Kultura

STARČEVKA U “BOEMU”

            U četvrtak 5. marta u galeriji “Boem“ otvorena je izložba slika i crteža starčevačke umetnice Jovane Jankov. Jankov je rođena 1981. godine u Pančevu, diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2008. godine u klasi Darije Kačić, slikarski smer. Inspiraciju za svoje najnovije crteže i slike nalazi u školi klasičnog baleta i španskih igara, u klasi profesora Olge Valentić čiji je višegodišnji član. Do sada je imala samostalnu izložbu u galeriji Doma omladine Pančevo 2000. godine i trenutno aktuelnu u galeriji “Boem“. Uradila je idejni projekat, kostimografiju za dečiju predstavu “Carev vodonoša i car Bumbar“, ilustrovala je knjigu “Rukopisi 30“ i učestvovala u realizaciji murala u okviru Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije “Karakterom protiv nasilja“.

G. M.

Najave skorijih programa u Domu kulture

 U utorak 31. marta u galeriji “Boem“ biće predavanje na temu ikonopisa a predavač je Golub Slavković. Program počinje u 19. časova.

 Dana 10. aprila gost Doma kulture biđe Dragoljub Jeremić, kreator maske u Narodnom pozorištu u Beogradu. Jeremić je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu a tema predavanja biće korektivna šminka i njena primena. Početak je u 19. časova.

 U utorak 21. aprila Starčevci će moć da uživaju u predstavi “Čovek od zvezda"“. Ovo veče je posvećeno Miroslavu Miki Antiću, a učestvuju: Tamburaški orkestar “Vojvođanski tamburaši“ iz Novog Sada, glumci Pozorišta mladih  i članovi udruženja “Tamburica Janike Balaža“.

Prodajna izložba dečijih radova

U petak 6. marta u holu Osnovne škole organizovana je osmomartovska prodajna izložba dečijih radova. Pokretač ideje učiteljica Vesna Đorđević kaže da je u pitanju bila prodajna izložba koju su posetili roditelji učenika a sakupljen novac će biti poklonjen deci koja nisu u mogućnosti da plate školske ekskurzije.

- Veoma sam zadovoljna ozbiljnošću dece koja su se pokazala kao pravi mali umetnici a naročito roditeljima koji su izložbu posetili u velikom broju. Nadam se da će ovakve humanitarne akcije postati tradicija u našoj školi - kaže Đorđević.

Balet u Starčevu

            Osmog marta, na dan međunarodnog Dana žena, u našem mestu je održana nesvakidašnja kulturna manifestacija. Odavno u Starčevu nije videna prava baletska predstava. Zahvaljujući novoformiranom ogranku Plesnog kluba balerina u Starčevu ova predstava je i organizovana. Sala Doma kulture je bila prepuna, balkon krcat a prodato je oko 400 karata po simboličnoj ceni od 100 dinara. Treba napomenuti da je sav prihod od ulaznica namenjen kupovini kostima za starčevačke balerine. Predstavu su otvorile najmlađe domaće balerine, nakon kojih su nastupile pančevačke, kovačičke i novoseljanske i kačarevačke balerine. Gošće na koncertu bile si plesačice iz Karneval dens kluba iz Pančeva su odigrale ples iz filma “Fleš dens“. Prvi deo koncerta su zatvorile najstarije balerine iz Starčeva, a u pauzi između dva dela baletske predstave publiku su zabavljali gosti iz folklorne sekcije pri domu kulture iz Starčeva.

            Drugi deo koncerta je započeo je numerama u izvođenju dens grupe iz Starčeva, nakon čega su seniorke plesnog kluba “Balerina“ odigrale scenu iz filma “Kabare“, dok su koncert zatvorile najmlađe balerine iz Starčeva, Pančeva, BNS, Kovačice, Dolova i Kačareva igrom “Najlepša mama“.

            Pitali smo gospođicu Vladislavu Vojvodić, poznatiju kao Pipi, kao glavnog organizatora da nam kaže nešto o klubu u kome radi.

