Kultura

Crteži i grafike

U četrvtak 18. februara Galerija “Boem“ je bila domaćin otvaranju druge po redu izložbe u ovoj godini. Crteži i grafike Velimira Matejića su bile povod za okupljanje velikog broja zaljubljenika u umetnost. Ovaj umetnik je rođen 1943. godine u Beranama, Crna Gora. Diplomirao je na Biološkom Fakultetu u Beogradu. Radio kao profesor u srednjim školama, završio kurs večernjeg akta u beogradskoj Šumatovačkoj školi. Slikarstvo je izučavao u ateljeu Lize Križanić. Član je ULUS-a, sekcija garfičara i član ULUV-a od 2004. godine. Izlagač je oko stotinu samostalnih izložbi i više stotina grupnih u zemlji i inostranstvu od kojih na preko trideset bijenalnih i trijenalnih.

Kulturni teleks

Poslednje nedelje januara u Galeriji “Boem“ odigrana je predstava pod nazivom “Bogu fala što sam Lala“ u izvođenju Petra Pavlova, muzičkog pedagoga, Miroslava Žužića Žuleta i Zorana Rotara. Predstava govori kako se nekada živelo u Banatu i kolikoje ovaj deo Vojvodine poznat po tome koliko je znamenitih ličnosti živelo i radilo u ovim krajevima, što pisaca, pesnika tako i svetski poznatih naučnika.

            U mesecu martu kulturnoumetnički program u režiji Doma kulture meštanima Starčeva nudi sledeći program: književno veče pod nazivom “Tito- tajna veka“ zakazano je za 3. mart  a gost je književnik i novinar Pero Simić. U toku meseca u planu su još dve književne večeri u prostoriji galerije “Boem“. Biće održana jedna umetnička izložba a u velikoj sali biće održan koncert KUD-a “Stanko Paunović“ iz Pančeva i folklornog ansambla Doma kulture Starčevo.

Proslava Svetog Save

Sveti Sava - školska slava proslavljena je 27. januara u svim školama na teritoriji naše zemlje pa i u našoj Osnovnoj školi “Vuk Stefanović Karadžić“. Mesni protonamesnik Zoran Maletić, veroučitelj, direktorka Škole  Snežana Antonijević i učenik Aleksandar Miljković koji želi da ide u bogosloviju, prerezali su slavski kolač uz prisustvo brojnih zvanica, roditelja i učenika.             Priredba koju su organizovali učenici bila je u duhu proslavljanog praznika i kroz nju je opisano žitije našeg velikog prosvetitelja Svetog Save. P. Stanković
	Sa priredbe u Školi
Rezanje slavskog kolača u Školi (levo) i u crkvi (desno)

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

4. februar - kreativci u akciji

Dušan Korolija

Korolija i društvo

            U februarskom terminu popularnog serijala predstavio se sugrađanin Dušan Korolija. U izuzetnom ambijentu, iniciranom dalmatinskim podnebljem sa kojeg dotični vodi poreklo, uz mediteranske lagane note, gitaru starog asa Radeta Purkara, kao i prušut, masline i vino, gost je uz interesantno vođenje Momčila Mrčkovića, “otvorio dušu dalmatinsku“. Mnoštvo posetilaca je, posle svega, ponelo pregršt evociranih romantičarskih emocija. U nastavku večeri emitovan je ciklus reportaža sa kreativnih eKKKskurzija.

10. februar - predavanje

O ratarstvu

Ratari u KKK

            Stručnjaci sa Instituta “Tamiš“ Veljko Pavlović i Mileta Stanisavljević, izneli niz korisnih podataka, informacija i saveta, vezanih za što uspešnije unapređenje zemljoradničkih radova, pogotovo kad je reč o kukuruzu i suncokretu.

12. februar - koncert

Čvrsto i jako!

Tvisted Venom	Cannot

            “Tvisted Venom“, lokalni pobornici čvršćeg zvuka, mlade nade starčevačkog roka, obeležili su drugu godišnjicu postojanja, napravivši odličnu žurku, koju su potpomogli i njihovi gosti - beogradski “Cannot“, predvođeni fantastičnom plavušom, za koju se ne zna da li bolje peva ili svira gitaru, kao i kostolački “Statik“, inače, veoma poznat starčevačkoj publici.

