|
Komentari
OTIMAČINA
Sve su nervozniji oni
koji su protiv formiranja gradskih opština. Mnogi su do političkih
funkcija došli skrivajući se iza ideja svojih “velikih“ vođa i
sitnosopstveničkih interesa, pa ni nemaju sluha za ovaj posao.
Decentralizacija za takve znači gubitak moći, a ne boljitak za građane.
Glavni argumenti ne idu im dalje od toga da “to košta“, a nije tako. Još
se nešto tu krije...
Malo istorije nije na
odmet. Starčevo je rang opštine imalo još daleke 1738. godine. Nije da
je Marija Terezija imala više sluha, no je tada Pančevo bilo nešto veće
naselje od Starčeva i to je bilo sasvim logično. Logično za vlast
Austrugarske, ali toliko jasno i za vlasti koje su usledile, pa je
Starčevo bilo opština i u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a i
posle, u vreme okupacije i posleratne komunističke Jugoslavije. Sve do
1965. godine kada je novim Ustavom Starčevo pretvoreno u mesnu zajednicu
i pripojeno Pančevu. No, i tada vlast mislila da je za Starčevce dobro
da sami, u što većoj meri, uređuju odnose u svojoj maloj lokalnoj
zajednici. Samo što je tada mesni odbor Saveza komunista bio “jači“ od
MZ, ali dobro, takva su vremena bila.
Šta je posle bilo? Pa,
sedamdesetih godina nikla je južna industrijska zona. E, tu nastaje
problem. Sagrađena je na starčevačkoj zemlji. Nekome iz Centralnog
komiteta to nije odgovaralo, pa je osamdesetih godina južna industrijska
zona “isečena“ iz Katastarske opštine Starčevo. Zlobnici kažu da je to
zbog toga što je Zakon kazao da se neki novac od poreza na promet mora
uplaćivati na račun subjekta na čijoj se katastarskoj opštini nalazi.
Zamislite, da se novac koji se vrađao iz republičke kase Pančevu,
transferisao u Starčevo... Gde bi nam bio kraj! Posle se i nova
postkomunistička vlast dosetila - Semenski centar “Tamiš“, koji se
takođe nalazio u Katastarskoj opštini Starčevo, valja iz istih razloga
prebaciti u KO Vojlovica, odnosno MZ Centar! I to se dogodi! U
međuvremenu, Starčevu je “otet“ i izlaz na Dunav (Starčevačka ada,
Čakljanac, Milje...), smanjujući tako starčevački atar ukupno za jednu
trećinu!
E, dalje ne može! Svi
planovi obilaznice oko Beograda vode kroz već “krnji“ starčevački atar.
Da li će nekome pasti na pamet da ponovo seče naš atar da bi uzeo naše
pare? Da li će buduća industrijska zona, koja će nići oko ovog puta,
biti upisana kao vlasništvo K.O. neke druge mesne zajednice, ili će zbog
para neko “usisati“ Starčevo i naše mesto postati deo Pančeva, svejedno
je - nije dobro za Starčevce. To znači da nema daljeg razvoja, jer znamo
kako prolaze prigradska naselja u Pančevu (vidi Kudeljarac, Misu,
Strelište, Margitu...).
Borba za Opštinu
Starčevo se nastavlja.
Petar Andrejić
E, pa, konačno je dugo najavljivani američki
virus, od milošte zvan SEKA (svetska ekonomska kriza) pristigao i na
naše prostore! Do sad samo govorkalo, nagađalo, čak su neki i pokušavali
da to predstave kao našu kolosalnu priliku. Kao, svi koji su nešto
radili će zbog toga sada propasti, a onda nastupamo mi koji smo tol'ke
godine delbederisali i šenlučili (da ne kažem - ratovali!) i pravimo
ekonomski džumbus! Maštovito, zar ne?! Ali, delom su bili u pravu,
džumbus je napravljen, samo što nema nikakve sa ekonomijom! Pre bi se
reklo sa totalnom erozijom! I, tako smo dobili DEKU (domaću ekonomsku
krizu).