            - Plesni klub “Balerina“ je osnovan 1991. godine. Od tada radi u prostorijama MZ Kotež 1 u Pančevu. Devojčice vežbaju ponedeljkom, sredom i petkom od 17 do 22 časa. Grupe su podeljene po uzrastima: predškolski, školski (niži razredi), juniori (viši razredi) i seniori (srednja škola i dalje). Klub radi po programu koji je odobrilo Ministarstvo za sport i omladinu. Članovi izučavaju klasičan i moderan balet, disko i šou dens, hip hop kao i karnevalski nastup. Do danas je kroz klub prošlo preko 2000 plesačica, dok su neki od njih izabrali za svoj posao ples i sada profesionalno rade u narodnom pozorištu u Beogradu. Klub se vremenom proširio i na okolna mesta pa pored Pančeva klub radi u Kačarevu, Banatskom Novom Selu, Kovačici, Dolovu i Starčevu. Naši plesaci su državni i evropski prvaci u svim disciplinama kojima se bavimo. Česti smo gosti na TV Pančevo, emisiji “Zvrk“ na TV Novi Sad, RTS 1, Pink “Tobogan“ i durgim. Deca zahvaljujući svojim rezultatima odlaze na takmičenja u Francusku, Slovačku, Austriju, Mađarsku, Tursku i druge strane države. Igramo i na mnogim humanitarnim koncertima. Predsednik našeg kluba Nataša Jelača-Vojvodić je i međunarodni sudija, a pored nje i mene kao koreograf radi i Lea Tukeš. Početkom aprila starčevačke balerine odlaze na 17. međunarodni festival u Kanjiži, zatim učestvuju u proslavi 140 godina postojanja “Pančevca“. Za 18 godišnji koncert našeg kluba premijerno ćemo izvesti baletsku predstavu “Pepeljuga“. Želela bih da poručim roditeljima da je ples izuzetno kvalitetna aktivnost tela i da u vidu fizičkog razvoja i vaspitanja dece kroz ples postoji mogućnost sprečavanja nekih nedostataka kao što su pogrbljenost, opuštenost, iskrivljenost kičme, loš hod i slično. Pokret je lek za telo i dušu. Pozivamo sve zainteresovane dečake i devojčice da nam se pridruže, utorkom i četvrtkom od 18 časova u Domu kulture u Starčevu. Plešite i Vi i budite deo našeg uspešnog tima!

Predrag Stanković

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

26. februar - izložba

Cveće u KKK

            Pančevački umetnik Zoran Ćirić predstavio se publici interesantim kreacijama, posebno kada je u pitanju dolazeći praznik Dan žena.

27. februar - koncert

Novosadski Irci

            Mladi, ali odličan sastav “Sober Paddies“, koji neguje ovde veoma popularan irski folk, modifikovan modernim pank aranžmanima, standardno je privukao veliku pažnju rok publike.

3. mart - predavanje

Sve o ratarstvu

            Stručnjaci iz Instituta “Tamiš“ izneli niz korisnih podataka, informacija, saveta... vezanih za što uspešnije unapređenje zemljoradničkih radova.

7. mart - muzičko veče

Brejkbit za svakoga

            Popularni DJ Deki priredio je veče elektronske muzike pod nazivom “Breakbeat night”.

12. mart - turnir

Stoni fudbal

pobednici

            Na drugom po redu Kreativnom kulturnom turniru u stonom fudbalu učešće je uzelo dvanaest parova - pet domaćih i sedam pančevačkih ekipa. Ponovo prva tri mesta zauzeli, a domaćim ekipama predstoji novi susret 9. aprila.

19. mart - predavanje

O pejzažnoj arhitekturi

Ivošević

            Mladi, i veoma uspešni student pejzažne arhitekture Marko Ivošević, približio je čari ove relativno nove, ali prilično zastupljene oblasti. Sve to je dokumenovao mnogobrojnim prikazima uređenja javnih površina od praistorije, preko Versaja i njujorškog Central parka, pa sve do modernih rešenja.

19. mart - promocija

Avanturisti na sceni

            Novim interesantnim materijalima promovisala se veoma aktivna organizacija koja okuplja ljubitelje ekstremnih sportova i ruskih terenskih vozila.

