ПРВЕ СЕОСКЕ НОВИНЕ, ОСНОВАНЕ 1994.

Broj 182 • 31.03.2009.

  Redakcija Starčevačke novine na kućnu adresu Glavna strana
Aktuelno
Intervju
Komentari
Kultura
Sport
Naslovna strana

 

 

Društvo

 

 

ANKETA SN: Osećate li posledice svetske ekonomske krize?

Starčevci osećaju ekonomsku krizu

Iako je svetska ekonomska kriza objavljena još pre par meseci, izgleda da je taj talas tek nedavno stigao i do nas. Ekonomski “cunami“ preti da zbriše sav osećaj sigurnosti kod naših građana

 

Katica Fabijan Dragan Zarić Velimir Tadić Radmila Gerdić
Saša Jovanović Nikola Rajković Dragan Rankić Damjan Popadić

Katica Fabijan:

- Mogu vam reći da svakako osećam neposredno uticaj ekonomske krize. Kupovna moć mi je znatno opala a poskupljenja skoro svih proizvoda i dalje ne prestaju.

Dragan Zarić:

- Da nam nije dobro, nije. Sve su nam manje plate, posla je sve manje tako da sve više osećam efekte ekonomske krize. Skupoća je sve veća. Ljudi imaju sve manje izbora za zaposlenje.

Velimir Tadić:

- Mnogo teško preživljavam ovu krizu. Penzija je solidna ali mi veliki problem predstavlja kada vidim ćerku koja radi u “Vodovodu“ a otplaćuje stambeni kredit. Voleo bih da mogu više da joj pomognem.

Radmila Gerdić:

- Za sada još uvek ne osećam krizu ali predpostavljam da ću je uskoro osetiti. Ja sam sama, sa prosečnom penzijom i najviše mi problem predstavlja trošak za lekove. Nama starijima je, nažalost, to često potrebno.

Saša Jovanović:

- Mislim da se svakako već oseća uticaj krize. Meni je plata dobra ali je sve manje posla, dok je skupoća sve veća. Svetska ekonomska kriza će se sve više osećati u svakoj porodici

Nikola Rajković:

- Teško podnosimo ovu krizu. Naročito mi penzioneri sa malim penzijama. Lekove koristimo i moja žena i ja,  pa mi za to treba skoro pola penzije. Ne znam stvarno na šta će ovo do kraja da izađe.

Dragan Rankić:

- Kriza se oseća na svakom koraku. Novac sve manje vredi. Nekada sam sa istom količinom novca mogao kupiti mnogo više stvari. Sad sto dinara ne vredi ništa i za njih ne možeš ništa kupiti.

Damjan Popadić:

- Kao i većina mojih kolega i prijatelja i ja počinjem da osećam ovu krizu. Sve je manje posla u svim sferama, sve je manja kupovna moć i uopšte sve više se oseća nemaština kod naroda. Sve deluje mnogo tužno.

Predrag Stanković

Foto: G. Milošević

 

 

 

SLOVO O VERI

Sveta tajna pričešća

 

            PRIČEŠĆE (grč. KINONIA, pričešće, zajednica, učešće: lat. Communicatio, opštenje): jedan od suštinskih momenata pravoslavne Liturgije.

            Pričešće je Sveta tajna u kojoj se mi pričešćujemo hlebom i vinom kao istinitim Telom Hristovim. Pričestiti se može svaki pravoslavni hrišćanin, član Crkve, odnosno onaj koji je kršten. Poslednja večera Hrista sa njegovim učenicima apostolima bila je Tajna večera. Na Tajnoj večeri Hristos je ustanovio samu tajnu Pričešća, pa se ona smatra prvom Liturgijom. Tada je Hristos učinio nešto posebno i uzvišeno: “Uze Isus hleb i blagoslovivši ga, prelomi ga i davaše učenicima, govoreći: uzmite, jedite, ovo je telo moje. I uze čašu i davši hvalu, dade im govoreći: pijte iz nje svi jer je ovo krv moja Novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja greha“ (Mat. 22,26-28).

            Potom je Gospod Isus Hristos zapovedio svojim učenicima: “Ovo činite za moj spomen“ (Lk. 22,19). Zato se i danas, za vreme najvažnijeg crkvenog bogosluženja - Svete Liturgije priprema sveta tajna pričešća. U pravoslavnoj tradiciji ne postoji Liturgija bez pričešća služitelja i vernika. Bez pričešća, smisao Liturgije kao zajednice bio bi opovrgnut. Pričešćivanje vernika odvija se posle pričešća sveštenoslužitelja, na poziv sveštenika: “Sa strahom Božijim i verom (i ljubavlju) pristupite“.

