Društvo
Smotra slavskih
kolača, po treći put
Na
dan Svetog Trifuna u Starčevu je kao i par prethodnih godina
održana manifestacija pod nazivom “Izložba slavskih kolača“.
Uprkos izuzetno lošem vremenu na izložbi se predstavilo tridesetak
vrsnih domaćica koje su toplinom i ljubavlju umesile prelepe
slavske kolače od kojih je svaki svojevrsno umetničko delo.
Naravno uz gradsku pekaru iz Pančeva učešće na ovoj manifestaciji
je uzelo desetak pekara iz Pančeva, Kačareva, Beograda, Ivanova,
Kragujevca, Smedereva i Starčeva. Pored mnogobrojnih gostiju kojih
je bilo više stotina, svoje štandove su imali Društvo pčelara iz
Starčeva, Aktiv žena KUD “Đetvan“ i “Naša deca“ iz Mirijeva (deca
sa posebnim potrebama) koji su takođe imali predivan domaći
slavski kolač. |
|
|
|
Poznati
pančevački glumac Miroslav Žužić Žule predvodio je bogat kulturno-umetnički
program u kome su učestvovale sve folklorne sekcije Doma kulture iz
Starčeva, dečija pevačka grupa viših razreda KUD-a “Abrašević“ iz
Pančeva i Plesni klub “Balerina“. Ove godine Izložba slavskih kolača
nije bila takmičarskog karaktera već su svi učesnici dobili prigodne
nagrade koje je vrednim domaćicama uručila profesorka srednje zanatske
skole iz Beograda, Stana Jelić. Zahvaljujući MZ Starčevo, Gradu Pančevu,
Domu kulture Starčevo, JKP-u “Starčevac“ i mnogobrojnim sponzorima ova
humanitarna izložba traje već treću godinu za redom u nadi da će postati
tradicionalna jer se očekuje osnivanje Udruženja mladih ugostitelja u
Starčevu koje je, iako je za sada neformalno delovalo, pokazalo da ima
perspektivu. Nakon završetka programa ugostitelji su uz starčevačkog
protonamesnika Zorana Maletića prerezali slavski kolač za svoju slavu,
Svetog Trifuna i gostima i sponzorima priredili
mali
koktel uz prigodnu tamburašku muziku. Treba napomenuti da su svi kolači
sa ove izložbe poklonjeni domu “Srce“ iz Jabuke i Domu za decu bez
roditeljskog staranja “Spomenak“ iz Pančeva, čiji su predstavnici takođe
od samog početka aktivni učesnici ove manifestacije.
P. Stanković
ANKETA SN: DA LI
MISLITE DA BI LOKAL 14 TREBALO DA VOZI DO STARČEVA?
Uvedite nam
ponovo lokal!
Starčevci se još
uvek sećaju vremena kada je lokal koji sada ide do Rafinerije produžavao
do Starčeva. Nagoveštaji da će se ponovo uvesti lokalna linija do našeg
mesta postoje, a Starčevci to jedva čekaju
|
|
|
|
Goran Savić |
Nenad Bojović |
Miroslav Stanković |
Jelena Naumovski |
|
|
|
|
Dušan Mladenović |
Dobrinka Radojković |
Borivoj Ćosić |
Marko Stanojević |
Goran Savić:
- Uvođenje lokala je
dobar potez za sve sugrađane kao i za ATP , koji bi time dobio liniju
koja nedostaje. Time će svakako biti rešeno pitanje prevoza koje nije
baš najbolje.
Nenad Bojović:
- Smatram da bi
uvođenje lokala bila dobra stvar. Cena lokala je niza nego dosadašnja i
ako bi ti lokali isli redovno onda bi nam prevoz bio mnogo bolji nego
što je sada.
Miroslav
Stanković:
- S obzirom na
blizinu i veliki broj ljudi koji radi u gradu lokal bi bio savrseno
rešenje. Svaka čast kombijima ali ovde bi postojao red vožnje pa čovek
može da isplanira vreme polaska.