18. februar - tribina

Novi zakon o saobraćaju

Tribina u KKK	Živaljević i Mrčković

            Zamenik načelnika saobraćajne policije Policijske uprave u Pančevu, Darko Živaljević, predstavio je i približio najvažnije odredbe novog zakona o saobraćaju. Oko pedesetak posetilaca, mahom poljoprivrednika, veoma je angažovano učestvovalo u dvočsovnoj diskusiji i stekao se utisak da bi ovakvu tribinu trebalo ponoviti.

NAREDNI PROGRAMI u KKK (mart 2010.)

sreda 3. 3. - 19 sati:

tribina - “Primena novog zakona o bezbednosti saobraćaja usmerena na tehničku ispravnost, registraciju i osiguravanje poljoprivrednih vozila“, Petar Maksa, upravnik “Dunav osiguranja“;

četvrtak 4. 3. - 19 sati:

promocija knjige - “TAJNE SRPSKOG DŽET-SETA“, ALEKSANDAR IGNJATOVIĆ, novinar;

petak 5. 3. - 22 sata:

DJ party - PSYCHODELIC TRANCE NIGHT, DJ SIMON (Paris);

petak 12. 3. - 22 sata:

promocija prvog maksi-singla grupe “Kreativni Nered“;

četvrtak 18. 3. - 18.30 sati:

predavanje i prezentacija - “Naši pernati prijatelji“, Daliborka Stanković, Kustos prirodnjačkog muzeja u Beogradu;    

petak 19. 3. - 20 sati:

“Mini anti-fašistički festival“, 2000 tribina - “Za mir, protiv antifašizma“; NVO Građanska akcija Pančevo i KKK;

22 sata: koncert - “DE BUZZ“ Pančevo, “TETKA SUZI“, “KREATIVNI NERED“ Starčevo;

subota 27. 3. - 16 sati:

10. KKK TURNIR U STONOM FUDBALU (+ žurka!), info: 064/5140494;

četvrtak 1. i petak, 2. april 2010. god.

VI - POP, ROK i BLUZ FESTIVAL AKUSTIČNE GITARE “GAŠINI AKORDI 09“

            I ove godine, 1. i 2. aprila biće održan šesti po redu Pop-rok-bluz festival akustične gitare pod nazivom “Gašini akordi 10“ namenjen svim zaljubljenicima u akustičnu gitaru. Prve večeri biće priređeno otvaranje uz prigodan program, uvažene goste i renomirani bend, a glavno takmičarsko veče će biti narednog dana kada će nastupiti 12 odabranih izvođača.

            KONKURS za takmičare traje do 22. marta 2010. godine. Svi zainteresovani takmičari se za informacije mogu se obratiti na broj telefona: 064/514-04-94.

            Pobednike očekuju novčane nagrade, a biće dodeljene tri nagrade za interpretaciju od strane eminentnog  žirija,  jedna od publike, kao i za autorsku pesmu.

            Rezultati konkursa kao i konačan spisak učesnika biće objavljen 25. marta. Očekuje se učešće muzičara sa raznih strana, kako iz zemlje, tako iz inostranstva .

POSETITE NAS - SVI PROGRAMI SU BESPLATNI

Dom kulture, na spratu

ISTORIJA

Maskenbal

Prošlog leta Starčevo je bilo muzičko središte Banata, pa i šire. Junski koncert na stadionu je okupio mnoga poznata regionalna muzička imena. Upriličeno je i otvaranje novog Trga, koji je ubrzo potom postao glavno mesto društvenih aktivnosti i okupljanja Starčevaca. Sem gore pomenutih događaja, niz kulturnih dešavanja od letos, samo su nastavak već tradicionalne kvalitetne i sofisticirane kulturne ponude Starčeva.             Dokaz da je kulturni i društveni život Starčeva oduvek bio bogat, jeste i ova fotografija maskenbala školaraca iz 1938. godine. Da su i tadašnji mališani imali puno inspiracije za maskiranje, vidimo sa fotografije na kojoj poziraju dobošari, trubači, violinisti, kapetani, princeze, pčelice i gradske frajle. Iz mnoštva fotografija zabeleženih povodom ove fešte, može se zaključiti da je događaj imao malo veći karakter od obične školske zabave. Zahvaljujući porodici Blazović, čuvarima ove interesantne fotografije, pokušali smo da dočaramo duh predratnog Starčeva, a možda i damo ideju za organizaciju neke nove maskarade, koja će prikazati karakter modernog doba, a kojoj će se radovati neki novi klinci. D. Mergel

Da se upoznamo...

