Po pravilu, taj mesec je sunčaniji i topliji od maja, jer mu je srednja mesečna temperatura vazduha za 3-4ºC  stepena viša nego u maju. Ipak, to ne treba da zavara poljoprivrednike jer kiša u junu zna da iznenadi, pa se ovaj, prvi letnji mesec, ubraja u najkišovitije. U junu su moguće česte pojave vremenskih nepogoda, poput jakih pljuskova sa grmljavinom praćenom gradom.

            Šta se radi na njivi? U junu se nastavlja međuredno kultiviranje krompira, kukuruza, soje, suncokreta i drugih useva koji do sada nisu prihranjeni ili lošije i slabije izgledaju u odnosu na druge biljke. Sada kreće i setva ranih hibrida kukuruza iz grupe zrenja 100, 200 i 300 na površinama koje su možda zahvatile poplave. Seju se sirak i ostali usevi kraće vegetacije. Početkom juna se kosi se crvena detelina, lucerka i grahorica, odnosno radi se drugi otkos za seno. I u planinskim i u ravničarskim krajevima početak juna je najpogodniji za košenje livada, pošto je trava u cvetanju, a tada se dobija i najkvalitetnije seno. U drugoj i trećoj polovini meseca, žanju se ozimi ječam i rane sorte uljane repice. Krajem meseca počinje žetva pšenice, ječma, raži, ovsa i tritikule. U junu može da krene sejanje kukuriza i soje za silažu ili zrno. Kreće zelenišno đubrenje stočnog sirka, sudanske trave, stočnog kelja, te graška i boranije. Valja napomenuti da je sada vrlo važna brzina obavljanja poslova i što ranija postrni setva kojom se čuvaju i iskorišćavaju rezerve vlage u zemljištu. Ukoliko se ne seju postrni usevi, strnište treba plitko zaorati na oko 10 centimetara dubine.

Reč pčelara

            U narednom periodu je najviše aktivnosti pčelara. Pored oduzimanja viškova meda, pčelar treba da se angažuje na kontroli pojilica, borbi protiv osa i stršljenova, sprečavanju grabeži, stimulitivnoj primeni u slučaju nedovoljne paše ili kišovitih dana, sprečavanju rojenja i formiranju novih rojeva. Početkom juna društva koja imaju viškove bagremovog meda treba da budu oslobođena istog. Prvi razlog je da se napravi prostor za donošenje novih količina meda a drugi je da se sačuva kvalitet donetog bagremovog meda. Pčelari koji sele na livadsku, ili nešto kasniju lipovu pašu, moraju izvaditi bagremov med jer je mnogo lakše transportovati društva koja su oslobođena medišnih nastavaka. Jun je pravo vreme kako za plansko povećanje pčelinjaka, tako i za dopunu gubitka koji su nastavili tokom zimovanja. Sada je vreme da se košnice popune novim rojevima, a nada je i da će biti pčelara (što više mladih) koji će i pored svih problema želeti da uvećaju svoje pčelinjake. Krajem juna počinje da cveta suncokret. Ako se za livadsku pašu preporučuje selidba samo jakih društava, na ovu pašu mogu se seliti i novoformirani rojevi. Pored nektara suncokret daje i obilje polena koji stimuliše razvoj rojeva. Vrlo često rojevi na suncokretima stvore rezerve za zimu pa ne moraju da se dodatno prihranjuju.

            Društvo pčelara “Starčevo“ nastavlja svoje aktivnosti. Okupljanja su svake prve srede u mesecu. Društvo je krenulo sa planiranjem učešća na “Danima druženja“, oko organizovanja izložbe pčelinjih proizvoda i savetovanja južnobanatskih pčelara na Ognjenu Mariju, 30. jula.

Stevan Petrović

Saveti

Leghorn - najbolja nosilja

            Živinirani koji se opredele za proizvodnju jaja sa rasnom živinom ne moraju lutati pri izboru rase jer je sigurno da je zato najpogodniji leghorn. Ova tipična laka nosilja potiče iz Italije, iz grada Livorno. Početkom devetnestog veka bila je preneta u Ameriku a krajem devetnestoga veka i u Englesku. U Americi je stvoren beli američki tip leghorna koji se i danas smatra najboljom rasnom nosiljom na svetu, koja godišnje snosi i do 300 jaja bele ljuske teških i do 70 grama. Vrlo dobre su nosilje i u drugoj godini života, a ovo je bitno za odgajivače koji sami proizvode piliće jer je poznato da se najvitalniji i najkrupniji pilići dobijaju od matične živine stare do tri godine. Pri držanju jata u voljerima koje su zatvorenog tipa preporučljivo je napraviti im zatvorena gnezda, da ne bi lomile jaja, jer su koke dosta temperamentne i nemirne. Ako im je omogućen slobodan ispust mora se znati da odlično lete, vole da se udalje od živinarnika i sklone su čeprkanju i pravljenju štete u baštama.

            Ishrana je jednostavna kao i za sve nosilje, ali uz izvestan procenat mešane zrnaste hrane i dodatka raznog zeleniša, peska, potrebnih vitamina i minerala. Zimi trebaju im nešto topliji živinarnici jer im kresta od mraza kod petlova, može pući i onda dolazi do jakih krvaljenja koje je zimi teško zaustaviti. Ovo se češće dešava ako se zimi forsiraju na nosivost to jest dan im se produžuje veštačkim osvetljenjem, a onda jato ima i zimi bujnije raširene kreste. Kao zaštita od mraza može se primeniti i mazanje kreste svinjskom mašću koja nije slana ili nekom drugom vrstom kreme glicerinske kreme koja služi kao izolator i na mrazu sprečava pucanje kreste.

            Ranije se leghorn gajijo za proizvodnju jaja u farmama i na podnom sistemu, ali u poslednjih dvadeset godina potpuno i neopravdano je potisnut hibridnom živinom. Neke okolne zemlje još uvek imaju proizvodnju jaja sa leghornima, a kao nas u beloj boji ga odgajaju samo ljubitelji ove rase.

Ilija Mirković