U epizodi: (ne)Kulturom protiv korone
Tračoslava (u redu ispred apoteke, s maskom na licu): - E, komšo moj, dobro je - sade možemo da čekamo doklen ’očeš, kade znamo da su nabavili sve što ni je neophodno. Neg’, šta s tol’ko natuko tu masku, ni zenice ti ne vidim?!
Šeširdžija (samo mu oči čkilje): - Aaa, dobra moja komšinka, ja sam ti apsalutno opremit!. Ta ne dam se prevariti! Di znadem odaklen mi preti opsanos’, jerbo kažedu da ti u doba ove pandanije i najbolji prijatelj može bit’ i najveći neprijatelj. Zato se ja strogo držim podalje od sviju...
Grmalj (stoji iza njega): - Hej, čiča, ako se držiš podalje, nemo’ me gazit”, jadan!
Šeširdžija: - Ajooj, dobri komšo, izvinjavaj, nisam vido! Ta, nemam oči otpozadi...
Grmalj: - Ma, neimaš i ti ni odaspreda! E, vala si se zamandalio ko kakva mumija iz onija Egipat. Al’ bar da dejstvuješ kano Klepopatra, pa da ti oprostim... Ko ovoj omladinki (obrati se sledećoj u redu, koju je upravo nagazio). Izvinte, gospoj’ce, al’ i ja sam bio primoran da se povučem unatraške zbog ovog spreda što ne vidi otpozadi.
Sponzorojka (natmurena i namunjjena): - Zn’či, mnogo si ti naivan ko sobarica! Znam ja takve smorove što koriste gužvu, ali imam lošu vest za tebe - došla sam iz inostranstva, pa ti ne preporučujem da se previše opuštaš i prilepljuješ, jer možeš gadno da fasuješ tako mator...
Grmalj: - Ih, nijesi valjda infilcirana tako mlada, jedra i rumena!? Ako se treba štogođ primoć’ ja ti se se razumijem u razne travke pobrljavke i druge narodne ljekove....
Sponzorojka (povlačeši se uporno unazad): - Smaraš, čoveče - ne prilazi! Ne ložim se i ne padam ja baš na te narodne medicine...
Student (sledeći u redu): - Ups, biće da sam malko nagažen! Ijaoo, i to oštrom štikloooom...
Sponzorojka: - Uhh, smor - nije namerno, morala sam da se povučem pred naletom ovog napasnika!
Grmalj: - Ma, ko bre napada i naljeće?! Ja ’teo samo da se nađem u nevolju, more! A i ti omladinac, što ne paziš kud staješ, jadan?!
Student: - Da, jaasno - moja je krivica što sam podmetnuo stopalo pod štiklu! Oprostite, neće se ponoviti...
Grmalj: - Ma, viš’, đevojko, kak’a ti je omladina danas - nemaju ni ”ž” od žentlemenstva! Ja sam, bre, završio više bečki’ škola u onu moju nedođiju, neg’ ovi na sve njine fakultete. Ovu koronu nekako će prevaziđemo, ali od nekulturu nam nema spasa...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali ipak zajedno, nastavili da čekaju u istom redu i strpljivo čekaju da sve ovo prođe...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što još uvek traje vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa, ali se ponešto radi i gradi - od staza preko ukrašavanja centra do neolićanskog muzeja...
Jordan Filipović