|
Društvo
ANKETA SN: Osećate li
posledice svetske ekonomske krize?
Starčevci osećaju ekonomsku krizu
Iako je svetska
ekonomska kriza objavljena još pre par meseci, izgleda da je taj talas
tek nedavno stigao i do nas. Ekonomski “cunami“ preti da zbriše sav
osećaj sigurnosti kod naših građana
 |
 |
 |
 |
|
Katica Fabijan |
Dragan Zarić |
Velimir Tadić |
Radmila Gerdić |
 |
 |
 |
 |
|
Saša Jovanović |
Nikola Rajković |
Dragan Rankić |
Damjan Popadić |
Katica Fabijan:
- Mogu vam reći da svakako osećam neposredno uticaj ekonomske
krize. Kupovna moć mi je znatno opala a poskupljenja skoro svih
proizvoda i dalje ne prestaju.
Dragan Zarić:
- Da nam nije dobro, nije. Sve su nam manje plate, posla je
sve manje tako da sve više osećam efekte ekonomske krize. Skupoća je sve
veća. Ljudi imaju sve manje izbora za zaposlenje.
Velimir Tadić:
- Mnogo teško preživljavam ovu krizu. Penzija je solidna ali
mi veliki problem predstavlja kada vidim ćerku koja radi u “Vodovodu“ a
otplaćuje stambeni kredit. Voleo bih da mogu više da joj pomognem.
Radmila Gerdić:
- Za sada još uvek ne osećam krizu ali predpostavljam da ću
je uskoro osetiti. Ja sam sama, sa prosečnom penzijom i najviše mi
problem predstavlja trošak za lekove. Nama starijima je, nažalost, to
često potrebno.
Saša Jovanović:
- Mislim da se svakako već oseća uticaj krize. Meni je plata
dobra ali je sve manje posla, dok je skupoća sve veća. Svetska ekonomska
kriza će se sve više osećati u svakoj porodici
Nikola Rajković:
- Teško podnosimo ovu krizu. Naročito mi penzioneri sa malim
penzijama. Lekove koristimo i moja žena i ja, pa mi za to treba skoro
pola penzije. Ne znam stvarno na šta će ovo do kraja da izađe.
Dragan Rankić:
- Kriza se oseća na svakom koraku. Novac sve manje vredi.
Nekada sam sa istom količinom novca mogao kupiti mnogo više stvari. Sad
sto dinara ne vredi ništa i za njih ne možeš ništa kupiti.
Damjan Popadić:
- Kao i većina mojih kolega i prijatelja i ja počinjem da
osećam ovu krizu. Sve je manje posla u svim sferama, sve je manja
kupovna moć i uopšte sve više se oseća nemaština kod naroda. Sve deluje
mnogo tužno.
Predrag Stanković
Foto: G. Milošević
SLOVO O VERI
Sveta
tajna pričešća
PRIČEŠĆE (grč. KINONIA, pričešće, zajednica,
učešće: lat. Communicatio, opštenje): jedan od suštinskih momenata
pravoslavne Liturgije.
Pričešće je Sveta tajna u kojoj se mi
pričešćujemo hlebom i vinom kao istinitim Telom Hristovim. Pričestiti se
može svaki pravoslavni hrišćanin, član Crkve, odnosno onaj koji je
kršten. Poslednja večera Hrista sa njegovim učenicima apostolima bila je
Tajna večera. Na Tajnoj večeri Hristos je ustanovio samu tajnu Pričešća,
pa se ona smatra prvom Liturgijom. Tada je Hristos učinio nešto posebno
i uzvišeno: “Uze Isus hleb i blagoslovivši ga, prelomi ga i davaše
učenicima, govoreći: uzmite, jedite, ovo je telo moje. I uze čašu i
davši hvalu, dade im govoreći: pijte iz nje svi jer je ovo krv moja
Novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja greha“ (Mat.
22,26-28).
Potom je Gospod Isus Hristos zapovedio svojim
učenicima: “Ovo činite za moj spomen“ (Lk. 22,19). Zato se i danas, za
vreme najvažnijeg crkvenog bogosluženja - Svete Liturgije priprema sveta
tajna pričešća. U pravoslavnoj tradiciji ne postoji Liturgija bez
pričešća služitelja i vernika. Bez pričešća, smisao Liturgije kao
zajednice bio bi opovrgnut. Pričešćivanje vernika odvija se posle
pričešća sveštenoslužitelja, na poziv sveštenika: “Sa strahom Božijim i
verom (i ljubavlju) pristupite“.