Seka,
Deka i ostala rodbina
Tračoslava (stojeći u
redu u pošti držeći hrpu računa): - Ah, kakva gužvekanja! Šta li samo
čeka ovolik narod? K'o da stojimo u redu za streljanje! O, komšo, otkud
ti?!
Šeširdžija (ulete): -
Eto, nat'rčo da uplatim za ovu našu seljačku penziju, al' da ti pravo
kažem ne znadem ni šta o'tog ispasti! Kanda se više ne uzdam u nikoga!
Ne znadem šta mi valja činiti! Dal' vredi išta zasejavati?! Opet dolazi
vreme kad više zaradiš da niš' ne radiš...
Tračoslava (ubeđeno): -
E, pravo zboriš, dobri komšo! Vatanje zjala ti je mlogo unosan pos'o,
sad pošto je posle Seke, nastupila i Deka nema ti boljeg biznisa...
Šeširdžija (totalno
zbunjen): - Ta, slatka moja komšinka, za koji me andrak sad još i ti
zbunjivaš! Nije mi dosta ovih mojih paorskih muka! Kake veze ima sad i
tvoja familija so tim baelosvetskim šandrmacijama?!
Grmalj (gromoglasno):
- Ono, čiča, što jes-jes - vi seljaci ste tuga božja neinformisani, a
bogomi i politički nepismeni! Zar ti, baš, ne pratiš političku situaciju
na televizor i satelit! A, i jes bolje da se bačiš u 'ladovinu no da
uvaljuješ oni crvljivi bostan ka' letos... No, ja doš'o da vidim što bi
sa oni moji 'iljadu evrova od oni akcija! Ja sam ti radnička klasa,
valja mi svaka para, a ne ko nekome (pokaza na mladu devojku).
Sponzorojka (uzima
priličnu svotu deviza sa šaltera): - Znači, šta si blen'o, džiberu!
Mis'im, valjda je red da mi dečko iz Italije pošalje neki džeparac (zgužva
pozamašnu svotu u torbicu). Znači, kinta mi treba pod hitno, one čizme
od prošle godine su bruka de-mode...
Student (izlazeći iz
govornice): - Kakva je to sad galama! Em, ti iseku telefonski kabl, em
ti rikne mobilni od silne amortizacije, sad još i u javnoj govornici ne
možeš da se raspitaš oko kolokvijuma kad ti se ovako dernjaju na uvo
Grmalj: - Ma, što ti
drobiš! Ja samo 'oću ono što su mi obećali na u kampanju! Propušta mi
krov, pa reko da vidim ka' će ti evrovi da uradim pos'o! Ođe sam se
prijavio za akcije, pa da vidim što događa!
Student: - Ha-ha, kuća
se ruši u temelju, a on bi da krpi krov! Teško da ćeš od tog “ćara“ da
menjaš crep! Pa, zar ne čuješ da nam je Seka došla u posetu, a da je
spremno dočekao naš Deka oličen u multi-tajkunsko-korupcionaškoj
kompaniji!
Grmalj: - Što to
govoriš?! A, neće da mogne. Mene je onaj napirlitani obećao hiljadarku i
to ima da bidne! Ima, bre, da rušim poštu! Ma, ka'ku poštu - vladu! E,
kakvi su nam to državnici - lažu dok zinu! Više nema ko da nas vodi.
Negda je bilo: A, Tita kaže samoupravljanje - o'ma dođu krediti, a,
Slobo kaže suverenitet - o'ma dođu ulje i šećer...