20. mart - koncert

Tetka i Ujka

            Novi starčevački bend ”Tetka Suzi” uz podršku, takođe relativno novog sastava ”Ujka Senf”, pokazao zavidan potencijal kad je alternativni zvuk u pitanju.

23. mart - tribina

O svetskoj religiji

Jerotić (u sredini)

            Na, od kad je čoveka večnu temu i nikad rešivu dilemu, besedio je jedan od najvećih umova Srbije, ali i mnogo šire - profesor dr Vladeta Jerotić. Psihijatar, psihoanalitičar, povremeni profesor na teološkom fakultetu, ali i autor mnogih filozofskih kapitalnih ostvarenja, svojim neospornim autoritetom, kristalnom jasnoćom stavova i nepojmljivom količinom energije, učinio je da mnogobrojni prisutni budu u ubeđenju da su prisustvovali veličanstvenom događaju.

            Baveći se samom temom, profesor, vanserijski obrazovan, uz pregršt citata i filozofskih misli, komparativnom analitikom približio je publici mnogobrojne aspekte na temu da li je moguće da svi narodi sveta imaju samo jednu religiju. Iako je njegov stav da to, ipak, nije ostvarivo, ostavio je prostor da sve ovozemaljske narode, religijski raznobojne poput ”predivnog cveća svih boja razasutog na šarenoj livadi” može da greje isto Sunce, a da ga to suštinski podseća na ekumenizam. Kroz debatu dodirnute su i mnoge druge interesantne oblasti - od američke krize, do srpske nesloge. Program su vodili Momčilo Mrčković i Željko Tođeraš.

27. mart - koncert

Vojlovčani i Starčevci

Marijenfeld

            Zaista originalan i neobičan sastav “Marienfield“ (Pančevo, Vojlovica), neka verzija “Ramsteina“ na slovačkom jeziku, predvođen Žeksom, prekaljenim muzičarem i idejnim vođom ovog izuzetnog projekta, volšebno se predstavio starčevačkoj publici. Kao domaća podrška nastupili mladi starčevački lavovi ”Twisted Venom”.

“KREATIVNI“ SVE ANGAŽOVANIJI

Kreativni nered

            Posle zapaženog nastupa u beogradskom klubu “Danguba“ starčevački sastav “Kreativni nered“ je 7. marta bio gost na kruševačkom festivalu “Grad adrenalina“ koji se održao u Kulturnom centru gde je pored dva lokalna benda nastupio i jedan bend iz Kraljeva. Koliko su Starčevci dobro prihvaćeni od strane kruševačke publike, govori činjenica da su svirali dva bisa, a od organizatora su ponovo pozvani da “prodrmaju ovaj grad“. Trenutni prioritet “Kreativaca“ je akustičarski festival “Gašini akordi“, gde su kao prošlogodišnji drugoplasirani bend stekli pravo da se direktno plasiraju u finalno veče koje će se održati 4. aprila. Veče pre toga nastupiće u KKK-u sa prijateljskim bendom “Abergaz“ koji dolazi iz Zagreba, a svi zainteresovani “Kreativni nered“ mogu videti i 29. marta ponovo u klubu  “Danguba“ u organizaciji Demo festa i Radija 202. kao i 21.  aprila u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

“TWISTED VENOM“ U KOSTOLCU

            U Kostolcu je 28. marta organizovana humanitarna svirka za pomoć devojci koja je izgubila nogu. Ulaznicu, simbolične cene od 100 dinara plaćali su svi, i publika i muzičari. Bilo je 10 bendova, osam iz Kostolca, jedan iz Požarevca i starčevački “Twisted Venom“ koji čine: Goran Vukobratović, Miroslav Stefanov, Predrag Lazić i Dejan Miletić, koji je trenutno u vojsci, tako da je bend bez basa. Ali, zvučalo je odlično u sve četiri autorske pesme, koliko su izveli mladi Starčevci. Oni su dobili i mnogobrojne pohvale, da su bili najbolji na svirci, a usledio je i poziv da opet dođu u Kostolac.