Kako se zoveš?

- Vladana Kućan.

Kako te zovu?

- Vlaki, Vladanče, Vladanice...

Kada si rođena?

- 28. maja 1995.

Kako bi sebe opisala u jednoj rečenici?

- Pozitivna sam i dosledna osoba, ali neka drugi kažu šta misle.

Škola?

- OŠ "Vuk Stefanović Karadžić".

Bliži se matura, da li ti rastanak teško pada?

- Svaki rastanak je težak. Ne mogu da zamislim da će susreti mojih drugova i mene biti slučajni...

Nastavnici koje ćeš pamtiti?

- Pre svih, moju razrednu, Zorku. Uvek ću se sećati njenih korisnih saveta i srdačnih reči. Uz nju, postala sam zrelija i jača ličnost. Uzor mi je nastavnica Vesna Rajić. Ostalih nastavnika ću se uvek rado sećati, jer su mi svi na svoj način dragi.

U koju ćeš srednju školu?

- U Gimnaziju.

Šta radiš u slobodno vreme?

- Družim se, igram odbojku, folklor, slušam muziku...

Koju muziku slušaš?

- Pop, pop-rok, rok, džez, bluz... Volim klasiku, ali i tamburaše, jer je to muzika moje porodice.

Omiljena pesma?

- "I'll Alnjays Love You".

Omiljeni pevač?

- Morison, Presi, Toše Proeski,  Čolić, Bebek, Arsen Dedić...

Pevačica?

- Vitni Hjuston, Dženis Džoplin, Tina Tarner, Maja Odžaklijevska...

Najdraži stih?

- Iz “Strepnje“ Desanke Maksimović: "Ne nemoj mi prići! Hoću iz daleka da volim i želim tvoja oka dva. Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da."

Šta ti je važno u muzici?

- Melodičan zvuk.

Šta te opušta?

- Lepa knjiga, dobra muzika, zanimljiv film, prijatno druženje...

Šta gledaš na TV-u?

- Zanimljive emisije, dobre serije, filmove...

Šta ne gledaš na TV-u?

- Političke i neukusne emisije.

Omiljeni film?

- "Veridba".

Omiljeni glumac?

- Bred Pitt, Ivan Bosiljčić.

Glumica?

- Sandra Bulok, Sloboda Mićalović.

Omiljeni sport?

- Odbojka.

Knjiga?

- "Džejn Ejr" Šarlote Bronte.

Gde izlaziš?

- Izlazim samo kada se radi o muzičkim manifestacijama.

Šta je za tebe ljubav?

- Jedno lepo i uzvišeno osećanje.

Šta si kao mala htela da budeš kad odrasteš?

- Lekar, ali sam kasnije odustala...

Čega se plašiš?

- Grmljavine.

Šta ti smeta kod drugih?

- Dvoličnost i pakost.

Tvoje vrline?

- Neka drugi to kažu...

Tvoje mane?

- Sigurno da ih imam, ali ih nisam svesna.

Najbolji drugovi?

- Željko, Dušan, Joca, Venjac, Stefan...

Drugarice?

- Jelena, Tamara, Vesna, Aleksandra, Dragana, Maša, Milica...

Šta poručuješ mladima u Starčevu?

- Bavite se onim što volite, posvetite se tome sasvim, i družite se!

SLOVO O VERI

Biografija patrijarha Irineja

            Na izbornom saboru episkopa Srpske Pravoslavne Crkve održanom u petak 22. januar 2010. godine izabran je novi Patrijarh Srpski G. Irinej.

            Njegova Svetost Patrijarh Srpski G. Irinej (Gavrilović) rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio ime Miroslav. U rodnom selu završio je osnovnu školu, gimnaziju u Čačku, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Po završetku fakulteta, postavljen je za profesora Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora primio je monaški čin, oktobra 1959. godine u manastiru Rakovica, dobivši monaško ime Irinej.

            Na dan Sv. petke 27. oktobra 1959. godine u crkvi Ružica ispod Kalemegdana, rukopoložen je u čin jeromonaha. Posdiplomske studije završio je u Atini, a potom je 1969. godine postavljen za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrog, odakle se kasnije vratio u Prizren, gde je imenovan za rektora Prizrenske bogoslovije.