Student: - Da, da - a
Tita kaže samoupravljanje - o'ma Goli otok, a Slobo kaže suverenitet -
o'ma bombardovanje ! Ovaj nebeski narod oduvek čeka nekog da siđe odozgo
i reši sve probleme. Mada, kako je krenulo, moguće da taj čekani mesija
i ne obituje na takvim visovima, već je, možda, dobro štekovan u nekoj
podrumčini, kako nalažu moderni svetski trendovi. Zato treba dobro
prernjati po svim mračnim kutkovima - ko zna kakvi se sve “spasitelji“ i
“heroji“ tamo kriju...
I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali,
ipak, zajedno, nastavili da rnjaju za neke nove akcije...
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj
opštini ništa novo, osim što konačno zima jenjava, ali zato pored Seki i
Deke i Peka (pnačevačka ekonomska kriza!) je uzela svoj danak - puk'o je
i gradski budžet! Uprkos tome i dalje se gradi po selu, spremaju se i
“Akordi“ i veliki koncert u junu, KKK posetio veliki Jerotić, odbojkaški
Borac za jedan set nije uspeo da opstane u eliti, a u Baštenskoj 15
pronađen je jedan davnašnji, i po svojoj prilici, leš mlade osobe.
Posle, Austrije i Kolumbije još jedna misterija iz tamnih podruma...
Jordan Filipović
SEOSKO
DVORIŠTE
Prikaz života na
seoskom imanju koji na zagrebačkoj Novoj TV zovu “Farma“ (isti šou
počeće da se emituje i u Srbiji na TV Pink) podsetio me na jedan detalj
iz uobičajenog života u našim seoskim dvorištima. Stariji se sigurno
sećaju, a mislim da se još mogu u Starčevu videti naša uobičajena seoska
dvorišta ili avlije.
Obična dvorišta bila su ujedno, sve od kapije pa do kamare sa
slamom. To su bile naše obične avlije i patosana je bila samo staza od
kapidžika do ulaznih vrata u kuću. Sve je bilo otvoreno, pa je živina
slobodno šetala po čitavom dvorištu. Kod bogatijih dvorište je bilo
pregrađeno, pa je obično prednje dvorište bilo patosano ciglom, a sa
strane su bile baštice sa cvećem, dok je zadnje dvorište bilo obično, po
suši prašnjavo, a u kišno vreme obično blatnjavo. U tom drugom ili
zadnjem dvorištu patosane staze bile su samo do važnijih pomoćnih
zgrada.
Šta je još bilo
karakteristično za naša dvorišta ili avlije? U svakom dvorištu ili
avliji bio je dud ili neko slično drvo, ali u većini slučajeva ipak je
to bio dud.
Dud je obično mao
široku krošnju, pa je preko leta
davao hladovinu i slatke plodove od kojih se pekla rakija.
Imao je dud još jednu svrhu - na dudu je po noći spavala živina. Razlog
tome je bila sigurnost za živinu koju je davala visina duda, pa do
živine nisu mogle doći razne štetočine, a nije bio običaj da se grade
kokošinjci, a i sama živina je bila naučena da spava na dudu. Za staru
živinu nije bilo problema, samo su na dud morale biti naslonjene lotre i
kad se počelo smrkavati, jedna po jedna kokoška se polako po lotrama
popela na dud i odabrala sebi mesto - legalo, što je bio naziv i za sam
dud. Dakako da je uobičajeno prvi bio petao. Mlada živina učila se od
starije, to jest ona koja se izlegla ispod kvočke, pa je kvočka učila
svoje piliće, ali joj se koji put trebalo pomoći laganim teranjem uz
podsticanje rečima “Hajd lega, lega....“... Pilići su se izlegli nakon
dvadesetjednog dana ležanja kvočke na jajima. Pilići su išli svugde za
kvočkom, a kvočka i pilići obično su spavali u kraj štale, pa su pored
zaštite same kvočke imali i zaštitu što su bili u zatvorenom prostoru.
Kad su dobili krila i pravo perije, bili su sposobni da kvočku prate i
na dud.
