Kada smo deca, čini nam se lako biti odrastao pa se žalimo kako je nama najteže. Dečije želje su da odrastemo i da nam bude lepše i lakše u životu. A u stvarnosti, kad malo bolje razmislim, naši roditelji po ceo dan rade. Ujutro ustanu u šest, a kući se vrate u tri popodne, i posle toga moraju da nam spremen ručak, operu odeću i da srede kuću. Zato je bolje biti mali. Jedno jutro sam čula moju mamu kako usisava u 6 sati, ustala sam i pitala zašto usisava tako rano. Rekla mi je da smo moj brat i ja sinoć napravili veliki nered pa to sad mora da sredi. Pitala sam je da li treba da joj pomognem a ona mi je rekla da joj ne treba pomoć i da se vratim u sobu da spavam jer je jako rano. Poslušala sam je i vratila sam se u krevet i razmišljala zašto mama sređuje naš nered kad smo mi to napravili. Shvatila sam da mi ne znamo kako je to nezgodno kada dođu gosti a kuća je u haosu.

            Kada bi mi, ovako mali, preuzeli maminu i tatinu ulogu, to bi ovako izgledalo: ustajali bi smo u 12 sati i odma bi smo seli da kompjuter i igrali igrice dok ne ogladnimo, a onda bi uzeli neke slatkiše da pojedemo i ponovo nastavili da igramo igrice i sve tako dok nam se ne prispava i svaki dan bi se ponavljao. Od tada kada mi mama zatraži pomoć, to i uradim. Mislim da roditeljima treba pomagati i učiti sve od njih jer oni neće biti zauvek pored nas.

Jelena  Đirković

Moj ljubimac

            Moj ljubimac je pas Čarli. On  je deo porodice. Čarli ima kremasto braon dlaku, braon oči i rođen je 15. jula 2015. godine. Čarli ima godinu i po dana. On je vrlo pametan i dobar pas. Kada uđem u kuću i  počinjem da izuvam patike, Čarli me ujede za ruku u igri i ja dobijem modricu. Moj ljubimac uvek traži da ide napolje, ali na svoj način, tako što stoji ispred vrata i gleda u njih dok mu neko ne otvori. Ako mu duže vreme ne otvaramo, počinje da laje i gleda u vrata. Kada je gladan, vuče činiju po celoj kući. Mislim da je moj pas baš sladak i šašav. 

Nataša  Tešić 6/2

Najdraži deo moje kuće

            Moj omiljeni deo kuće je stari deo podruma gde se loži vatra. Pun je uglja, prašine,  drva koja izgledaju da su stara kao i sam svet, ali je pun i dobrih sećanja. Tu sam prvi put založio vatru sam, naučio da kujem gvozdene stvarčice (uglavnom mala sečiva). Iako prašnjav i na izgled gadno crn, kao loša duša, ukrašen sećanjima, sekirama i drugim alatima iz prošlog veka koji pokazuju da se ovde radi, ne zbog jednog čoveka, već zbog porodice. Velika peć koja se nalazi u prašnjavom uglu predstavlja  srce grejanja naše kuće. Kada se neko zagleda u centar plamena, može videti sa kakvom težinom se naša kuća gradila, ali i da dobrota i želja u tome mnogo pomažu. Gomila drveta u desnom uglu predstavlja pravu knjigu, jer svako drvo, ma koliko malo, nosi svoju priču. Ugalj, iako izgleda zloban zbog svoje crne boje, nosi priču od pre nekolko miliona godina, koliko mu je trebalo da se stvori. I tako skromni deo podruma priča svoju priču.

Viktor Ratkov

Jesen

            Od svih godišnjih doba jesen je na svoj način  najzanimljivija.

            Krajem septembra počinje ovo godišnje doba. Svako godišnje doba iam svoje čari , a kod jeseni su to lišće u divnim, raznovrsnim bojama, kestenje, na neki način, i kiša. Obožavam lišće! Te zelene, žute, braon boje koje su svuda oko nas. Volim da se igram u lišću i provodim vreme na svežem vazduhu. Lično, ne volim kišu, možda neko drugi voli, ali mi je zanimljivo da sa društvom trčim u neko sklonište kada nas kiša omete u druženju. Divno je uz toplinu doma gledati opadanje lišća sa  drveća koga u mojoj ulici ima dosta. Kako ne spomenuti uživanje sa prijateljima i pijuckanje čaja u tim hladnim danima. Iz škole jedva čekam da se vratimo, skinemo svoje jakne i šalove i zagrejemo se, a kasnije, opet izađemo na hladnoću da se igramo u lišću. Naravno, najlepši je onaj osećaj kada stignemo kući i osetimo miris maminih toplih kolača.

            Jesen je zbog svega ovoga čarobna, tako da ću se potruditi da je što bolje i zanimljivije provedem.

Teodora Jović

Priča o pastiru

            Bio nekada davno jedan pastir koji je imao tri sina. Bili su siromašni. Pastir je zarađivao novac tako što je svaki dan odlazio kod drugih ljudi da čuva ovce. Jednog dana je poveo svoja tri sina da mu pomognu oko posla. Tamo je živeo jedan bogataš sa svojom ćerkom. Kada su videli tu devojčicu pastirovi sinovi su se odmah zaljubili.

            Sva trojica su nekoliko dana kasnije otišli da isprose devojku. Bogataš je želeo da mu ćerka ima dobrog i pametnog muža. Pastirovim sinovima je rekao da će sakriti iglu u plastu sena i da će onome ko je nađe dati svoju ćerku. Ustvari, devojčin otac je hteo da vidi ko je najizdržljiviji i ko nikad neće posustati. To traženje igle je trajalo danima i danima i posle mesec dana, dva starija sina odustanu i odu. Kada je najmlađi sin konačno našao iglu, kralj mu je dao svoju kćer. NJih dvoje su se venčali i živeli srećno do kraja života.        

Ana Jovanović

ZALAZAK SUNCA

Sunce zalazi,

noć dolazi,

a dan prolazi.

Mirno je sve,

A svi putuju u svoje sne.

Sunce je tada na pola puta,

Boja mu je zlatno-žuta.

Šuma je zlatne i žute boje,

Te boje

na lišću

drveća stoje.

Tijana Stana5/2

POMOZIMO PRIRODI

Šume su izgorele,

Mora puna plastike

Gubimo životinje,

Gubimo darove.

Izumreće životinje,

Počeće svet da se ruši.

Polako rušimo svoj dom,

Ali toga nismo svesni.

Moramo se aktivirati

I pomoći prirodi.

Natalija Strigić 6/2