Sport
FUDBAL
Prozivka 1. februara
Prelazni rok za sve fudbalere bliži se kraju, a
redove starčevačkog kluba pojačali su igraci pančevačkog Dinama:
Slobodan Antić, Ivan Đokić i Damir Jovanović. Status najboljeg strelca
Borca Islamovića još uvek nije dogovoren. Ovaj “rasni“ golgeter nije
zadovoljan svojim učinkom (samo osam golova), ipak bi ostao, ali trpi
veliki pritisak Brestovčana kojima takođe treba jer su na dnu tabele i u
njemu vide spas za ostanak u prvoj JBF ligi. Antić je u proteklom
prvenstvu bio u prvoj ekipi Dinama. Nezadovoljan malom minutažom u igri,
ovaj 20-to godišnji fudbaler odlučio je da karijeru nastavi u Starčevu.
Đokić i Jovanović su Starčevci koji se vraćaju u svoj matični klub, a
obojica su igrali za omladince Dinama. Ovo nije kraj pojačanjima, biće
ih još, ali uprava kluba za sada ne želi da se objave njihova imena.
U dogovoru sa trenerom Janićijevićem određen je
početak priprema. Prozivka i prvi trening za prvotimce održaće se 1.
februara 2009. godine. Kao i obično prvi deo priprema Janicijević će
iskoristiti za sticanje kondicije, a drugi deo za tehniku, kada će se
igrati prijateljske utakmice. Da podsetimo: Borac startuje sa drugog
mesta, a ima isti broj bodova kao i prvak (33) Partizan iz Gaja.
Sponzor kluba će i dalje biti Mesna zajednica
Starčevo koja je u svom budžetu vec opredelila sredstva za fudbalski
klub, a ubrzo će se nastaviti radovi na tribinama.
Zoran Stojanov
Mađioničar na golu - Dejan Milićev
Rođen je 1978. godine. Osnovnu školu je završio u Starčevu. Na stadion
Borca došao je sa sedam godina, gde ga je prihvatio trener Dragan Celin
od koga je naučio prve fudbalske - golmanske korake. Sa 13 godina odlazi
u Dinamo iz Pančeva gde brani za kadete.
Veliki talenat primećuju svi fudbalski stručnjaci koji su ga
videli, i on ubrzo odlazi u OFK Beograd gde prolazi kadetsku i
omladinsku fudbalsku školu. I tek tada počinje prava fudbalska karijera,
prvo u Trudbeniku iz Beograda, zatim u Mladom Obiliću pa Obiliću u prvoj
ligi, gde je rezerva Koraću. Želja da bude prvi golman dovodi ga u
Beograd sa Karaburme, popularni “crveni đavoli“ tada su igrali u drugoj
ligi, a Deki je bio neprikosnoven na golu. Izvanredni uslovi, dobra
ekipa, dobri treneri učinili su da tu doživi najlepše fudbalske trenutke,
Ubrzo dolazi i veliko razočarenje. Kada je bio u
najvećem usponu karijere morao je da ustupi mesto slabijem golmanu. I
sam je shvatio razlog - iza njega niko nije stajao, nije imao sponzora
ili menadžera.
Razočaran, prekida karijeru na kratko, jer ubrzo
se vraća u svoj matični klub Borac. I ovde ga odmah dočekuju fudbalski
stručnjaci iz Pančeva i okoline i slede pozivi za razne klubove. Deki
sve odbija jer počinje svoj biznis - autobuski prevoz, a braniće samo u
Borcu, koliko bude mogao, želi da pomogne matičnom klubu.
U karijeri najviše traga ostavio je trener Vladan
Radača koje je svojevremeno bio golman reprezentacije SFRJ.
Kad bi mogao nešto da promeni u Borcu, promenio
bi teren i svlačionice, inače ekipa je odlična... Možda bi doveo još
nekog igrača, tek da se poveća konkurencija u ekipi.
Sve čitaoce Starčevačkih novina poziva da dođu na
stadion Borca i u ambijentu prelepih tribina i lepe igre Borca provedu
lepo nedeljno popodne. Naravno, obavezno je navijanje: “AJMO BELI!!!“.
Zoran Stojanov
DŽUDO
Prošlog meseca mladi takmicari DžK-a Dinamo učestvovali su na dva
turnira. U Somboru je održano međunarodno takmičenje za poletarce,
pionire i juniore, na kome su učestvovale ekipe iz Srbije, Slovenije,
Hrvatske, Crne Gore i Mađarske, a Srpski Krstur bio je domaćin turnira
za poletarce i pionire iz naše zemlje i Mađarske.