Po noći baš nije bilo
preporučljivo prolaziti ispod duda na kojem je spavala živina. Lako se
moglo dogoditi da se zaradi “orden“. Ujutru rano, s duda se prvi oglasio
petao, zalepršao krilima i glasno kukuriknuo, sleteo s duda, a za njim
su jedna po jedna kokoška počele sletati s duda.
Kod tog sletanja s duda
za neke kokoši bilo je problema, naročito ako su bile krupnije i teže.
Jednostavno su se, da tako, kažem “razbile“. To se videlo po tome što su
počele da kunjaju, nisu se hranile. Takve kokoši vrlo brzo su završile,
a gde drugde nego u loncu.
Retka su još prava
seoska dvorišta. Nema više ni dudova, a nema ni prave domaće živine koja
spava na dudovima.
Ne čeprkaju po
dvorištima. Živina se preselila u kokošinjce i gajbe. Sve se manje čuje
kukurikanje petlova.
No, ne treba žaliti.
Sve je to lagani preobražaj jednog sela.
Vinko Rukavina
INTERNET KRIMINAL
Reč Internet mlade uglavnom asocira na zabavu i
druženje, ali pored mnogobrojnih mogućnosti koje Internet kao globalna
računarska mreža pruža, kako poslovnom čoveku, tako i omladini, sve više
se susrećemo sa tzv. cyber kriminalom.
U februaru ove godine, bilo je tačno 13 godina od
kako se Internet pojavio u tadašnjoj SRJ. Do danas je broj korisnika
Interneta kod nas dostigao cifru od skoro dva miliona. I pored svih
korisnih stvari koje nam je internet svima pružio do danas, u poslednje
vreme se sve više govori o problemima u koje upadaju pojedinci i
organizacije usled raznih zloupotreba. Mladi najčešće uopšte ne uzimaju
u obzir opasnosti koje vrebaju na Internetu.
Najveća opasnost po mlade preti od zlostavljača
dece i psihopata koji do potencijalnih žrtava najlakše dolaze
posredstvom Interneta. Mnogobrojni sajtovi za upoznavanje, pričaonice i
blogovi gde članovi ostavljaju fotografije i podatke o sebi,
predstavljaju teren za vrbovanje neiskusnih i neupućenih korisnika od
strane pedofila i svakojakih nasilnika. Opreznost pri komunikaciji s
virtuelnim prijateljima i poznanicima je neophodna. Otkrivanje svog
identiteta, broja telefona i ličnih podataka, predstavlja veliki rizik.
Samo edukacija može zaštiti mlade od upada u mrežu zlostavljača.
Još jedan veliki problem koji se javlja usled
korišćenja Interneta, jeste zavisnost. Bolest zavisnosti od Interneta ne
pogada samo mlađu populaciju, već i deo starijih. Osobe koje izgube vezu
sa realnošću i “presele“ se u virtuelni svet Interneta, predstavljaju
zavisnike 21. veka. Višečasovno, pa i celodnevno neprekidno surfovanje i
igranje online igrica, predstavlja ozbiljan problem i u nekim zemljama
se leči bolničkom terapijom. Sve manja društvenost kod mladih, otuđenje
i zatvaranje u sebe, objašnjava se sve većim korišćenjem Interneta i
komunikacijom sa prijateljima putem raznih sajtova te namene.
Cyber kriminal je uzeo maha, pa danas imamo i
zloupotrebe bankovnih računa, krađu identiteta, upad u računare i
blokiranje važnih državnih sajtova od strane hakera i programerskih
grupa. Da do navedenih problema ne bi došlo, neophodna je opreznost i
zaštita računara posebnim programima namenjenim u te svrhe.
Sve više uviđamo da Internet pored velikih
mogućnosti za istraživanje, naučni rad i razmenu korisnih informacija,
ima i svoje loše strane s kojima se korisnici do skoro nisu mogli
upoznati. Jedini savet svima koji svakodnevno koriste internet je oprez,
a roditeljima cija deca bez njihovog znanja pristupaju Internetu, je
kontrola. Na posledice koje mogu nastati ne mora se ni ukazivati.