            U prva tri veka praktikovalo se češće pričešćivanje, shodno pravilu da ne postoji stvarno učešće u Liturgiji bez pričešća. O čestom i obaveznom pričešćivanju onih koji učestvuju na Liturgiji svedoče mnogi crkveni Oci i pisci: Kiprijan, Origen, Kirilo Aleksandrijski, Kirilo Jerusalimski, Jovan Zlatousti, sveti Vasilije Veliki.... O potrebi pričešćivanja, kao uslova spasenja čovekovog, najbolje svedoče reči Hristove: “Ko jede moje telo i pije moju krv, ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jn.6, 54). Da bi se kršteni član Crkve pričestio potrebno je da se pripremi postom i molitvom, da ispovedi svoje grehe i da bude u miru sa svima, opraštajući i onima koji nepravdu čine. Neposredno pred Sveto pričešće sveštenik čita molitvu pre primanja svete tajne koju vernici koji se pričešćuju treba da ponavljaju: “Verujem Gospode i ispovedam da si Ti vaistinu Hristos, Sin Boga živoga, Koji si došao u svet grešnike da spaseš, od kojih sam prvi ja. Još verujem da je ovo samo prečisto Telo tvoje, i ova sama krv tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me, i oprosti mi sagrešenja moja, hotimična i nehotična, učinjena rečju i delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se neosuđeno pričestim Tajnama tvojim i na otpuštenje grehova i na život večni. Primi me danas, Sine Božiji, za pričasnika Tajne večere tvoje, jer neću kazati tajnu neprijateljima Tvojim, niti ću ti dati celiv kao Juda, već kao razbojnik ispovedam Te: pomeni me Gospode, u Carstvu tvome. Neka me pričešćivanje svetim Tajnama Tvojim, Gospode, ne bude na sud ili na osudu, već na isceljenje duše i tela. Amin“.

Oliver Kalinović

veroučitelj i katiheta

 

 

EKOLOGIJA

Kompostiranje

   

            Kompostiranje se definiše kao brzo, ali delimično razlaganje vlažne, čvrste organske materije, kao što je: otpad od hrane, baštenski otpad, papir, ostatci voća i povrća, ljuske jajeta, talog kafe i slično,  pomoću anaerobnih mikroorganizama ali pod kontrolisanim uslovima (aerobni mikroorganizmi obuhvataju veliku grupu sitnih i ljudskom oku nevidljivih organizama koji vrše razgradnju biodegradabilnog materijala u prisustvu kiseonika). U stvari kompostiranje je hemijska razgradnja organske materije u neorgansku. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sličan humusu, pa za kompostiranje možemo reći da je to prastara metoda pretvaranja organskih ostataka materije u plodni humus koji nema neprijatan miris i koji se može koristiti kao đubrivo. To je ujedno i najbolji način zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjem iz organskog otpada nastaju korisne organske materije koje poboljšavaju strukturu zemljišta, pomažu zadržavanju vlage, tlo čine prozračnim, povećavaju mikrobiološke aktivnosti zemljišta, obogaćuju ga hranljivim sastojcima i povećevaju otpornost biljaka na razne bolesti. Kompostiranje se može obaviti pod aerobnim (sa kiseonikom) ili anaerobnim (bez kiseonika). Aerobno kompostiranje je mnogo brže (10 do 20 puta). Kompostiranjem doprinosimo smanjenju zapremine otpada i rasterećujemo odlagališta, povećavamo kvalitet zemljišta, vode i vazduha. Kompostirati možemo tokom cele godine, bez obzira na vreme i godišnje doba.

            Šta kompostirati?  Kompostirati se može sve što potiče iz prirode i što preradom nije izgubilo prirodne osobine, ali ne baš sve, pa da vidimo šta se sme, a šta ne sme... Na početku sam naveo šta može sve da se kompostira, pa da ponovim. Šta kompostirati? Otpaci iz vrta, pokošena trava, lišće, uvelo cveće, korov, stara zemlja iz saksija za cveće, usitnjeno granje, kuhinjski otpaci, kora krompira, perje i slično. Kompostirati se ne smeju: lišće oraha, bolesne biljke, otpaci kuhinjskih jela, meso, pelene,časopisi u boji, ostaci duvana, sadržaj vrecice iz usisivača, pepeo od uglja, plastična ambalaža, stiropor i impregnirano drvo.

            Ako se organski otpaci bolje isitne, brže će doći do procesa razgradnje, zapravo mikroorganizmi tako dobijaju veću površinu za svoju aktivnost.

            Optimalna vlažnost veoma je važna za razgradnju biomaterijala, stoga veoma je bitno sledeće:

            - premalo vlage zaustavlja proces razgradnje i pogoduje stvaranju plesni

            - ako kompostna hrpa sadrži previše vlage, dolazi do truljenja.

            Kompostište ne sme imati nepropusnu podlogu (beton, cigla, asvalt, drvo...) a kompostnu hrpu složiti tako da se najpre stavi sloj krupnijeg materijala, (granje i grančice).  Tako se osigurava protok vazduha i u samom temelju hrpe. Veoma je bitno rastresanje kompostne hrpe što takode doprinosi boljoj prozračnosti. Veoma je bitno preokretanje materijala. Hrpu preokrenemo posle tri meseca ili kasnije kad primetimo da se vidno slegla. Prilikom preokretanja pazimo da materijal koji je bio na dnu hrpe dođe na vrh i obrnuto. Materijal za kompostiranje treba usitniti, što više, to bolje. Naime, mikroorganizmi lakše obrađuju sitniji materijal, osim toga sitniji materijal se lakše meša i preokreće što doprinosi ubrzanju procesa razgradnje.

