Kako si se zainteresovala za školu plesa?

            - Kao devojčica sam se zainteresovala za ples a pod uticajem oba roditelja koji godinama igraju folklor.  Ideja je bila da ja odaberem jedno od ta dva. Pošto moj otac poznaje instruktora plesa u plesnoj školi “Beodens“, tako je sve i počelo. Od osme do petnaeste godine sam pohađala školu latinoameričkog plesa, učestvovala sam na brojnim domaćim, državnim i međunarodnim takmičenjima, osvojila sam veliki broj medalja, zahvalnica i diploma ali kada sam napunila petnaest godina - u meni je nešto prelomilo pa sam napustila školu plesa.

            Razlog je bio folklor?

            - Već sam pomenula da folklor volim pod uticajem roditelja. Otac, Žarko, sa Zoranom Radoičićem, bio je koreograf u starčevačkom KUD-u čiji su bili i jedni od osnivača. Znao je da, ako budem dolazila na probe folklora,  napustiću ples. Tako je i bilo.  Ipak sam prelomila, i evo sada igram u prvom ansamblu KUD-a “Neolit“, gde imam i solo tačke pevanja.

            Nekoliko puta si pominjala pevanje, kako si otkrila taj talenat?

            - Pošto je po osnovinjau KUD-a postojala pevačka grupa, na probe je dolazila Danka Stojiljković koja nam je držala časove pevanja. Nakon završene probe, Danka bi me zadržala i samo sa mnom radila na tehnici pevanja. Malo-pomalo, zavolela sam pevanje. Kasnije je sa nama radila i Violeta Nađ iz  “Balkanike“ koja je pred naše nastupe radila sa mnom na tehnici pevanja. Trenutno sarađujem sa Vladimirom Nikićem na pripremama za  CD, a u pitanju je etno džez sa motivima ambijentalne muzike.

            Sa folklorom si takođe imala brojna gostovanja u zemlji i inostranstvu?

            - Bilo je zaista mnogo gostovanja a i puno puta smo mi bili domaćini folklornih priredbi. Kontakti sa ljudima iz celog sveta, koje smo upoznavali na gostovanjima, i danas postoje. “Najsvežije“ putovanje desilo  se prošle godine, kada smo gostovali u Udinama (Italija), kada smo u tih nekoliko dana posetili i Trst a zatim LJubljanu. U maju mesecu bi trebalo da gostujemo u mestu Tearce u Makedoniji gde je svojevremeno gostovao ansambl Doma kulture u kom su igrali moji roditlji.

            Zanimanja zaštitnik životne sredine i vaspitač nemaju puno dodirnih tačaka. Zašto si promenila smer obrazovanja?

            - Sama sam odabrala smer zaštite životne sredine, smatram da je to budućnost ali počela sam da radim školicu folklora za decu sa Urešom Banom, kada sam shvatila da mi ustvari odgovara rad sa decom. To je prevagnulo da se za dalje školovanje opredelim za vaspitača. Dosta mojih vršnjaka je odustalo odmah  posle prve, druge praktične nastave (prakse), međutim meni se taj posao zaista sviđa tako da sam pronašla sebe. Malo mi je naporno da stanujem u Vršcu a petkom dolazim u Starčevo zbog proba folklora ali organizovana sam  jer radim ono što volim.

            Kakvi su planovi za budućnost?

            - Svakako mi je plan da najpre završim fakultet u roku. Nastaviću da igram folklor sve dok me drže noge a svakako mi je plan da očevim stopama folklornu karijeru završim kao koreograf. Iz hobija, rekreativno ću i dalje da se bavim jahanjem, a definitivno bih volela da uspem sa pevanjem etno i džeza jer to su muzički pravci koji me interesuju.

Goran  Milošević