Dalibor Mergel
:) ili
smajl fejs - fenomen br. 20
Slatki ili kretenasti, nasmeseni ili zastrašujući,
smajliji se već desetak godina smeškaju, plaču, ljube i sramežljivo
crvene na ekranima naših računara. Odavno su osvojili sajberspejs, ali
ih možemo videti i u svom realnom okruženju, na šoljama, majcama,
torbama... Ma, možete ih videti svuda gde ih ima smisla i mesta
staviti... :)
A cela priča počinje davne 1963. godine kada je
američki dizajner Harvi Bol izmislio smajlija za jednu osiguravajuću
firmu. Kako Bol nije zaštitio prava na ovu sliku, ona je dospela u javno
vlasništvo, tako da smo danas svi vlasnici ovog lika, a kako i ne, kad
uostalom svako od nas poseduje jedan smajli fejs na sopstvenom licu. :)
Ako imate bilo kakve poslovne planove, a u koje bi se smajli nekako
uklopio, samo napred, Svet je vaš. :)
Nastanak smajlija je na šaljiv način objašnjen u
filmu Forrest Gump, gde Tom Hanks jednom biznismenu dobacuje žutu majcu
kojom je obrisao svoje blatnjavo lice, uz reči: “Have a nice day“. Na
majci ostaje smajli fejs od koga se kasnije rađa danas svima poznati
smeško. Korišćen je doduše i u filmovima: “Klub Boraca“, “Zvezdane
staze“ i mnogim drugim...
Što se Bola tiče, ova njegova globalno popularna
maskota, obogatila ga je za čitavih 45 dolara, koliko mu je platila
kompanija za koju ga je i izmislio. Da je Bol kojim slučajem zaštitio
Smajlija kao svoje intelektualno vlasništvo, verovatno bi nam se danas
smešio sa Forbes-ove liste najbogatijih ljudi sveta, lepo ušuškan negde
između Bila Gejtsa i Vorena Bafeta. Ovako su ga u međuvremenu koristile
mnoge kompanije, da bi Bol tek 1999. godine osnovao korporaciju World
Smile koja je prihode davala isključivo u dobrotvorne svrhe... Misim da
nema boljeg primera da se dokaže i pokaže kako nije sve u novcu i u gore
pomenutoj listi. :)
Od svog nastanka pa do danas maskota je toliko
uznapredovala da danas imamo čitavu paletu smajlija kojima možemo
izraziti baš svaku emociju, a u poslednje vreme i bilo koju aktivnost.
Širenju je doprinela i neizbezna internet komunikacija. Može biti da se
premalo gledamo, pa moramo koristiti ovo malo cerekalo kako bi
zaokružili i upotpunili ono što jedni drugima pišemo. :) Neko ga koristi
bez nosa, neko sa nosem, umeju da ga nacrtaju baš svi, pa i deca koja
još nisu savladala ni azbuku.
Međutim ono što često zaboravljamo je da pored
ovog Bolovog smajlija koji je besplatan i jednostavan za korišćenje,
postoji još jedan isto tako besplatan i jednostavan. To vam je onaj
smajli kojimo možete da obradujete sebe svakog jutra kada se pogledate u
ogledalo, a onda ga pokloniti i svima onima oko sebe, bliskima i malo
daljima, slučajnim prolaznicima i dugogodišnjim prijateljima. Na kraju
krajeva, nije li istinita ona izreka: “Ako vidite nekoga bez osmeha,
poklonite mu svoj!“?
I njega je poželjno uključiti ne samo u poslovne
već i u sve životne planove i opet je jedno sigurno. Svet će biti vaš.
:)
Miroslava Kovačević
Vrh
strane
|