Jelena Naumovski:
- Mislim da bi
uvođenje lokala bilo veoma dobro ali ne znam koliko će to njima da se
isplati i koliko će dugo da potraje. U svakom slučaju veoma se radujem
toj ideji.
Dušan Mladenović:
- Ako cena bude kao
i u ostalim gradskim linijama onda je uvođenje lokala prava stvar.
Naravno, trebalo bi da idu češće jer ima mnogo ljudi koji koriste
gradski prevoz.
Dobrinka
Radojković:
- Naravno da bi
trebalo uvesti lokalni prevoz do Pančeva. Starčevo je veliko naseljeno
mesto i ima mnogo ljudi koji svakog dana idu u grad, na posao i u školu.
Borivoj Ćosić:
- Mislim da je to
odlična ideja i da Starčevci zaslužuju da imaju takav prevoz. Mislim da
je to trebalo odavno da se uvede i ne znam koja će cena karte da bude i
koliko će često ići.
Marko Stanojević:
- Mislim da je
dolazak lokala u Starčevo izuzetno dobra stvar. Time bi veza između nas
i Pančeva bila mnogo bolja. Prevoz bi bio jeftiniji a naravno i
redovniji.
Predrag
Stanković
IZVIĐAŠTVO
Izviđači pevaju
|
Pevajmo zajedno |
Odred izviđača
“Nadel” Starčevo je već šesti put za redom uzeo učešće na tradicionalnoj
izviđačkoj manifestaciji pod nazivom “Izviđači pevaju 2010”. Zbog
problema sa epidemijom virusa H1N1 ovo takmičenje je do samog kraja bilo
pod znakom pitanja. Napokon je ljubaznošću predsednice Opštine Barajevo
omogućeno izviđačima odreda “Sveti Sava“ da nastave ovu izuzetno
zanimljivu akciju koja pada u vreme kada veliki broj izviđača jedva
uspeva da održava zimski period, koji svakako ne pogoduje ljubiteljima
prirode jer u to vreme priroda zamire i mogućnosti života u prirodi su
svedene na minimum. Ova manifestacija budi na trenutak izviđače iz
letargičnog zimskog sna i podseća ih da sezona uskoro počinje.
Izviđači
iz Starčeva učestvovali su sa jednom ekipom pod veoma interesantnim
nazivom: “Ja, Milojica i još trojica“. Ove godine je nažalost izostao
pehar koji već par godina dolazi u vitrine starčevačkih izviđača zbog
izuzetno pripremljenih ekipa koje ovo takmičenje počinju da shvataju
izutetno profesionalno. Poput pesme “Beovizije“ moglo se čuti nekoliko
profesionalno napravljenih autorskih izviđačkih pesama u čijem su
izvođenju učestvovali pravi izviđački orkestri.
Prvo
mesto u konkurenciji poletaraca osvojili su izviđači iz Jagodine, dok je
u konkurenciji starijih, prvo mesto pripalo ekipi “Remizijana“ iz Bele
Palanke.
Predrag
Stanković
Predstavljamo
starčevačka mesta za izlaske:
“MEXX-M” za
sladokusce
Jedno
od omiljenih mesta gde je veliki broj generacija Starčevaca provodio
svoje slobodno vreme u društvu prijatelja je svakako bila kafana
"Opatija".
Puno zanimljivih
priča sredovečnih Starčevaca vezano je upravo za ovu kafanu.
Privatizacijom je ovaj objekat kupio Nikić Saša Merac, Starčevac koji
se nalazi na privremenom radu u Nemačkoj. Renovirani objekat je sada u
“zapadnjačkom“ stilu a za koncepciju rada zaslužni su Marjan, Slaviša i
Siniša. Današnje ime lokala je "MEXX-M" a poslovna orijentacija je
profilisana kao kafe-picerija.
Ovaj lokal je jedan
od najsređenijih u našem mestu, zašta je zaslužna njegova skorašnja
kompletna restauracija. U "Meksu" je širok izbor jela: pice, špagete,
palačinke slatke, slane, a porodične pice su mamac za mnoge ljubitelje
gurmanluka. Za one koji vole noćni provod rezervisana je nedelja, dan
kada svira muzika uživo.