U prva tri veka praktikovalo se češće
pričešćivanje, shodno pravilu da ne postoji stvarno učešće u Liturgiji
bez pričešća. O čestom i obaveznom pričešćivanju onih koji učestvuju na
Liturgiji svedoče mnogi crkveni Oci i pisci: Kiprijan, Origen, Kirilo
Aleksandrijski, Kirilo Jerusalimski, Jovan Zlatousti, sveti Vasilije
Veliki.... O potrebi pričešćivanja, kao uslova spasenja čovekovog,
najbolje svedoče reči Hristove: “Ko jede moje telo i pije moju krv, ima
život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“ (Jn.6, 54). Da bi se
kršteni član Crkve pričestio potrebno je da se pripremi postom i
molitvom, da ispovedi svoje grehe i da bude u miru sa svima, opraštajući
i onima koji nepravdu čine. Neposredno pred Sveto pričešće sveštenik
čita molitvu pre primanja svete tajne koju vernici koji se pričešćuju
treba da ponavljaju: “Verujem Gospode i ispovedam da si Ti vaistinu
Hristos, Sin Boga živoga, Koji si došao u svet grešnike da spaseš, od
kojih sam prvi ja. Još verujem da je ovo samo prečisto Telo tvoje, i ova
sama krv tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me, i oprosti mi sagrešenja
moja, hotimična i nehotična, učinjena rečju i delom, svesno i nesvesno,
i udostoj me da se neosuđeno pričestim Tajnama tvojim i na otpuštenje
grehova i na život večni. Primi me danas, Sine Božiji, za pričasnika
Tajne večere tvoje, jer neću kazati tajnu neprijateljima Tvojim, niti ću
ti dati celiv kao Juda, već kao razbojnik ispovedam Te: pomeni me
Gospode, u Carstvu tvome. Neka me pričešćivanje svetim Tajnama Tvojim,
Gospode, ne bude na sud ili na osudu, već na isceljenje duše i tela.
Amin“.
Oliver Kalinović
veroučitelj i
katiheta
EKOLOGIJA
Kompostiranje
Kompostiranje se definiše kao brzo, ali delimično
razlaganje vlažne, čvrste organske materije, kao što je: otpad od hrane, baštenski otpad, papir, ostatci voća i
povrća, ljuske jajeta, talog kafe i slično, pomoću anaerobnih
mikroorganizama ali pod kontrolisanim uslovima (aerobni mikroorganizmi
obuhvataju veliku grupu sitnih i ljudskom oku nevidljivih organizama
koji vrše razgradnju biodegradabilnog materijala u prisustvu kiseonika).
U stvari kompostiranje je hemijska razgradnja organske materije u
neorgansku. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sličan humusu, pa
za kompostiranje možemo reći da je to prastara metoda pretvaranja
organskih ostataka materije u plodni humus koji nema neprijatan miris i
koji se može koristiti kao đubrivo. To je ujedno i najbolji način
zbrinjavanja organskog otpada. Kompostiranjem iz organskog otpada
nastaju korisne organske materije koje poboljšavaju strukturu zemljišta,
pomažu zadržavanju vlage, tlo čine prozračnim, povećavaju mikrobiološke
aktivnosti zemljišta, obogaćuju ga hranljivim sastojcima i povećevaju
otpornost biljaka na razne bolesti. Kompostiranje se može obaviti pod
aerobnim (sa kiseonikom) ili anaerobnim (bez kiseonika). Aerobno
kompostiranje je mnogo brže (10 do 20 puta). Kompostiranjem doprinosimo
smanjenju zapremine otpada i rasterećujemo odlagališta, povećavamo
kvalitet zemljišta, vode i vazduha. Kompostirati možemo tokom cele
godine, bez obzira na vreme i godišnje doba.
Šta kompostirati? Kompostirati se može sve što
potiče iz prirode i što preradom nije izgubilo prirodne osobine, ali ne
baš sve, pa da vidimo šta se sme, a šta ne sme... Na početku sam naveo
šta može sve da se kompostira, pa da ponovim. Šta kompostirati? Otpaci
iz vrta, pokošena trava, lišće, uvelo cveće, korov, stara zemlja iz
saksija za cveće, usitnjeno granje, kuhinjski otpaci, kora krompira,
perje i slično. Kompostirati se ne smeju: lišće oraha, bolesne biljke,
otpaci kuhinjskih jela, meso, pelene,časopisi u boji, ostaci duvana,
sadržaj vrecice iz usisivača, pepeo od uglja, plastična ambalaža,
stiropor i impregnirano drvo.
Ako se organski otpaci bolje isitne, brže će doći
do procesa razgradnje, zapravo mikroorganizmi tako dobijaju veću
površinu za svoju aktivnost.
Optimalna vlažnost veoma je važna za razgradnju
biomaterijala, stoga veoma je bitno sledeće:
- premalo vlage zaustavlja proces razgradnje i
pogoduje stvaranju plesni
- ako kompostna hrpa sadrži previše vlage, dolazi
do truljenja.
Kompostište ne sme imati nepropusnu podlogu
(beton, cigla, asvalt, drvo...) a kompostnu hrpu složiti tako da se
najpre stavi sloj krupnijeg materijala, (granje i grančice). Tako se
osigurava protok vazduha i u samom temelju hrpe. Veoma je bitno
rastresanje kompostne hrpe što takode doprinosi boljoj prozračnosti.
Veoma je bitno preokretanje materijala. Hrpu preokrenemo posle tri
meseca ili kasnije kad primetimo da se vidno slegla. Prilikom
preokretanja pazimo da materijal koji je bio na dnu hrpe dođe na vrh i
obrnuto. Materijal za kompostiranje treba usitniti, što više, to bolje.