            Sa te dužnosti je 1974. godine izabran za vikarnog episkopa njegove Svetosti Patrijarha Srpskog sa titulom Episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije 1975. izabran je za Episkopa niškog gde se do danas nalazio.

            Patrijarh Irinej bio je vredan delatnik kao Episkop Niški. Izgradio je i obnovio mnoge hramove, kao i duhovni život u eparhiji niškoj. U svim delovima eparhije niške vidljiva je građevinska aktivnost, kako na izgradnji novih, tako i na obnovi postojećih hramova i manastira.

            Godine 1998. prvi put je, posle 50 godina, za hramovnu slavu niške Saborne crkve, Duhove, obnovljena litija ulicama Niša.

            U okviru niške Eparhije veoma aktivno deluje eparhijski hor Branko, a značajna je i izdavačka aktivnost, kako pojedinih manastira, tako i crkava u Eparhiji.

            Svi koji poznaju Patrijarha irineja znaju da mnogo voli decu i da mu je izuzetno važna crkvena prosveta.

Protonamesnik Zoran Maletić

VUKOVAC - Radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

DANAS NEVEROVATNO, SUTRA ISTINITO

            Setio sam se polaska u školu i prvih školskih dana. Susret sa školom, upoznavanje sa učiteljicom pamtiću celog života.

            Zvono je označilo početak časa. Učiteljica je nas, dvadeset dvoje, uvela u učionicu. Ona je pričala, mi smo ćutali ali su naši pogledi govorili više od reči. Brzo smo se sprijateljili i bilo mi je drago što sam deo jedne složne odeljenske zajednice. Žuti prsluci, koje smo obavezno morali da nosimo, odavali su nas da smo prvaci. Stariji učenici su se različito ponašali prema nama. Jedni su nam se obradovali, drugi su nas zadirkivali, a dobili smo i poneku čvrgu za srećan polazak u školu. “Evo prvaka!“ moglo se čuti svuda u školi, na ulici, u prodavnici... Ja sam želeo da što pre završimo prvi razred, kako ne bismo više bili najmlađi učenici u školi. Poželeo sam da i ja nekome poklonim svoj prsluk i nazovem ga prvakom. Posmatrao sam starije učenike i zamišljao sebe u osmom razredu. Meni onako malom, oni su izgledali kao pravi ljudi. Čuo sam kako pričaju o maturskoj večeri, haljinama i muzici. Moja torba je bila veća od njihovih ranaca. Mislio sam da oni nemaju domaći, bio sam i pomalo ljut, mislio sam da su obaveze nas prvaka, veće od njihovih. Ali, evo i nas u osmom razredu. Neverovatno je vreme brzo prošlo. Čini mi se kao da smo preko noći porasli i sazreli. Kao da smo do juče sakupljali  sličice svojih omiljenih fudbalera, a danas već pričamo o upisu i srednju školu i svom budućem zanimanju. Zvuči neverovatno, ali je istinito. Pogrešio sam misleći da su osmaci lišeni svih obaveza. Naprotiv, što smo stariji to su obaveze i odgovornosti sve veće.

            Uskoro će doći dan kada će svako od nas krenuti svojim putem. Završava se osmogodišnje školovanje, ali prava prijateljstva traju zauvek.Shvatio sam da mi ništa ne možemo da ubrzamo ili usporimo, jer sve ide svojim tokom. Stvari se brzo menjaju, pa se iznenadimo kada nešto neverovatno postane istinito, a nešto sasvim blizu izgleda daleko i nepoznato.

                                                Jovica Đurišić 8/4

Uoči Božića

            U mojoj porodici nekoliko puta godišnje se slavi po tradicionalnim običajima, Božić, Sv. Stefan, kao kućna slav, Uskrs i Sv. Panteleja kao crkvena slava.

            Od svih slava najviše se radujem Božiću, odnosno Badnjoj večeri, to je veče uoči Božića. Tih dana pre Božića obično postimo. Na insistiranje moje nane i mog dede za Badnje veče svi se okupimo kod njih. Deda uveče ulazi sa badnjakom i slamom. Mi ga posipamo žitom, potom sednemo na slamu i nana nam kaže da pijučemo i kukuričemo. Za nas decu to je veoma interesantno. Potom jedni drugima čestitamo Badnje veče i sednemo za trpezu. A trpeza predivna, puna je svega: raznog voća, bombona, kuvanog žita, prebranca, ribe i puno drugih specijaliteta . Deda čita, "Oče naš" i kadimo večeru i tada počinje deo koji se meni najviše dopada. To je lomljenje česnice koju je nana umesila, a u njoj se nalazi dinar. Po verovanju kome pripadne dinar biće mu uspešna godina. Zbog toga se mi grabimo da odlomimo što veće parče da bi kod nas bio dinar. Tada nastane graja, smeh i šala. Dok večeramo, pričamo i šalimo se i tako se završi Badnje veče.