Istančan ukus ljudi
koji su zaduženi za poslovanje lokala ne dozvoljavaju nastupe bendova
koji sviraju "turbo folk" muziku ali često gosti mogu uživati uz
tamburaške orkestre, akustičarske bendove kao i elektronske bendove
pop-folk orijentacije.
U prjatnom ambijentu
"Meksa" mogu se organizovati i privatne i porodične proslave. Letnja
bašta je takođe jedna od najsređenijih u našem mestu, tiha je, bez buke
pa je dobro mesto za druženje uz kafu i piće sa prijateljima.
Evo šta kažu
gosti:
Igor Šajić:
- Volim da dolazim u "Meks" zbog atmosfere i opuštajućeg ambijenta koji
vlada u ovom lokalu. Ljubitelj sam hrane i što se tiče kuhinje mogu da
je pohvalim da je najbolja u okolini. Volim noćne provode, nedelja mi je
rezervisana da sa prijateljima svratim na nekoliko pića i uživamo u
muzici uživo.
Damir Zdešić:
- Ja sam bivši deo osoblja ovog lokala ali sticajem okolnosti obavljam
istu delatnost samo u drugom lokalu u Pančevu. To nije razlog da i dalje
ne svraćam ovde. Prvo bi pohvalio kompletno osoblje koje je ljubazno
prema svim gostima, sjajno obavljaju svoj posao. Hrana je odlična nemam
nikakvu zamerku, takođe mi se sviđa nedeljni noćni provod uz orkestre
koji nisu preterano bučni i ne remete prijatnost ambijenta.
Goran
Milošević
STARČEVAČKE
BRAZDE
Predstavljamo
Institut “Tamiš“
Pančevo
|
Pavlović |
U četvrtak, 10.
februara u Kreativnom kulturnom klubu, opsežno i korisno predavanje
upriličili su stučnjaci iz Instituta “Tamiš“ iz Pančeva. Iskoristili smo
ovu priliku i razgovarali sa dipl. ing. Pavlović Veljkom, savetodavcem
iz oblasti ratarstva.
Počnimo najpre od zemljišta...
- Na
ovim prostorima smo identifikovali nekoliko tipova zemljišta. Pre svega,
to su beskarbonatni i karbonatni černozemi, zatim livadska crnica, u
ritu ritska crnica i aluvijum. Naravno, oni se razlikuju pedološki i po
sastavu hraniva.
Imate
li podatke o sadržaju raspoloživog azota?
-
Sadržaj azota u zemljištu zavisi od raznih činilaca, počev od toga šta
je bio prethodni usev, šta je urađeno sa žetvenim ostacima, pa do
vremena setve. U uzorku, u kojem je sadržaj nitratnog azota od 20 do 70
mg u 100 grama zemlje, pokazuje nam da treba dodati 50 do 120 kg čistog
azota.
Kakve
su Vaše preporuke u izboru đubriva?
- Na
raspolaganju imamo tri vrste đubriva. To su urea, AN i KAN. Urea sporo
deluje i zato se preporučuje dve do tri nedelje pre početka vegetacije.
Ni u kom slučaju je ne treba primenjivati ako su temperature ispod nule.
AN se primenjuje nedelju dana pre kretanja vegetacije, a
KAN nekoliko dana
nakon vegetacije, što bi datumski izgledalo ovako: urea oko 15. 2., AN
posle 25.2. i KAN posle 5.3.
Da li
Institut pruža mogućnosti za analizu zemljišta zainteresovanim
zemljoradnicima?
-
Neophodno je uraditi analize na plodnost zemljišta. Pod pokroviteljstvom
pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, mi već šest godina radimo
besplatne analize. Potrebno je da zemljoradnici samo uzmu uzorke, a i za
taj posao smo im obezbedili sonde. Uslov je da uzorak zemljišta donesu
istog dana u Institut jer se dužim stajanjem na toploti aktivira azot u
zemljištu. Bez analize zemljišta nema racionalnog korišćenja mineralnih
đubriva jer treba dodati onoliko, koliko biljke mogu da potroše i ništa
više zbog očuvanja čovekove sredine.