Naime, mikroorganizmi lakše obrađuju sitniji materijal, osim toga
sitniji materijal se lakše meša i preokreće što doprinosi ubrzanju
procesa razgradnje.
Kompostnu hrpu moramo zaštititi pokrivanjem od
svetla i preterane vlage. Za pokrivanje koristimo materijal koji
propušta vazduh, a zadržava vlagu, npr. tanki sloj zemlje, sloj suve
trave, lišće, vrećom od jute, karton i sl. U zavisnosti o vrste i
količine kompostiranog materijala i uslovima kompostiranja, u roku od
šest meseci do godinu dana od biorazgradivog materijala nastaje kompost.
Tamnosmeđe je do crne boje i miriše na šumsku zemlju. Konačni proizvod
razlaganja su CO2, voda, azot i druga neorganska jedinjenja.
Brzina razlaganja zavisi od hemijskog sastava i životnih uslova
mikroorganizama, kao što su toplota, voda, kiseonik, pH vrednosti i dr.
Zreo kompost poboljšava strukturu i mikrobiološku
aktivnost zemljišta. Različite kulture imaju različite potrebe za
hranljivim materijama.
Opšte je poznato da se u Starčevu ne vrši
razdvajanje otpada i sav otpad se odlaže na smetilištima. Tako
nepovratno uništavamo velike količine sekundarnih sirovina, a
nekontrolisana razgradnja organskog otpada izaziva mnogobrojne štetne
posledice. Uvođenjem jednostavnih mera razdvajanja i ponovnog korišćenja
sekundarnih sirovina i kompostiranjem organskog otpada očuvali bi smo,
ionako načetu ekološku sredinu.
Na kraju jedno pitanje: kuda sa ovolikim otpadom?
Odlučite se za odvajanje i kompostiranje, ili za nekontrolisano bacanje
i nenamensko trošenje raspoloživih resursa. Da li je potrebno raditi na
ekološkoj svesti građana i da li mi kao pojedinci možemo doprineti da
naše Starčevo izgleda lepše, urednije i zdravije?
dipl.ing. Vlado
Savić
IZVIĐAŠTVO
Skauti
u Vršcu
|
Delegacija Odreda izviđača “Nadel“ iz Starčeva, u sastavu:
Miša Sokolović, Predrag Stanković i Daniela Jajić, bila je gost na
skupštini Odreda izviđača “Sava Munćan“ iz Vršca. Ovom događaju
odazvao se velikio broj sadašnjih ali i nekadašnjih članova vršačkog
odreda, koji su učestvovali i u njegovom osnivanjeu 1956. godine,
kao i predstavnici mnogobrojnih izviđačkih odreda.
Pre samog početka skupštine, mladi izviđači
položili su zakletvu, a zatim su pročitani razni izveštajo i radu
ovog odreda. Vrščane je, u ime starčevačkog odreda, pozdravio
načelnik “Nadela“ Predrag Stanković, uručivši im i dve odredske
majice, a kao pokrajinski delegat, obavestio ih je o planovima
pokrajinske organizacije izviđača za ovu godinu. Zanimljivo je da su
izviđači iz Srbije dobili poziv iz rusije da budu gosti na
ovogodišnjem “džemboriju“ koji će se održati početkom avgusta u
Sankt Peterburgu, kao uvertira za svetski “džembori“. Predrag
Stanković je predložen za vođu vojvođanskog kontigenta izviđača.
Vrščani su pokazali interesovanje za put u Rusiju, a pozvali su
starčevažke skaute da im se pridruže u taborovanju na terenima Brze
Palanke.
Domaćin druženja koje je usledilo nakon zvaničnog
dela skupštine, bio je Miodrag Đerasimović Đera, sa kojim su
Starčevci proveli popodne na Vršačkom bregu. Izviđački ne bi bili
izviđači, da ne koriste svaku priliku za boravak u prirodi, a
naročito u idiličnom ambijentu pod snegom. A gde je sneg - tu je i
grudvanje! I šetnja po snegu je prijala...
Vršački breg, iako na samo 346 metara nadmorske
visine, ima izuzetnu klimu sa spletom 17 vrsta vetrova. Posle
sumorne ravnice, pravo osveženje - tereni pod šumom odaju utisak
prave planine. Hladni zimski dan pod snegom koji škripi ispod
cipela, pa onda topao čaj u renoviranom objektu “Crvenog krsta“. U
povratku, skauti su posetili i planinarsku kućicu
Planinarsko-orijentističkog kluba “Kompas“ sa čije se terase pruža
predivan pogled na vršačke vinograde i ceo grad. Budi se iskonska
Dedal;ova želja: - Eh, da imam krila, ili bar paraglajder! Prijatni
razgovori i prepričavanja događaja sa akcija baš na ovim terenima...
Prve godine kada je uspostavljena saradnja među ova dva odreda, bilo
je takmičenje na kome su bile kobasice a doručak, kuvane za ručak, a
na roštilju za večeru! Al se nekad dobro jelo... baš!
D. Jajić |
 |
|
Grudvanje |
 |
|
Skupština |
Vrh
strane
|