            To što jedemo za Badnje veče, jedemo i drugim danima, ali to jelo meni nema ukus kao na Badnje veče.

Strahinja Dramićanin 6/4

Običaji za slavu Sv. Vasilija

            Svi pravoslavni narodi imaju različite običaje. Tako u Makedoniji slava Svetog Vasilija Velikog za mene predstavlja poseban običaj. Ujutro posle srpske Nove godine, ljudi se po selima sakupljaju u grupe , maskiraju se i idu po kućama. Glavni maskirani su muškarac, žena, beba i sveštenik. Rano ujutro se ljudi sakupljaju u crkvama i odatle polaze. Kreće se od početka sela pa sve do kraja. U svakoj kući sveštenik peva molitvu tada ljudi izlaze i bebu daruju novcem, a ostalim Vasiličarima poklanjaju pasulj, pirinač, kafu, šećer, meso, so, rakiju, vino i još mnogo toga. Kada se obiđe i poslednja kuća ljudi se vraćaju u crkvu i kuvaru koji ih čeka daju sve ono što su sakupili. Kada kuvar spremi večeru crkvena zvona se oglašavaju i pozivaju sve meštane na zajedničku večeru. Jedan deo sakupljenog novca se daje crkvi, drugi deo za dodatnu hranu i piće, a treći se zajednički deli. Prava je čast i privilegija biti Vasiličar.

Ivan Tisevski 6/4

INTERVJU NOVINARSKE SEKCIJE ŠKOLE

Ime i prezime

- Vidomir Jelesijević.

Kako vas zovu?

- Vita.

Kada ste rođeni?

- 18. novembra 1947. godine.

Kako bi sebe opisali u jednoj rečenici?

- Iskren, korektan, radan...

Škola?

- Viša pedagoška škola.

Šta radite u slobodno vreme?

- Posećujem razne sportske i kulturne priredbe, igram šah i gledam TV...

Koju muziku slušate?

- Sve vrste muzike sem turbo folka!

Omiljeni pevač i pesma?

- Zvonko Bogdan i “Fijaker stari“...

Šta ste želeli da budete kad ste bili mali?

- Fudbaler

Koliko dugo radite u Domu kulture?

- U Starčevu. 30 godina...

Šta mislite o Domu kulture nakon toliko godina rada?

- Da je veoma uspešno radio i da treba još investicionog ulaganja da bi se završila krovna konstrukcija ...

Najbolji prijatelji?

- Ima ih više, ali ne bih da navodim.

Šta bi ste poručili mladima u Starčevu?

- Da se više angažuju u raznim oblastima, da iskažu svoje potrebe, a Dom kulture će sve učiniti da se one ostvare...

Vaš životni motiv je ..?

- Upornost i iskrenost!

Katarina Šoštarić 5/3

Miona Kostić 5/3

 Andrijana Stanković 5/3

 Toni Rašić 5/3

Agovi

Maškare na ulicama Starčeva

Zadnje nedelje pre početka četrdesetodnevne velike pripreme hrišćana za najveći praznik Uskrs je pokladna nedelja. Pokladna nedelja i još dva dana, ponedeljak i utorak, dani su zabava, ludovanja, zbijanja šala, maskiranja i svega što uz to ide. U petak 16. februara meštani Starčeva su mogli na ulicama sresti agove koji po običaju simbolizuju odlazak zime a skriveni pod maskama kriju svoj identitet. Običaj je da prilikom posete domaćinstvu glavi porodice požele rodnu godinu a zauzvrat od domaćina dobiju piće. Ova tradicija je u Starčevu devedesetih godina skoro zamrla da bi ponovo zaživela pre nekoliko godina. Nakon ovakvog celodnevnog “ludovanja“ po selu obično svi završe negde na maskiranoj zabavi. Ovoga puta organizatori ovog običaja završili su u Kreativnom kulturnom klubu gde su sa svojim gostima uz muziku nastavili proslavu do kasno u noć.

G. Milošević

 Vrh strane