Kroz sve ove priče i prpovetke o Svetom Savi saznao sam mnogo stvari koje govore o životu ljudi dobru i zlu, pravim izborima, pravim postupcima i odlukama.

            Kroz sve priče Sveti Sava putuje po svetu obučen u stare otrcane stvari. Nailazi na razne ljude. Traži pomoć da prenoći u njihovoj kući i da mu daju malo hrane i pomognu mu koliko toliko. Tako proverava koliko su ljudi dobri, pošteni i koliko žele da pomognu čoveku u nevolji.

            Zašto je nosio staru otrcanu odeću? Da su ljudi znali da je to on, da je svetitelj mnogi bi mu se ulizivali i ne bi pokazali svoje pravo lice. Nije bitno ko je čovek, koliko je bogat ili ne uvek treba pomoći nekom kome je pomoć neophodna i ne očekivati ništa za uzvrat. To pokazuje koliko ste plemeniti i koliko cenite prave vrednosti u životu. Treba ceniti i poštovati kada je čovek dobronameran, iskren i pravedan a ne koliko ima novca i kako je obučen. Materijalne stvari su potrebne kako bi čovek lepo i normalno živeo ali nikako ne treba da budu prioritet. Sveti Sava je uvek pomagao nemoćnima i dobrim ljudima a zlonamerne i nepoštene kažnjavao na neki način. Sveti Sava je mudar, pametan, dobronameran, saosećajan i uvek ide pravim putem i trudi se da donosi ispravne i pravedne odluke. U nekim pričama razna mesta razna mesta su dobijala naziv po Svetom Savi kao što su: Savin lakst, Peštera Svetog Save, Savina mala itd. Savin lakat je tako dobio naziv jer je Sava na svom putu naišao na jednu stenu na koju se oslonio laktom  i dan danas se veruje da na toj steni postoji udubljenje u obliku lakta.

            Pored Savinog lakta i Peštere Svetog Save kao i Savina mala su mesta koja su dobila naziv po Svetom Savi jer se verovalo da su ta mesta osveštana, blagoslovena i da ko poseti ta mesta ima neku vrstu pomoći od Svetog Save.

Anja Nedeljković  7/2

* * *

            Sveti Sava kao prvi srpski arhiepiskop, poznavalac znanja i mudrosti u prićama prikazan kao najobičniji čovek koji putuje zemljom isavetuje nesrećne ljude. Razlog zbog kojeg naš svetac nije prikazivao svoje pravo lice je zainteresovanost za ponašanje i karakter drugih ljudi. U dosta priča se prikazuje kao lekar, jedan veoma mudar i načitan čovek. S obzirom da je on predstavljen kao seljak, njegovi saveti koje je davao ljudima, koji su bili ubeđeni da se njihova sreća i dobar život krije iza ugla nisu ozbiljno shvatani. Nekima ne bi odgovarali, a neki bi bili previše lenji da započnu život iz početka i gledaju sve na bolje. Međutim, niko nije bio svestan da će im ovi saveti veoma značiti u životu ida će im probuditi nadu u život i ljubav. NJegov otac Sveti Simeon je svga sina učio da uvek bude dobar i vaspitan. Svima nam je dobro poznata priča o Svetom Savi i đavolu. Borba protiv dobra i zla. Priča koja govori o sebičnosti i dobroti jednog starca i lakovernog mitskog bića. Đavo je u ovoj priči prikazan kao sebični i umišljeni čovek, dok je ovaj mudri starac u stvari Sveti Sava koji pametno i razumno razmišlja. Ova priča nosi jednu veoma vrednu poruku koja se može naći u svim pričama ili predanjima o ovom mudrom svecu. “Ko drugome jamu kopa sam u nju upada“! Ovo je samo jedna od poruka koja se krije u ovim starim i vrednim tekstovima. Pored svoje dobrote podigao je i mnoge manastire. Sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar koji i danas dan ima neprocenjivu vrednost. Ne zato što je vredan zlata nego zato što ga je podigao sa svojim ocem. To je vrednije od bilo kog bogatstva.

Sofija Savanović 7/2

Moj kućni ljubimac

            Moj kućni ljubimac je moja mačka i zove se Micika.

            Rođena je 2. aprila 2019. godine. Ima šest meseci tako da je mlada mačka. Ženkog je roda. NJena rasa je rusko plavo mače. Kada sam je dobio imala je samo mesec dana. Kada me je ugledala prvi put počela je da mjauče od straha. Uzeo sam je u naručje zagrlio i umotao u ćebe istavio pored sebe. Imam utisak da me je nasmejano pogledao. Shvatio sam da su njene oči toliko tamne, da su tako lepe plave nijanse da su tamnije od okeana, tamnije od mora i to mi se jako svidelo. Odrastajući,  Miciku sam morao da učim da bude verna i odana mačka. Učio sam je da prema meni i mojoj porodici bude prijatna i dobra. Svako veče je puštam da izađe napolje da protegne noge. Dok izađem napolje i viknem “Micika!“ - ona se stvori ispred mene kao grom iz vedra neba. Mnogo voli da jede meso ali joj se nekad i ne jede. Razmažena je ali ne previše. Uvek jede granule ali je ponekad častim “kitketom“.

Aleksa Stamenković 5/2

Drugarstvo

            Drugarstvo je najvažnije u životu. Čovek je bogat onoliko koliko ima prijatelja.

            Imam sreću da imam mnogo prijatelja ali moj najbolji drug je Relja. On i ja idemo u isti razred i od zabavišta smo najbolji drugari. On hrabar i dobar prema svima. On ima plavu kosu i nosi naočare. Reljin omiljeni sport je košarka i on to trenira. Nisam sportski tip i zato volim da trošim vreme igrajući igrice. Ako smo drugačiji ipak nađemo zajednički jezik. Veoma volimo da pričamo engleski jezik zato što ga najbolje znamo. Ponekad smo imi bučni ali se brzo smirimo. Kada se družimo mi trčimo i malo igramo košarku. Voleo bih da se naše prijateljstvo pretvori u drugarstvo do kraja života.

            Čovek bez prijatelja je kao biljka bez vode, pa zato prijateljstvo treba čuvati i pažljivo gajiti da bi trajalo do kraja života.

Vuk Vidojević 5/2