Starčevački lovci su i protekle godine bili aktivni?

            - Lovci su pre svega zaštitnici prirode iako nas neki smatraju ubicama životinja. Od 1. marta, obustavlja se lov divljači osim lova na predatore koji je dozvoljen tokom cele godine. Na našem terenu to su šakal i lisica. Da napomenem - u pitanju su životinje koje, pored toga što prave štetu u domaćinstvima, one su prenosioci opasnih bolesti za čoveka, poput besnila i trihineloze. U januaru smo imali akciju sa kolegama lovcima iz Ivanova gde smo na njihovom lovnom terenu odstrelili devet šakala i tri lisice. I u starčevačkom lovnom terenu lovili smo štetočine a skor je zabrinjavajući:  30 šakala i 60 lisica.

            Pored lova imali ste još neke akcije?

            - Od novembra prošle godine, pa do prve polovine februara ove godine na našem lovnom terenu izneto je 1700 kilograma kukuruza za prehranu divljači tokom zimskog perioda. Sledeća aktivnost nam je izlazak na teren radi prebrojavanja divljači zbog planiranja selektivnog odstrela u toku predstojeće sezone, što je veoma važno zbog održavanja populacije divljači u prirodi.

            Fazansku divljač i dalje sami proizvodite?

            - Što se fazanske divljači tiče - veoma smo zadovoljni količinom koja je odstreljena i količinom koja je ostala za dalju reprodukciju. U protekloj godini u prirodu smo ispustili 500 fazana koje smo sami proizveli. Tako smo i za ovu godinu ostavili 20 koka fazana i tri petla kako bi u sopstvenoj režiji nastavili reprodukciju fazana. Inače, na samom lovištu, u prirodi se nije lovila koka fazana kako bi se i u slobodi  povećao fond ove divljači. U deset izlazaka u lov na fazana odstreljeno je 160 petlova ove divljači, što je odličan rezultat.

            Zadovoljan sam angažovanjem u radnim akcijama i aktivnostima članova naše lovačke sekcije koja broji 35 članova i najbrojnija je južno od Pančeva. Nisam zadovoljan time što nam se bagremove šume koje smo mi posadili i dalje uništavaju a one su jedini vetrobran za srneću divljač koju više od jedne decenije pokušavamo da zaštitimo. Paljenje njiva pored materijalne štete pravi neprocenjivu štetu životinjama u prirodi, krajnje je vreme da mentalno odrstemo.

G. M.

Pčelarstvo

Zima 2020.

            Zima bez snega i bez većih padavina. Možemo reći prava blaga zima. Kako se pčele ponašaju po ovakvom vremenu? U novembru mesecu pčelama prestaje rađanje mladih pčela. Nastaje period mirovanja i pčele su u klubetu. U jesen 2019. to nije bilo tako. Toplo vreme nateralo je pčele da leglo i ne prestaje. U januaru se nastavilo relativno toplo vreme, povremeno je zahladilo ali ta hladnoća nije trajala dugo. Pčele tada izleću na kratko i prazne se. Polovinom januara kreće novo leglo. To je normalno novo leglo za tekuću godinu.

            Februar mesec nastavlja sa relativno toplim vremenom. Pčele povremeno izleću i na nožicama donose svež polenov prah žute boje. Polen je od maslačka, leske, visibabe i samo njima znane biljke. Polen je najpotrebniji za pčelinji  razvoj. Čega se plašimo? Pčele će se po ovako toplom vremenu mnogo brže razvijati. Ako dođe do zahlađenja i mnogo niskih temperatura pčele neće moći da pokriju i greju leglo i doći će do uginuća. Tu će se razvijati bakterije samim tim i bolesti kao što su trulež i krečno leglo. Kako se boriti protiv toga? Ima načina! Svaki pčelar mora posvetiti više pažnje svom pčelinjaku tako što će kontrolisati količinu hrane u košnici i utopliti pčelinja društva. Kako? U nedostatku hrane dodaće šećerno mednu pogaču i utopliće pčele novinskom hartijom i svaki otvor zatvoriti zbog promaje. Kraj februara je vreme kada ovo treba uraditi.

            Mi, pčelari, priznajemo da svaka ovakva godina izazov za nas. Trebamo iskoristiti svoje višegodišnje iskustvo i pravilno i blagovremeno reagovati. Reklame kreću! Prskati voćnjake hemijskim sredstvima koja ubijaju pčele a samim tim i ljude. Evropa je izbacila hemijska sredstva iz upotrebe a mi ih nemilice koristimo. Pitam se da li smo pametniji od Evrope ka kojoj težimo? Pitam se da li su deca iz Evrope lepša i pametnija od naše dece? Razmislimo, ambulante i bolnice su nam prepune... Ako ne pomognemo sami sebi - neće nam pomoći ni proizvođači hemijskih proizvoda, odnosno otrova.

            Društvo pčelara “Starčevo“ organizovalo je, 26. februara, predavanje o zaštiti bilja. Predavači su bili stručnjaci iz instituta “Tamiš“ iz Pančeva. Pozivamo sve ratare, povrtare, voćare, pčelare i sve zainteresovane da prisustvuju našim predavanjima. Verujem da se može čuti mnogo toga korisnog i pomoći sebi i drugima. Mislim da je alarm odavno uključen.

 Kosta Aća