uopšte ne voli. Ona je sada jako dugačka i lepa.

            Mislim da svaka treba da ima bilo kog kućnog ljubimca. I obavezno da ga čuva, hrani i pazi!

Dušica Damjanović 5/1

Kad mama kuva

Kada mama kuva,

kada mama sprema,

tu ne postoji dilema.

Ona voli da kuva,

pravi kolače, pitu

i sve to ima jasnu sliku.

Voli da kuva, voli sve

kao i mene jer sam joj

ja ceo svet.

                                    Teodora Pandić 5/2