Polako se menjaju boje u prirodi. Senke drveta ne padaju isto kao tokom leta. Zemlja je hladna i vlažna jer zbog kraćeg dana ima manje sunca. U mom komšiluku skoro svi se pripremaju za pravljenje zimnice. To su dani kada se svi ukućani okupljaju i provode vreme zajedno. Svako jutro, gledajući kroz prozor, vidim maglu u poljima. Sunce drugačije sija, sada je nekako milije i prijatnije. Grupe đaka hodaju kroz ulice moga kraja, užurbano, da bi iskoristili kraći dan. Imamo tu sreću da su dani još uvek topli i lepi ali uskoro će doći kiše. Tada se povlačimo u svoje kuće, tople i prijatne sobe.

            Ta jesen, topla i hladna, na svoj način pravi ravnotežu u našim životima. Pojava leta ponovo nas spaja i čini srećnim.

Vanja Đorđević 6/2

            Jesen je došla u moje krajeve. Lišće je promenilo boju, a neko je čak i uvelo. Srećan sam jer je uz jesen došlo hladno vreme bolje za igru i druženje. Tada dođe vreme za školu. Nekome je to loše ali meni je pravo i lepo vreme za druženje sa drugarima. Kada sam se u utorak vratio iz škole, tata je naložio vatru, ja sam jeo i onda sam se ušuškao i legao da spavam. Tog dana osećao sam se kao da nas je jesen zagrlila i neću ga nikad zaboraviti.

Stefan Tanev 4/2

            Jednog lepog dana izašla sam napolje i setila sam se kako me nežno zagrlio vetar. Taj vetar mi nije bio običan jer je nežno zagrlio mene i moje naselje.  Bila sam srećna i otišla sam kod drugarice da se igramo. Pitala sam je da li hoće da nas vetar grli a ona mi je rekla da i ona uživa. Posle nekog vremena čula sam kako i moje mesto peva u zagrljaju sa vetrom. Bila sam srećna jer nisam bila jedina koja je to znala.

            Moji sugrađani i ja smo bili srećni jer nas je jesen lepo dočekala i lagano zagrlila.

Neda Ložajić 4/2

Priča o uvelom listu

            Plaši se da vene jer će deca skakati po njemu a kad dune vetar odleteće negde daleko... Uvek je išao u hlad jer se plašio da ga Sunce ne opeče. Uvek je jeo noću, i igrao se noću, a kad je došlo vreme, onda je zaspao. Svanuo je dan ali on se nije probudio. Tada je bio na korak blizu da uvene ali on je od umora spavao i nije primetio da je uvenuo. Dunuo je vetar i list se našao na travi. Deca su počela da skaču po njemu i to ga je probudilo. U početku se plašio ali mu se kasnije svidelo. Kada dune vetar ima osećaj kao da poleti.

            Toliko mu se svidelo, da je zaboravio da je uvenuo.

Filip Stefanović 4/2

* * *

            Priroda je počela da žuti kao kada je izlazak Sunca. Drveće je otreslo žuto lišće i kada u dvorištu skupim lišće na jednu gomilu, uvek skačem na nju. Svaki skok bio je zabavan i bila sam jako srećna. Jednom, kada sa želela da skočim u lišće, čula sam kako me neko zove. Taj glas je bio toliko tih i umiljat da se jedva čuo. Ubrzo sam shvatila da je to list koji je uveo. Pitala sam ga da li je dobro ali nije bio baš dobro. Pitala sam da li mogu da mu pomognem. List je odmah počeo da priča o tome kako kako mu je bilo jako lepo tokom leta dok je sijalo Sunce. Sada je tužan jer je uveo. Kada sam čula njegovu priču, rastužila sam se. Taj list mi nije više pričao, samo ga je vetar odneo.

            List me je naučio da treba da uživam u životu, a da nikom ne treba suditi po izledu. Neko bi rekao da list ne može dati savet ali ja u to više ne verujem.

Andrea Poljak  4/2

Uveli list

Jesenji list priča priče lepe,

pomalo žutog sa trave ga je uzelo dete.

Sada je u njegovoj svesci,

tu se diči,

takoreći uživa u ovoj priči.

Kada se rodio u proleće,

krasilo je drvo,

to je oduševljenje prvo.

Drugo je bilo u maju

kada boje cvetaju.

Treće je bilo leti

kada se mala roda sprema

da poleti.

Sad je jesen,

list je žut,

a rode su krenule

na svoj dugački put.

Sad zalepljeni listovi ulepšavaju naše

sveske i knjige pa pomalo umanjuju

naše školske brige.

Sofija Arsić  4

Jesen

Jesen je zagrlila moje selo.

Jesen je mala.

Moje selo ušuškala.

Leto je bilo kod nas.

A jesen je došla za nas.

Jesen je na putu bacila prašinu ljutu.

Svuda oko nas su tople boje koje na opalom lišću stoje.

Mirno je u jesen.

Kada sa drveća pada kesten.

 Jesen je doba treće.

U to doba golo je drveće.

Jesen je hladno doba.

Pa se  nosi topla garderoba.

Sada zima dolazi a draga jesen prolazi.

Tijana Stana 6/2

Moj kućni ljubimac

            U ovom sastavu opisivaću moju kucu koja se zove Meda.

Meda je pas rase labrador. On je zlatno-braon boje i ima lepe braon oči. Razigran je, voli da se mazi, igra, trči za loptom i da se svađa sa mojom mačkom. Medu sam dobila kada sam imala četiri godine. On je bio najmanji u leglu a sada je najveći zato što sam ga dobro hranila. Jako je umiljat. Jedno smo ga izveli malog kada je padao sneg. NJuškica i šapice su mu ostavljale trag po snegu. Jedne godine smo ga šetali a prolazio je čovek sa pudlicom. Moj pas je tada počeo da reži a pudlica ga nije ni pogledala. Meda je tada pokidao povodac a mi smo trčali za njim. Bilo je zabavno. Volim kada ja sednem na stolicu, on dođe i počne da me liže. Juče su počeli da se svađaju meda i moja maca. On je režao a ona je frktala. Pitali smo se kako mogu da se svađaju a posle pet minuta da se lepo igraju. Jako volim da mu dajem granule i pseće keksiće jer obožava da ih jede. Voli da idemo u šetnju po parku. Jednom je u parku jurio vevericu.

            Opisivala sam svoju kucu koja se zove Meda, koju puno volim a mislim da i on voli mene.

Teodora Petrović  5/2