            Inače, ovi momci su svirali 27. marta u Kreativnom kulturnom klubu sa bendom “Marienfeld“ koji su ih takođe zvali da sviraju sa njima u maju mesecu.

NAREDNI PROGRAMI u KKK (april 2009.)

četvrtak 2. 4., petak 3. 4., subota 4. 4.

PETI ROK, POP I BLUZ FESTIVAL AKUSTIČNE GITARE ”GAŠINI AKORDI 09”;

četvrtak 9. 4. - 20 sati:

3. KREATIVNI KULTURNI TURNIR U STONOM FUDBALU info (064/5140494);

četvrtak 16. 3. - 19 sati:

tribina - ”ISKORENJIVANJE  TRGOVINE LJUDIMA”, Ivana Radović, koordinatorka NVO ”ASTRA” (Nevladina organizacija za antitrafiking) i drugi gosti;

petak 17. 4. - 22 sata:

koncert - REGGAE NIGHT- LIVE!;

ponedeljak 20. 4. - 21 sat:

”Happy acoustic monday”- POBEDNICI ”GAŠINIH AKORDA 09” (revija pobednika)

četvrtak 23. 4. - 20 sati:

izložba fotografija - ”PODVODNI SVET”;

petak 24. 4. - 22 sata:

koncert: ”VENTOLIN” (Beograd);

četvrtak 30. 4. - 22 sata:

koncert: ”IRISH STEW” (Beograd).

Stare razglednice - obnova crkve Svetog Mauricija u Starčevu

            U ovom broju "Starčevačkih" objavljujemo razglednicu staru tačno 42 godine, štampanu povodom obnove rimokatoličke crkve Sv. Mauricija, 1967. godine.

            Obnova župnog doma i crkvenog tornja je upriličena na dvestogodišnjicu osnivanja župe i otprilike šezdesetogodišnjicu izgradnje novog župskog stana. Rekonstrukcijom je rukovodio pater Tvrtko Tadić, tadašnji starčevački župnik. Izvođači radova su bili majstori dovedeni iz Bosne koji su imali iskustva sa limom, jer su na sličan način istim materijalom prekrivali bosanske džamije.

            Na fotografijama koje se nalaze izdvojene na razglednici se pored slika glavnog crkvenog oltara, župskog doma i raspeća, mogu videti i starčevačke orgulje, koje uistinu nisu ispravne, ali su pored pančevačkih, jedine preostale u južnom Banatu.

            Poslednja obnova crkve Sv. Mauricija, koja je podrazumevala reparaciju crkvenog tornja, toranjske jabuke i krsta, izvršena je proleća 2003. godine.

            SN zahvaljuju familiji Pavlović iz Starčeva koja nam je ustupila ovu zanimljivu razglednicu.

DA SE UPOZNAMO...

Kako se zoveš?

- Miloš Simanić.

Kako te zovu?

- Simke.

Kad si rođen?

- 4. avgusta 1991.

Kako bi sebe opisao u jednoj rečenici?

- Uvek nasmejan!

Škola?

- Batalio na vreme...

Šta radiš u slobodno vreme?

- Slobodno vreme pretežno provodim sa društvom.

Muzika?

- Samo narodnjaci.

Omiljena pesma?

- "Vuk samotnjak" Mile Kitić.

U muzici ti je važno?

- Najvažnije mi je da pesma ima dobru poruku.

Šta te opušta?

- Pre svega dobro društvo.

Šta gledaš na tv-u?

- Isključivo sport!

Šta ne gledaš na tv-u?

- Latinoameričke serije.

Omiljeni film?

- "EuroTrip".

Sport?

- Od sportova volim odbojku i fudbal.

Šta treniraš?

- Fudbal.

Za koga navijaš?

- Za “Partizan“!!!

Izlasci?

- Izlazim samo u Starčevu.

Ljubav je?

- Jedna jako komplikovana stvar u životu...

Šta si kao mali hteo da budeš kad odrasteš?

- Tad nisam ništa planirao.

Čega se plašiš?

- Ničega!