Ovo je bila dobra prilika za proveru kvaliteta
boraca Dinama. Mladi takmičari su pokazali da su napredovali u tehnici i
taktici, a posebno ohrabruje činjenica da najmlađi mogu da slede svoje
starije drugove, juniore i kadete, u napredovanju. Na turniru “Sveti
Nikola”, na kome su Pančevci osvojili 13 medalja, ekipu su vodili
Ljubomir Stanišiđ i Petar Ilijin. Najvrednije trofeje zaslužili su:
Andrea Stojadinov (dve zlatne medalje), Sara Slavković, Milica Reljić,
Marko Sarić i Nebojša Cvjetićanin. Srebrna odličja su osvojili: Milica
Momirov, Filip Rinkovec i Milan Kajganić, a bronzana: Anđela Radulović,
Uroš Ćirić, Kosta Ilijin i Nemanja Ruso.
Milenko Krajnović je vodio svoje pulene, najmlađe
članove Dinama, u Srpski Krstur. Medalje je osvojilo deset od ukupno
jedanaest takmičara, što govori o kvalitetu ekipe. Najbolja je ponovo
bila Andrea Stojadinov, s dve zlatne medalje, a trijumfovali su i Milica
Reljić, Sara Slavković i Vuk Košić. Košić je u starijoj kategoriji
osvojio i srebrno odličje, kao i Lazar i Jovan Anđelković. Bronzane
medalje su pripale Stefanu Pavlovu i Aleksandru Đerfiju. Petar Radaković
se odlično borio, ali je ovog puta ostao bez odličja.
A . Živković
KONJIČKI SPORT
Konjički klub
“Starčevac“ održava godišnju skupštinu 1. marta 2009 godine u restoranu
“Dan i noć“ sa početkom u 12 sati.
Konjušari pozivaju sve
članove, kao i sve koji su zainteresovani i žele da budu članovi kluba
da im se pridruže. Godišnja članarina je za odrasle iznosi 500 dinara a
za mlađe od 18 godina je 200 dinara.
Telefon za sve
informacije: 064/134-6489, Goran Stamenković.
ODBOJKA: ODBOJKAŠKI
KLUB BORAC OBELEŽIO JUBILEJ
Tri
decenije među najboljima
|
Boža Kojić i Živa Đurišić |
Pretposlednjeg dana prošle godine Odbojkaški klub
Borac iz Starčeva svečano je obeležio vredan i veliki jubilej - 30
godina rada. Prvi deo proslave održan je u “Medija centru“, gde su svim
ljudima zaslužnim za uspeh starčevačkog “čuda“ uručena priznanja, a
potom je, kako i dolikuje, organizovano “treće poluvreme“ uz iće, piće i
muziku na uvo...
Čelni ljudi starčevačkog superligaša, ali i
brojni prijatelji ovog sportskog kolektiva, setili su se davne 1978.
godine, kada je u Starčevu počela da se prebacuje lopta preko mreže.
Kada je u to vreme počela da radi odbojkaška sekcija pri DTV-u “Partizan“,
niko verovatno nije slutio da će 30 godina kasnije Borac biti u društvu
velikana. Najveći “krivci“ za to što je Borac nastao i opstao svakako su
Boža Kojić, dugogodišnji alfa i omega ovog sportskog kolektiva, kao i
sada nažalost pokojni Živan Angelin. Veliki udeo u tome, naravno, ima i
Zoran Gajić, koji je prve trenerske korake načinio upravo u ovom klubu,
ali i generacije momaka koje su s manje ili više uspeha stvarale
odbojkašku istoriju Starčeva i Borca.
Svi se još sećaju 1995. godine, kada je Borac u
odlučujućoj utakmici za ulazak u Jedinstvenu srpsku ligu gubio u Topoli
s 2:0, ali je smogao snage da preokrene rezultat, da pobedi s 3:2 i da
slavi veliki uspeh. Još veći trijumf usledio je samo godinu dana kasnije.
Predvođeni trenerima Zoranom Dimkovićem, Dragoljubom Stojanovićem i
Branislavom Jovanovim, Željko Šoštarić i njegovi drugovi postali su 19.
aprila 1996. godine, u Skorenovcu, članovi Prve B savezne lige. U godini
kada je proslavio 20. rođendan OK Borac je prvi put postao i član
najboljeg društva tada jugoslovenske odbojke. U istorijskim baraž
duelima sa Smederevom najveći uspeh u istoriji Borca, pod rukovodstvom
trenera Dragana Tadića, Zorana Dimkovića i Branislava Jovanova,
ostvarili su: Srđan Bošković, Darko Tomić, Igor Jović, Ranko Mikanović,
Miloš Jovanović, Željko Šoštarić, Vladimir Kovačević, Branislav Đuković,
Goran Rakočević, Dušan Radomirović, Marko Simijonović, Slobodan Jančikin
i Marko Jokić.
Borac je imao uspone i padove, napuštao je elitno
društvo i vraćao mu se, a u sezoni 2006/2007. malo je nedostajalo da u
baražu za popunu Superlige eliminiše i beogradski Partizan. “Crno-beli“
su tada bili bolji, ali ekipa koju je predvodio Vojislav Pavlović
pružila je žestok otpor renomiranom protivniku. Ono što nisu uspeli tada,
pošlo im je za rukom već u sledećoj sezoni, pa je Borac treći put dospeo
medu superligaše, upravo u godini kada je proslavio veliki jubilej.
