U epizodi: Unedogledna šetnja
Tračoslava (šetajući n.n. trgom): - Eee, moj komšooo - i šta sad očedu ti mladi?! Za koji andrak oni sade špaciradu?! Imadu li pametnija posla? Recimo, ko ti i ja...
Šeširdžija (pridržavajući se za nju): - A di imadu, dobra komšinka!? Ta, nemadu oni prečih zanimacija od ovi’ naši’ masnih ogovarancija. A nema ti važnijeg na svetu, neg’ lepo protresti švaleraški život komšije Pere. I, šta mu radi ona rupa u tarabi, pokraj pušnice, baš uz tarabu one raspuštaljke komšinke Grozde.
Tračoslava: - Jes, vala! Ma, nisu to čista posla! Moramo to da iprevrčemo do kraja šetnje... Jerbo, džaba smo potegli to’ki put, a znaš koliko me sevaju vene...
Grmalj (dobaci iz pozadine): Ma, što to zborite, nijesu se valjda i oni spanđosali?! A da l’ je i njega smotala ona opasnica?! Kake li su joj to moći?! E, da je mlada i napupela kano ova omladinka, pa i da sfatim rašta se to događa. Al’ ovako...
Sponzorojka (rasna devojčura nalik na estradnu zvezdu): -Neki problem, čiča?! Šta te zanima?!
Grmalj: - Ma, malaa, baš sam ’teo da vidim kud si to zapucala?! Da i ti ne ideš na tije protestne demonstracije?
Sponzorojka: - Ma, nemam ti veze s tim likovima. Palim na faks, jbga...
Grmalj: - A zar vi studenti nijeste na glavni na tim štrajkofima?!
Sponzorojka: - Ma, joook, to su oni smorovi s državnih fakulteta. Mi s mega-singi univerzitata imamo bruka mnogo obaveza da bismo dangubili na ulicama...
Student (baš prolazi s transparentom “Ovo je naš trg“): - Naravno, ogromne su to obeveze - treba obući što kraću suknju, stići na ispit i sačekati čitavih par minuta da ti profa upiše pozitivnu ocenu. A, onda juriš na splavove...
Grmalj: - Ha, ta pušti đevojčicu da uživa u toj mladosti! A i vi navalili ko mutavi, samo zakrčujete saobraćaj, pa ljudi kasne na pos’o i u kavanu! Evo, neki dan mi zbog te gužve manjkalo tri piva...
Student: - E, baš zbog toga i tabanamo! Uskoro neće biti ni posla i novca za kafane! Krajnje je vreme da se nešto preduzme protiv onih koji nam oduzimaju perspektivu, favorizuju takve lažne diplome...
Grmalj: - Ma, nema ti to veze što govoriš, sinovac. Ti ja kažem - to t’ je vazda bilo. Doduše, negda manje, negda više, al’ isti primcip... Taban’o, ne taban’o. isto ti se vata, ništa promjenit’ ne mereš! Jedino, ako sebi ne olakšaš s nekom ’ladnom pivom...
Student: - Pa, kada svi tako razmišljaju nikada neće doći do boljitka...
Grmalj: A, hoće?! Ako ti se baš tolko šećka, pa ti lijepo zapucaj na stan’cu, viđe kad ide prvi za NJemačku, pa još i moreš nešto promijenit’. Ovako samo ćeš ogulit’ te šimike zabadava...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da šetaju unedogled. Sve dok im se đonovi ne izližu...
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je udarila zima usred proleća, što je nadomak rekonstrukcija pijace, što je u crkvi svetog Mauricijusa održan odličan koncert beogradskih muzičkih škola “Stanković“ i “Mokranjac“, a članice Udruženja žena “Neloit“ baš su se svojski potrudile da za Uskrs učenicima iz svakog odeljenja daruju jaja i kolače.
Jordan Filipović