Šta ti smeta?

- Politika!

Tvoje vrline?

- Vredan i uporan.

Najbolji drugovi?

- Pele, Bojan, Boris, Dule...

Najbolja drugarica?

- Ne bih da izdvojim samo jednu, jer imam mnogo drugarica.

Šta bi poručio mladima u Starčevu?

- Bavite se sportom, DROGA NE!!!

Vaskrsenje Hristovo

            I ove godine svečano dočekujemo najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo. Dočekujemo veliki dan koji dolazi posle Raspeća i pogreba Hristovog, a to je kruna vere Hrišćansko - Vaskresenje Hristovo. Proroci u Starom zavetu su najavljivali dolazak Hristov. Rodio se Bogomladenac i odrastao u progonstvu od dana rođenja. Propovedao je o spasenju sveta i o svome stradanju i Vaskrsenju. Hristos je propovedajući spasenje sveta činio razna čuda, ali sve bi bilo uzalud da se nije dogodila kruna Njegove propovedi, da nije stradao i Vaskrsao ne bi se ispunila proročanstva i ne bi bio odkupljen praroditeljski greh, niti bi bio razrušen Ad - pakao i otvorena vrata raja. Proročanstva su ispunjena, ljudskom rodu je ponuđeno spasenje. Svako ko se krsti i verujući se moli Bogu i poštuje zapovesti Božije, biće spasen.

            Svim vernicima srećne Vaskršnje praznike želi protonamesnik Zoran Maletić uz radostan hrišćanski pozdrav MIR BOŽIJI HRISTOS VASKRESE-VAISTINU VASKRESE!

RASPORED BOGOSLUŽENJA U APRILU

            Sreda 1. april - prvo bdenije u 19h;

            Petak 3. april - drugo bdenije u 19h;

            Subota 11. april - Lazareva subota (vrbica) u 14h;

            Nedelja 12. april - liturgija u 9:30h;

            Sreda 15. april - pređeosvećena liturgija u 7:30h;

            Četvrtak 16.april - Veliki četvrtak liturgija u 9:30h, bdenije u 19h;

            Petak 17. april - Veliki petak večernje u 15h bdenije u 19h;

            Nedelja 19. april - Vaskrs, Vaskršnje jutrenje u ponoć, liturgija u 9:30h; večernje u 15:30h;

            Ponedeljak 20. april - Vaskršnji ponedeljak, liturgija u 9:30h, litija posle liturgije;

            Utorak 21. april - liturgija u 8h.

VUKOVAC – Radovi  učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Putovanje kakvo želim  i o kome maštam

            Kada kažem putovanje iz snova, pomislim na predivnu Grčku. Moje interesovanje za nju je počelo kada sam upoznala jednog dečka koji je iz Grčke.

            Dok mi je pričao o njoj, poželela sam da budem tamo. To je jedna prelepa država. Dok šetaš gradom, čuje se predivna muzika i igra sirtakija. Ljudi su veseli, gostoprimljivi, uvek nasmejani i obučeni u veselu belu boju. Zamišljam sebe kako ležim na mekoj, peskovitoj plaži, hlad mi prave visoke, zelene palme, po plavom nebu lete ptice, a ispred mene je široko, azurno more. E, to je za mene uživanje, takvi su moji snovi. Grčku ne volim zbog nekih spomenika, ili građevina, volim je jer je posebna i vesela.

            Za sada je ona za mene samo san, tako blizu, a tako daleko. A dok ne postane java, ja ću se truditi da bar delić njene lepote, zadržim u svojim mislima.

Tijana Smiljić 8/1

Putovanje o kakvom sanjam

            Gledajući televiziju i naučne emisije, često sam imala prilike da vidim razne države i gradove, koje su po mnogo čemu različiti od naše zemlje i u kojoj vladaju drugačiji ljudi i običaji.

