Pomenuto udruženje je zapravo tom prilikom, u zajedničkoj organizaciji sa nekoliko zaposlenih na Biološkom fakultetu iz Beograda, priredilo radionicu koja je deo evropskog projekta pod nazivom “Kombinovanje ekosistemskih usluga: mehanizmi i interakcije za optimalnu zaštitu useva, unapređivanje polinacije i produktivnosti (EcoStack)“.

            Treba istaći da su u realizaciji navedenog skupa učestvoali i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Semenarska asocijacija Srbije i poznati pančevački stručnjaci sa ovih prostora: dr Vladan Ugrenović iz Instituta za zemljište i dr Vladimir Filipović iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić“.

            Radionicu je najavio sekretar Društva pčelara Steva Petrović, a vodili su je profesori sa Biološkog fakulteta - dr Milan Plećaš, dr LJubiša Stanisavljević, dr Anđelko Petrović, kao i Jovana Raičević, studenta doktorskih studija, koji su podrobno predstavili značaj pomenutog projekta.

            Svi oni nastojali su da identifikuju glavne trenutne probleme i izazove u poljoprivredi, naročito u suprotstavljenim potrebama za povećanjem prinosa i očuvanjem prirodnih resursa. U ta tri sata zajedno s prisutnim poljoprivrednicima, došlo se do raznovrsnih rešenja za pospešivanje proizvodnje.

            Tako je bilo je reči o poboljšanju kvaliteta oprašivanja useva i biološke kontrole štetočina, uz minimiziranje negativnih uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, pa i pčelarstvo, i obezbeđivanje profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje. Predložena su i progresivna rešenja poput dizajniranja (i održavanja) cvetnih pojaseva ili drugih tipova prirodnih ivica polja, kao i kombinovanje različitih tipova združenih useva i polikultura uz upotrebu organskih pokrova, zatim razvijanje novih biopesticida, korišćenje korisnih endofitskih gljiva i zemljišnih mikroorganizama i mnoge druge metodologije.

            Kada se diskusija razvila bilo je reči i o mnogim temama - od toga kakve probleme pčelari imaju s pesticidima, do toga koliko bi nogli da zarađuju samo od oprašavanja voća uz pomoć pčela pa čak i bumbara.

            Zbog pozitivne interakcije između moderatora i učesnika, predavanje je završeno tek nakon pet sati, a rezultati ove radionice biće pridodati onima sa sličnih skupova koji se sprovode širom Evrope i uključeni u buduće analize kao osnova za donošenje novih poljoprivrednih regulativa.

J. F.

Poljoprivreda

Reč - dve o setvi

            U poslednje vreme mnogo je reči u vezi sa (ne)mogućnošću kretanja poljoprivrdnika, a Nemanja Petrović, predsednik udruženja starčevačkih ratara, kaže da bi ta regulativa mogla da bude jednostavnija.

            - Pre nekoliko dana sam sejao neku lucerku i vratio se kući oko 21 sat. Tom prilikom me je, iako sam bio u traktoru, zaustavila patrola i upozorila me da to ne činim, bez obzira što su znali da stižem s njive. Drugi put mi je pukao kaiš na traktoru, a znam da ga ima kolega iz Uljme. Međutim, bojao sam se da sednem u auto i odem čak tamo. Sve su to razlozi zbog kojih bi bilo mnogo lakše da nam kretanje odobrava, recimo, neko lice iz lokalnog kriznog štaba, u koordinaciji sa udruženjima ratara, umesto da za svaku sitnicu zivkamo Ministarstvo Primera radi, u Starčevu bi išlo lako, jer nas nema mnogo - tek desetak onih koji moramo da radimo i za vreme policijskog časa. Pritom, mislim da išta ne remetimo, jer ne pravimo nikakva okupljanja - ističe Petrović. O stanju u polju i o aktuelnostima u setvi, Petrović kaže:

            - Vreme nam je išlo na ruku, jer nije bilo padavina, ali to je dovelo do deficita vlage. Za njom najviše pati pšenica, koja je počela da stagnira, jer joj lišće podgoreva. Iz istog razloga možda bude problema i s nicanjem lucerke, suncokreta, soje, kao i kukuruza kod onih koji su zakasnili sa setvom ili su sejali pliće, jer je svaki dan duvao vetar i vlaga silazila niže u zemlju. Tako sam i ja morao da spuštam zrno na oko pet centimetara. Onih pet litara kiše od pre neki dan nije dovoljno da ozbiljnije natopi zemlju, a pšenicu je samo umilo. Sada nam preostaje samo da čekamo padavine, kao i da noćne i jutarnje temperature malo porastu. Što se tiče tržišta, kukuruz je u ulaznom trendu, jer ga nema na lageru, kao ni pšenice. S druge strane, nafta je u blagom padu i svi je nude, što verovatno znači da je ima, kao i repromaterijala, ali je nevolja što ne rade prodavnice rezervnih delova - navodi Petrović.

J.F./P. A