            Kompostnu hrpu moramo zaštititi pokrivanjem od svetla i preterane vlage. Za pokrivanje koristimo materijal koji propušta vazduh, a zadržava vlagu, npr. tanki sloj zemlje, sloj suve trave, lišće, vrećom od jute, karton i sl. U zavisnosti o vrste i količine  kompostiranog materijala i uslovima kompostiranja, u roku od šest meseci do godinu dana od biorazgradivog materijala nastaje kompost. Tamnosmeđe je do crne boje i miriše na šumsku zemlju. Konačni proizvod razlaganja su CO2, voda, azot i druga neorganska jedinjenja. Brzina razlaganja zavisi od hemijskog sastava i životnih uslova mikroorganizama, kao što su toplota, voda, kiseonik, pH vrednosti i dr.

            Zreo kompost poboljšava strukturu i mikrobiološku aktivnost zemljišta. Različite kulture imaju različite potrebe za hranljivim materijama.

            Opšte je poznato da se u Starčevu ne vrši razdvajanje otpada i sav otpad se odlaže na smetilištima. Tako nepovratno uništavamo velike količine sekundarnih sirovina, a nekontrolisana razgradnja organskog otpada izaziva mnogobrojne štetne posledice. Uvođenjem jednostavnih mera razdvajanja i ponovnog korišćenja sekundarnih sirovina i kompostiranjem organskog otpada očuvali bi smo, ionako načetu ekološku sredinu.

            Na kraju jedno pitanje: kuda sa ovolikim otpadom? Odlučite se za odvajanje i kompostiranje, ili za nekontrolisano bacanje i nenamensko trošenje raspoloživih resursa. Da li je potrebno raditi na ekološkoj svesti građana i da li mi kao pojedinci možemo doprineti da naše Starčevo izgleda lepše, urednije i zdravije?

dipl.ing. Vlado Savić

 

 

 

IZVIĐAŠTVO

Skauti u Vršcu

 

           

Delegacija Odreda izviđača “Nadel“ iz Starčeva, u sastavu: Miša Sokolović, Predrag Stanković i Daniela Jajić, bila je gost na skupštini Odreda izviđača “Sava Munćan“ iz Vršca. Ovom događaju odazvao se velikio broj sadašnjih ali i nekadašnjih članova vršačkog odreda, koji su učestvovali i u njegovom osnivanjeu 1956. godine, kao i predstavnici mnogobrojnih izviđačkih odreda.

            Pre samog početka skupštine, mladi izviđači položili su zakletvu, a zatim su pročitani razni izveštajo i radu ovog odreda. Vrščane je, u ime starčevačkog odreda, pozdravio načelnik “Nadela“ Predrag Stanković, uručivši im i dve odredske majice, a kao pokrajinski delegat, obavestio ih je o planovima pokrajinske organizacije izviđača za ovu godinu. Zanimljivo je da su izviđači iz Srbije dobili poziv iz rusije da budu gosti na ovogodišnjem “džemboriju“ koji će se održati početkom avgusta u Sankt Peterburgu, kao uvertira za svetski “džembori“. Predrag Stanković je predložen za vođu vojvođanskog kontigenta izviđača. Vrščani su pokazali interesovanje za put u Rusiju, a pozvali su starčevažke skaute da im se pridruže u taborovanju na terenima Brze Palanke.

            Domaćin druženja koje je usledilo nakon zvaničnog dela skupštine, bio je Miodrag Đerasimović Đera, sa kojim su Starčevci proveli popodne na Vršačkom bregu. Izviđački ne bi bili izviđači, da ne koriste svaku priliku za boravak u prirodi, a naročito u idiličnom ambijentu pod snegom. A gde je sneg - tu je i grudvanje! I šetnja po snegu je prijala...

            Vršački breg, iako na samo 346 metara nadmorske visine, ima izuzetnu klimu sa spletom 17 vrsta vetrova. Posle sumorne ravnice, pravo osveženje - tereni pod šumom odaju utisak prave planine. Hladni zimski dan pod snegom koji škripi ispod cipela, pa onda topao čaj u renoviranom objektu “Crvenog krsta“. U povratku, skauti su posetili i planinarsku kućicu Planinarsko-orijentističkog kluba “Kompas“ sa čije se terase pruža predivan pogled na vršačke vinograde i ceo grad. Budi se iskonska Dedal;ova želja: - Eh, da imam krila, ili bar paraglajder! Prijatni razgovori i prepričavanja događaja sa akcija baš na ovim terenima... Prve godine kada je uspostavljena saradnja među ova dva odreda, bilo je takmičenje na kome su bile kobasice a doručak, kuvane za ručak, a na roštilju za večeru! Al se nekad dobro jelo... baš!

D. Jajić

Grudvanje
Skupština

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane

 

 

Glavni i odgovorni urednik Petar Andrejić, izdavač Kreativni kulturni klubE-mail: [email protected]

© 2009. Webmaster

Sajt je optimizovan za IE 7 i rezoluciju 1024 x 768