Imate
li neku posebnu sugestiju u vezi predstojeće pripreme zemljišta za
prolećnu setvu?
- Za
kvalitetnu predsetvenu pripremu, dubina ne sme da bude veća od dubine
setve kako bi se zadovoljilo pravilo “za svako seme treba tvrda
postelja, a mek pokrivač“. Načelno, za šećernu repu do 5 cm dubine, za
kukuruz 7-8 cm, a za uljanu repicu oko 6 cm. I to po mogućstvu da bude u
jednom prohodu, a da se prethodno primeni startno đubrivo, naravno, za
kulture za koje je to neophodno.
Aktuelno
Februarske dane obeležio je stalni snežni pokrivač koji je štitio ozime
useve od golomrazice, a važno je spomenuti i neke olakšice koje je
država obezbedila iz budžeta za ovu godinu. Ministarstvo poljoprivrede
je za subvencije iz budžeta obezbedilo 18 milijardi dinara, mnogo više u
odnosu na prošlu godinu. Za regresiranje ratarske proizvodnje biće
izdvojeno 14 000 dinara po hektaru. Najavljeno je da će troškovi
veterinarske zaštite kod prijavljenih gazdinstava takođe biti na teretu
budžeta. Zatim, traktori do 160 ks biće subvencionisani sa 30% od
njihove pune vrednosti, da bi se vlasnici stimulisali da zamene prilično
zastarelu mehanizaciju. Vlasnike krupnih goveda valjalo bi upozoriti na
pojavu leukoze. U Starčevu za sada još nije zabeležen slučaj ove
bolesti, ali je ovih nedelja u ekspanziji na široj teritoriji južnog
Banata. Leukoza je virusno oboljenje koje zahvata slezinu i kostnu srž.
Prenosi se putem krvi, mleka, sluzima i razmnožavanjem. Meso zaraženo
ovom bolešću može da se konzumira tek nakon pažljive termičke obrade.
Savet
U ovom
periodu vrši se analiza zemljišta, naročito na prisustvo raspoloživog
azota, zatim gruba priprema zemljišta za prolećnu setvu, prihrana ozimih
useva, krečenje voćnih stabala, zaštita od voluharica i drugih glodara,
grabuljanje lucerišta, zaštita od insekata, priprema i sadnja stabala
vinove loze i drugo. Prihranjivanje ozimih useva agrotehnička je mera
koju treba izvesti krajem zime, čim se ukažu povoljni vremenski uslovi.
Prihranjivanje dolazi kao jedna od podsticajnih mera za ubrzaniji rast
biljaka. Ovim načinom dopunskog đubrenja u velikoj meri se popravlja
loše stanje kod, zimom, iscrpljenih i oštećenih ozimih useva. Posao se
izvodi u dva navrata i to odmah po izlasku iz zime. Za ovu agrotehničku
meru koriste se rasipači mineralnih đubriva, mada ih neki naši paori još
uvek rasipaju ručno. Kod prihranjivanja biljaka, u principu, treba
paziti da nema rose na lišću useva ili da nije vlažno od kiše. Znači,
listovi moraju biti suvi da ne bi došlo do ožegotina. Cena pojedinih
mineralnih đubriva nije se menjala tokom zimskog perioda, pa tako je, na
primer urea koštala 23,60 din/kg, a cena AN-a je bila je oko 17,00
din/kg. Treba podsetiti da se uslovni optimalni rok za prihranjivanje
završava krajem februara meseca.
Zanimljivost
Mnogi
rokenrol sladokusci ne ostaju ravnodušni kada čuju zvuke pesama “Teacher
ili Locomotive Breath“. Naravno, reč je o legendarnoj grupi “Jethro Tull“.
