Trenutno vozi traktor iz šezdesetih godina prošlog veka kojeg je sam, svojeručno, remontovao i vratio u vozno stanje. Srba je Starčevcima poznat i kao destilator sa zavidnim znanjem, a što je još zanimljivo, nikada ni jedan litar rakije koju je ispekao kod kuće - nije prodao. Sva kojičina destilata završi kao poklon prijateljima i familiji. Kod kuće ima tridesetak vrsta rakije iz celog sveta koje služe kao eksponati.

            Zašto ste se odlučili da se bavite destilacijom voća?

            - Čovek, kada uđe u jednu starosnu dob, počne da se priseća stvari iz detinjstva. Okrenuo sam se tradiciji. Kad sam bio dete, sećam se da se u domaćinstvu  uvek pekla rakija. Sada je neko drugo vreme, život me je naučio mnogim stvarima a takođe volim da čitam i učim. Sticajem okolnosti čitav život radim sa metalom tako da mi nije problem da napravim bilo koju mašinu ili alat, sve sam to objedinio i ušao u priču o destilaciji voća. Kasnije sam mnogo vremena proveo učeći i izučavajući taj hemijski proces. Po prirodi sam čovek koji sve što radi, voli da uradi baš onako kako treba,

            Destilator i njegov proces rada su jednostavni?

            - Jesu, ali to je proces rada destilatora. Dobijeni destilat je druga priča. Posvetio sam se svim detaljima da dobijeni destilat zadovoljava sve uslove, sa što manje štetnih sastojaka za ljudski organizam. Trudim se da poboljšavam sistem proizvodnje pa čak i filtriranje destilata kroz vodu kako bi krajnji proizvod bio što zdraviji, a da ne pričamo o metilu koji može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje, pa i smrt. Važno je da kazan u kome se destiluje voće bude kvalitetan. Trenutno sam u fazi izrade kazana od 600 litara. Sam kazan se radi od bakra, po porudžbini, a sve ostalo radim sam - od izolacije ložišta, i samog ložišta, do tabarke i sistema za filtraciju kroz vodu. Priprema voća je važna, plodove treba oprati pre pripreme, moraju da budu zdravi, očišćeni od semenki ili koštica. Fermentacija bi trebalo da se odradi bez primesa kristala šećera, pa tek onda da se stigne do faze koja podrazumeva destilaciju...

            Imate impozantnu zbirku rakija iz celog sveta?

            - To su kućni eksponati koje sam godinama sakupljao. Ima tu rakija koje su stare više od 20 godina, a imam vrlo čudnih rakija. Recimo, koje imaju miša u boci ili rakija iz Južne Koreje, koja u boci ima zmiju! Takav proizvod je veoma redak i godišnja proizvodnja je limitirana. Imam u kolekciji rakiju pečenu od kafe, a jedna od naj dražih mi je rakija od bundeve koju sam ja pekao. Sve voće, pa i povrće, može da se destiluje, bitan je krajnji proizvod koji konzumatoru treba da bude ugodan za piće a nikako da mu izazove tegobe nakon ispijanja. Potrebno jemnogo učenja, ulaganja, fizičkog rada i veštih ruku da bi se postigao brend. Kažem, naučen od malena da sve što radim, radim onako kako treba. Živeli!

G. Milošević

Pčelarstvo: Čišćenje pčela

            Jesenji period je vreme kada pčelari svoje pčele čiste od opasnog parazita, pčelinje vaši (varoa).

            Varoa je parazit koji se hvata za pčelu, oštećuje joj organe i siše limfu. Razmnožava se u trutovskom, a i radilačkom saću. Oštećene pčele postaju nesposobne za obavljanje dalje životne funkcije i postaju invalidi. Varoa se mnogo brzo razmnožava i ugrožava pčelinje zajednice. Varoa je doneta iz Amerike i stvara velike probleme pčelama i pčelarima. Rasprostranjena je po celom svetu. Lako se prenosi i zaražena pčele je prenose letenjjem od cveta do cveta.

            Kako se borimo protiv ovog parazita? Ima više načina. Jedan je da se ram, građevnjak stavlja bez voska. Pčele liju (izvlače) svoj vosak i tu prave samo trutovsko leglo. Pčelinja vaš više posećuje trutovsko saće - vosak. Tu polaže jajašca za razmnožavanje. Pčelar vadi taj ram sa zaleženim trutovima i varoom i uništava ih topljenjem. Ovo je jedan efikasan način i primenjuje se tokom cele godine.

            Postoje i hemijska sredstva: to su “varatom letvice“, “superstrips“ i druga hemijska sredstva. Sva hemijska sredstva stavljaju se u košnicu u jesen kada se završi medobranje. Pre stavljanja uklanjaju se medošni nastavci. Dok ima unosa meda, hemijska sredstva (lekovi) se ne stavljaju. Takođe imamo hemijska sredstva poput kiseline, mravljei oksalne... Ove kiseline daju dobre rezultate. Mravlja kiselina se upotrebljava tokom cele godine. Stavlja se u odgovarajuće isparivače. Kiselina isparava i uništava varou a i  dezinfikuje celu košnicu. Rad sa mravljom kiselinom iziskuje poseban oprez. Oskalna kiselina koristi se kada u košnici nema pčelinjeg ligla. To je period - kraj novembra meseca. Koristi se nakapavanjem ili sublimatorom. Zagrevanje kiseljenjem i ubacivanjem pare u košnicu.  To su neki od načina kojima zaštićujemo, “čistimo“, naše pčele od opasnog parazita varoe.

            Svi pčelari znaju ozbiljnost ovog važnog posla. Ozbiljno prilazimo i spašavamo pčelinje zajadnice. Neozbiljnost u ovom zadatku dovodi do gubitka pčelinjih zajednica. Pčelari DP-a “Starčevo“ kolektivno nabavljaju odgovarajuće preparate. Strogo se vodi računa o registrovanim preparatima i neželjenim efektima.

Kosta Aća