Za pitomi kesten je poznata prepirka da je, u stvari, divlji kesten a kesten koji raste u parkovima gradova i naseljenih mesta je - pitomi kesten. Oba kestena se odavno koriste u svakodnevnoj upotrebi. Najpoznatiji je kesten za proizvodnju šampona. Oba imaju lekovita svojstva a upotreba u industriji im je široka.              

Kesten kao poslastica Kesten koji raste u parku u Starčevu nije jestiv i ne koristi se kao hrana za ljudsku upotrebu. Decembar je mesec kada se pitomi (jestivi) kesten može naći u svim bolje opremljenim prodavnicama mešovite robe u Starčevu kao i na čitavoj teritoriji Srbije i okruženja. U nekim delovima, jug Srbije, pitomi kesten raste u prirodi na obroncima šuma, nije kalemljen, lako se razmnožava a na tržištu ima dobru cenu. U našem okruženju  veliku pažnju u industrijskoj  proizvodnji pitomog kestena dale su Hrvatska i Bosna i Hercegovina dok Slovenija prednjači nad svima. Jug Srbije je i dalje ostao na nivou sezonske berbe u prirodi.

            Pitomi kesten se uspešno može odgajiti u kućnim uslovima, limun i kivi se već odavno gaje u Starčevu. Kesten možete kupiti od u nekoj od prodavnica u našem mestu. Za sadnju se koriste spoljni plodovi, prepoznatljivi sup o tome što su zaobljeni dok je unutrašnji plod ravan sa obe strane. Sada je idealno vreme za sadnju a potrebno je učiniti sledeće: u plastiču posudu treba staviti sloj peska debljine tri do četiri santimetara a zatim poređati u nju 15-20 plodova kestena tako da zaobljen deo bude okrenut ka gore (ka otvoru posude). Preko poređanih kestenova treba staviti još jedan sloj peska koji će ih potpuno prekriti a zatim je potrebno zaliti vodom. Potrebno je da pesak bude mokar ali nikako da sve pliva u vodi. Sledeći korak je da tako pripremljenu posudu odložite u frižider gde će posađeni plodovi stagnirati do meseca marta kada treba izvaditi zametke, posaditi u saksije i izneti napolje. Ovaj proces je imitacija prirodnih uslova bez kojih je nemoguće uspešno odgajiti biljku ako bi smo plod jednostavno stavili u zemlju i čekali proleće. Pitomi kesten traži kiselo zemljište bez koga je takođe nemoguće odgojiti stablo koje će da rađa plodove. Uz asistenciju iskusnog apotekara, lako je zemljištu povećati kiselost a rezultat je posle tri do četiri godine - prelepo stablo koje rađa ukusne plodove od kojih u zimskom periodu mogu da se prave ukusne poslastice koje doprinose zdravlju ljudskog organizma. Kalemljenje nije potrebno osim ako nije u pitanju industrijska proizvodnja.

G. M.

Pčelarstvo

Godina za nama...

            Još jedna godina je za nama. Sumiraju se rezultati. Kažemo dobro je ili moglo je bolje... Društvo pčelara “Starčevo“ ispraća 2019. godinu, mogu reći - ipak zadovoljni. “Pčelarska Nova godina“ je kraj avgusta meseca. Završava se medobranjje, sumira količina i broj košnica, kontroliše i dodaje hrana za pčele i vrši se priprema za nastupajuće hladne dane. Pčele se nalaze u fazi mirovanja.

            Hladno vreme pčelari koriste za druženje i edukaciju. Sreda je dan kada se okupljamo i razmenjujemo mišljenja. Pozivamo predavače koji mogu da nam prenesu neko novo iskustvo. Do sada smo imali četiri predavača i zadovoljni smo onim što su nam preneli. Godinu 2019. uzimamo kao jednu od lošijih godina za nas pčelare. Vremenske prilike nam nisu bile naklonjene. Od mogućih 100% dobili smo 25% što je,  priznaćete, malo tako da pčelari dele sudbinu poljoprivrede jer je pčelarstvo grana poljoprivrede. Ne žalimo se, idemo dalje.

            Iako su svi upoznati sa problemom trovanja, pomaka ka boljem nema. Svi naši izabrani predstavnici nisu zainteresovani za najveći problem u ovom vremenu - trovanje. Nedavni skup predstavnika društva u privrednoj komori Novog Sada na kome su govorili predstavnici privredne komore, fitosanitarni inspektor, zaštitari... Obuhvaćšna je i tema bolesti pčela. Sastanak je bio edukativnog karaktera. Mogle su se videti potresne slike sa terena o trovanju životinja, ptica i pčela.

            Pčele su trovane u raznim krajevima i broj stradalih društava meri se hiljadama. Nama ostaje da naša saznanja prenesemo našim Starčevcima sa molbom da svako od nas da svoj doprinos da se ova pojava zaustavi. Prikazani slajdovi u Novom Sadu govore da se velike količine furadana uvoze u našu zemlju. Radi se o zabrinjavajućoj količini koja je uvezena. Nadamo se da odgovorni mogu zaustaviti ovaj nekontrolisani uvoz. Apelovaćemo stalno na nadležne.

            Društvo pčelara “Starčevo“ nastavlja svoje planirane aktivnosti. Ove srede doneta je odluka da se donira med porodicama sa više dece koje su lošije materijalno situirane. I dalje ćemo biti donatori jer je lepo pomoći, zaključak je pčelara.

            Ispraćamo 2019. zadovoljni ili manje zadovoljni ali živimo u nadi da će nastupajuća godina biti bolja uz dobro zdravlje i sreću. Društvo pčelara “Starčevo“ želi vam srećnu 2020. godinu. Da vas prati sreća, da vas služi zdravlje i puno uspeha u životu!

Predsednik Društva pčelara “Starčevo“

Kosta Aća