U ovom klubu su radili vrhunski treneri. Pored
pomenutog Zorana Gajića, svojevremeno su na klupi Borca sedeli i Jovica
Cvetković i Bogdan Sretenović. Tokom svog postojanja starčevačko “čudo“
je imalo brojne prijatelje i sponzore, bez kojih svakako ne bi doseglo
ove visine. Proslava jubileja bila je odlična prilika da svi oni dobiju
zahvalnice. U novoj, 2009. godini pred rukovodstvom i igračima OK-a
Borac je samo jedan cilj - opstati u društvu najboljih, a kako je
istakao predsednik Radomir Tucakov, potom se može razgovarati i o većim
ambicijama.
Kao pravi domaćini, Starčevci su vodili računa o
tome da se oduže svima koji su pomogli da OK Borac postane ovo što je
sada, pa su podelili veliki broj priznanja. Nagradu “figura odbojkaša“
posthumno su zaslužili Bojan Rogić i Ranko Ilinčić. Ovo priznanje su
dobili i bivši igrači: Zoran Mitić, Dragiša Matić, Dragan Dragan,
Vladica Dragojerac i Rodoljub Milošević (prva generacija), Jovan Vasić i
Slavoljub Luković (druga generacija), Dejan Kojić i Miroljub Luković (treća
generacija), Željko Šoštarić, Darko Tomić i Vladimir Kovačević (cetvrta
generacija), kao i novinari Sava Mitić (“Sportski žurnal“) i Aleksandar
Živković (“Pančevac“), koji su doprineli afirmaciji kluba.
Srebrne plakete su dobili: OŠ “Žarko Zrenjanin“
iz Skorenovca, “Snekprom“ (Aleksandrovac), OŠ “Vuk Karadžić“ iz Starceva,
RAS (Starčevo), “Stevović“ (Starčevo), Opština Pančevo, MZ Starčevo, ŽOK
Dinamo-Azotara, OK Dinamo, OK Vojvodina (Novi Sad), Odbojkaški savez
Pančeva, OSV, OSS, NIS-Petrol Rafinerija nafte i “HIP-Petrohemija“.
Zlatne plakete su dodeljene Ratku Pavlićeviću,
Petru Andrejiću, Milovanu Saviću, Rajku Kijcu, Miroslavu Vislavskom,
Šandoru Ambrušu i Slobodanu Tresaču, a najveće priznanje kluba - zlatne
plakete za ljude koji su sebe ugradili u Borac zaslužili su: Radomir
Tucakov, Zoran Dimković, Zoran Gajić i Boža Kojić. Ovo priznanje je
posthumno dobio i Živan Angelin.
A. Živković
KLUPSKE AKTUELNOSTI
Novi
trener, ali i porazi
OK Borac Petrohemija u prelaznom roku je ostao
bez prvog trenera Dragana Kobiljskog koji je podneo ostavku a na njegovo
mesto došao je njegov zamenik Vojislav Pavlović, koji je sa ovom ekipom
i obezbedio ulazak u elitu prethodne godine.
Od pojačanja, doveden je bivši reprezentativac i
osvajač više odličja za našu zamlju kako na Olimpijadi u Atlanti 1996,
tako i na evropskim i svetskim prvenstvima, Đorđe Đurić (1971. god, 198
cm, 92 kg) koji će igrati na mestu korektora.
Poslednju utakmicu u prošloj godini OK Borac
Petrohemija, odigrao je u Kupu Srbije protiv Radničkog iz Kragujevca i
izgubio sa 3:0. Nakon toga je usledila pauza, a prvu narednu utakmicu
Borac je odigrao protiv OK Mladi Radnik iz Požarevca, koju je takođe
izgubio istim rezultatom 3:0. Zbog problema sa grejanjem utakmica 11.
kola koja je trebala da se odigra 10. januara odložena je bila za 20.
januar, ali kako se ni do tada naša jedina soprtska hala nije počela
grejati, ta utakmica je odigrana u Kovinu, a Borac je ponovo poražen od
Kragujevčana sa 0:3 i zauzima poslednje mesto sa 6 bodova.
Što se podmlatka tiče, pauza koja je bila oko
Nove godine iskorišćena je i za odigravanje raznih turnira, pa je tako
naša juniorska ekipa učestvovala na dva pretkvalifikaciona turnira. Prvi
je održan u Vršcu, gde je pored Borca učestvovalo još tri ekipe a nakon
odigranih mečeva pravo za nastavak takmičenja izborili su Borac i OK
Dinamo Pančevo. Nastavak takmičenja održan je u Pančevu 18. januara u OŠ
“J. J. Zmaj“ gde su se ovim dvema ekipama priključile i ekipe OK
Vojvodina i OK ASNS iz Novog Sada. Naš tim je više nego ubedljivo
poražen od ekipe Vojvodine sa 3:0 i tako izgubio sve šanse za plasman na
završni turnir u junorskoj konkurenciji. Sledi nastavak takmičenja u
Vojvođanskoj ligi .
Svetlan Jović
Vrh strane
|