            Jedna posebna, zanimljiva zemlja je privukla moju pažnju svojom neobičnim istorijom i lepotom. Egipat, to je država u koju bih volela da otputujem, uživam u njenoj tropskoj klimi, u prelepom gradu Kairu i ogromnom prostranstvu Sahare. To je zemlja puna magije, tajanstvenosti i pronalazaka u kojoj su važnu ulogu imali razni bogovi, faraoni i hramovi. Pustinjska je zemlja kroz koju protiče reka Nil, oko koje je klima blaga, a vegetacija bujna. Uživala bih obilazeći i slikajući stepenaste piramide u Sahari, tri Keopsove piramide. Divila bih se njihovoj umetnosti, fino izrađenim statuama i grobnicama u kojima su sahranjivani njihovi faraoni sa svojim blagom i nakitom. Želea bih da vidim kako izgleda grobnica Tutankamona i njegova maska ukrašena zlatom. U toj zemlji bi se mnogo toga imalo videti, dobiti odgovore na mnoga pitanja, a neka od njih bi bila: “Kavi su to ljudi i kakva ih je sila i želja održavala pa su uspevali da pomeraju kamen blokove teže od dve tone? Da balsamuju svoje mrtve, i obožavaju bogove koje su često prikazivali u obliku životinja“.

            Danas je Egipat veoma lepo i posećeno turističko mesto, ne samo zbog svoje prošlosti već i zbog naroda koji sada u njemu živi, koji je veseo, gostoljubiv i vredan upoznavanja.

            Iako nisam bila u toj zemlji, po onome što sam čula i pročitala o njoj na mene je ostavila snažan utisak moći sile i veoma bogate i neobične prošlosti. Maštam da otputujem u zemlju o kojoj sanjam i čiji ću obilazak smatrati  posebnim i jedinstvenim događajem.

Andrijana Ivanović 8/1

NA BRODU OKO SVETA

            Kao mali voleo sam da gledam avanturističke filmove. I sebe sam zamišljao u njima. Posle gledanja takvog jednog filma doživeo sam i sam avanturu.

            Zaspao sam i našao sam se u ogromnom brodu. Zapitao sam se: - Da li sam tu sam. Obuzela me je neka jeza. More je bilo mirno, a boje koje su se prelivale na sunčevoj svetlosti bile su nogo lepe. Bio sam na visini i sve mi je bilo kao na dlanu, ali od ljudi ni traga ni glasa. Iznenada začuo se duboki glas: “Da li smo spremni? Kao odjek gromoglasan odgovor: - Spremni smo“. Brod je krenuo. Ispod mene su se razmilela meni dobro poznata lica . To je bio moj drug Vuk, vukao je kanape, u tome mu je pomagao moj komšija Aca. Bili su tu i svi moji drugovi iz ulice. Skočio sam i pritekao im u pomoć. Kada smo prešli iz Tihog okeana u Atlanski nastala je velika bura. Udarili smo u stenu. Pod mračnim nebom stajao je brod nasukan na ogromnu stenu. Bilo je to ostrvo Džordžija. Cele noći talasi su snažno udarali u korito broda. Do jutra bura je prestala. Kada smo izašli iz kabine iznenadio nas je veliki nered. Paluba je bila prekrivena iscepanim jedrima. Začuli smo neku tutnjavu. Otišli smo na pramac broda i videli ogroman lavirint od korala, a voda je udarajući o grebene pravila čudne zvuke. Ostrvo je bilo puno palmi. Gađali smo se algama koje su pokrivale celu obalu. Nikola je primetio čudne otiske u pesku. Ja sam uzviknuo: "Bežimo, možda su ljudožderi" Bilo je kasno već su nas opkolili. Sa podignutim rukama uterali su nas u svoje selo. Brada im je bila velika imali su neku čudnu odeću. Mi smo gledali prema brodu. Trebalo je čudo da se desi da budemo spašeni. Pustili su nas sutradan i pomogli nam da nasukani brod osposobimo za dalju plovidbu. Izgleda da smo imali mnogo sreće jer to nisu ljudožderi. Plovili smo dalje čak do Kube. Videli smo kilometrima duge plaže. Banane smo jeli koliko smo hteli i gađali se kokosima.

            San se završio srećno kao da smo bili korak do raja.

Zvezdan  Janićijević 5/1

 Vrh strane