Međutim, malo ko zna da je ovaj sjajni rok sastav dobio ime po
istoimenom darovitom praktičaru iz Oksforda koji je pružio određeni
doprinos razvoju poljoprivrede. Naime, on je smatrao da su sitne čestice
zemljišta hrana za biljke. Biljke ih usvajaju “mlečnim otvorima korena“.
Zato je bilo potrebno, smatrao je on, izmisliti oruđe koje će
usitnjavati zemljište, pa je s tim u vezi preporučio češću međurednu
kultivaciju jer, što su zemljišne čestice sitnije, to su povoljniji
uslovi za ishranu. Na ovaj način, Jethro Tull je postavio temelje
teoriji đubrenja zemljišta.
Tržište
Tokom
februara, česti su bili dani kada je mećava onemogućavala veću
posećenost pijaci, mada se cene pojedinih proizvoda nisu značajnije
menjale..
Pijačni
dani u Starčevu su svakog četvrtka i nedelje.
Piše: dipl.
ing. Darko Ješić
EKOLOGIJA
Globalno
zagrevanje
Globalno
zagrevanje je posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od
industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji
povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta
staklene bašte u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zaštitu životne
okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz
Kjota, čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.
Za poslednjih 100
godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%.
Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje, a apsorbuje
dugotalasno zračenje Zemlje, pa je zbog njegovog prisustva temperatura u
nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo. Ovo je tzv.
“efekat staklene bašte“ - izraz ne baš sasvim srećno izabran pošto je u
staklenoj bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog
sprečavanja zagrejanog vazduha da izađe iz bašte. Osmotreno povećanje
temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina, od oko 5 - 10 C, po
redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim
proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije
ugljen dioksida. Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u
poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova (hlorofluorougljenika,
ili freona, metana, azotnih oksida i ozona u troposferi) koji se
veštački emituju u atmosferu. Kako će sigurno proći još dosta vremena
dok se povećavanje sadržine ugljen dioksida ne uspori, očekuje se da će
tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje
temperature na Zemlji, možda čak i za 10-15 stepeni. Istovremeno, zbog
širenja vode okeana i topljenja leda, doći će i do daljeg sve bržeg
povećavanja nivoa svetskih mora - ukupno možda za oko 50 - 100 cm, ili i
više. Poređenja radi, za poslednjih oko 100 godina nivo svetskih mora
povećao se za oko 10 do 15 cm. Pored toga, zbog povećane temperature,
treba očekivati i povećaano isparavanje i povećane količine padavina. Za
sada nije jasno da li će, i kako će se ovo odraziti na raspored
padavina, šo može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju
u pojedinim delovima sveta.
Učestale
vremenske nepogode - ekstremne suše, kataklizmični požari, neupamćene
poplave i temperaturni poremećaji zbog kojih je teško razlikovati jul od
aprila - praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o
planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju. Uprkos tome
što sadržaj ovih izveštaja iz sezone u sezonu postaje sve mračniji (i
odavno prevazilazi najcrnje prognoze malodušnijih klimatologa iz
osamdesetih godina), interesovanje za efekat staklene bašte i rast
temperature nije se znatno povećalo, kako među političkim i privrednim
elitama tako i u javnom mnjenju širom sveta. Kada sušu najzad odmeni
kiša, kad poplave oteknu, požari odu u daljinu, a jul u aprilu zameni
mart u junu, briga o klimi naglo prestaje, zaboravlja se ili preobražava
u ravnodušnost. Pri tom se zaobilazi činjenica da lokalne i pojedinačne
vremenske prilike nisu direktno povezane sa globalnim stanjem klime i
osvedočuje se rđava ljudska navika da se o zdravlju brine samo kada je
ono narušeno. U međuvremenu, termin “globalno zagrevanje“ mnogima ostaje
samo bezlična formulacija, ostavljena na otpad drugih globalnih izraza
ili pridodata dugom spisku ekoloških problema, koji se tiču samo “ludih“
naučnika i ekološki svesnih fanatika.
Dip. ing.
Vlado Savić
Vrh
strane
|