Kultura

Senkine slike

            U četvrtak 22. januara u galeriji “Boem“ otvorena je prva izložba u Novoj 2009. godini. Autor izložbe je Senka Mihajlović koja je rođena 1976. godine u Beogradu. Diplomirala je na FLU u Beogradu 2000. godine.Članica je umetničke grupe “Lž Aspides“. Senki je ovo po redu treća samostalna izložba. Ciklus “Jutro donosi radost“ nastao je tokom boravka u Cite internacional des Arts u Parizu proleća 2008. godine i obuhvata preko trideset slika (akrilik i ulje na papiru 50-65 cm) od kojih je ovom prilikom u Starčevu prikazan izbor od dvadeset radova.

            Posle uvodne reči odgovornog urednika izložbe Vidomira Jelesijevića i zaključne reči o umetniku i izloženim radovima u interpretaciji Čedomira Kesića, usledio je koktel i razgledanje izloženih dela, sve to uz dobar štimung tamburaškog orkestra “Panuka“. Izložba će biti otvorena do 20. februara.

G. Milošević

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

25. decembar - izložba

 Slike muzičara

            Prekaljeni pančevački umetnik Ljubomir Topal predstavio se publici svojom novom postavkom koja na specifičan način prikazuje egzotične muzičare.

29. decembar - koncert

Akustičari u KKK

            Uigrani tandem Pinda i Mladen je ponovo učinio veselim (“Happy acoustic monday”) najdosadniji dan u nedelje - ponedeljak.

1. januar - koncert

 Starčevački rokeri

            Tri starčevačka benda - “KKK bend“, “Kreativni Nered“ i “Twisted Venom“, priredili su novogodišnji koncert.

5. januar - koncert

 Veče akustične gitare

            Tođa, dugogdišnji prijatelj Kluba priredio je veče hitova Đorđa Balaševića, Arsena Dedića i drugih šansonjera.

10. januar - predavanje

 Herbicidi kukuruza i sulje

            Starčevačkim poljoprivrednicima predstavnik firme “Pioneer-semena holding GMBH“, Milenko Bosanac, približio je prednosti kvaliteta novih hibrida kukuruza i suncokreta, kao i mikrobiloških proizvoda za tretiranje kukuruzne silaže, senaže i spremanje lucerke s povećanim vlagama.

18. januar - tribina

 Amerika danas

            Na ovu uvek atraktivnu temu, nekoliko dana uoči velikog istorijskog trenutka savremenog sveta - inauguracije prvog “crnog“ predsednika najveće svetske sile - Baraka Obame, govorio je bivši ambasador u SAD, poznati istoričar, Milan St. Protić.

            U tročasovnom, izuzetno nadahnutom izlaganju, koje je bez daha ostavilo, za izrazito ledeno vreme, pristojan broj prisutnih, Protić se osvrnuo na sve značajne teme visoke politike, kao i na lične impresije proistekle iz dugogodišnjeg življenja “preko bare“. Bilo je reči o prirodnim lepotama, arhitekturi, ljudima, odnosima Srbije i Amerike i, naravno, o aktuelnoj  “obamomaniji“.

            Program je veoma umešno vodio Momčilo Mrčković.

18. januar - eKKKskurzija

 Čardaku u pohode

            Ekskurzistička sekcija KKK-a uputila se ka Deliblatskoj peščari na svoju prvu ovogodišnju ali i prvu zimsku ekskurziju. Posle desetak kkkilometara šetnje kroz šumu i roštilja na snegu, upoznavanja sa izbeglicama, sada stanovnicima Čardaka, “kreativci“ su se uputili na Deliblatsko jezero na klizanje, a potom i na zaleđenu Ponjavicu na fudbal na ledu.

NAREDNI PROGRAMI u KKK (februar 2009.)

petak 6. 2. 2009. - 22 sata: koncert: “DOMAĆICE“ (ŽARE&MIZGE), Pančevo;

četvrtak 12. 2. - 20 sati: TURNIR U STONOM FUDBALU info (064/5140494);

petak 13. 2. - 22 sata: koncert - REGGAE NIGHT LIVE;

ponedeljak 16. 2. - 21 sat: “Happy acoustic monday“ - PINDA, MLADEN  & TEA;

petak 20. 2. - 22 sata: koncert: “KONTROLA MOZGA“ Beograd, “KREATIVNI NERED“ Starčevo;

četvrtak 26. 2. - 20 sati: izložba slika - “CVEĆE“ - Zoran Ćirić, Pančevo;

petak 27. 2. - 22 sata: koncert - “SOBER PADDIES“, Irish - punk, Novi Sad.

Posetite nas, svi programi su BESPLATNI!

Životopis bez kraja

            Na fotografiji koju nam je ustupila Marija Nedeljkov (rođ. Blaženić), nalazi se Petar Rajković, otac njene pokojne majke, Eve Blaženić (rođ. Rajković). Fotografija datira iz Prvog svetskog rata, u kome je Petar učestvovao na strani Austrougarske, kao i svi vojvođanski mladići. Poput mnogih, Petar je završio u ruskom zarobljeništvu, odakle je i poslata slika, a kako piše na njenoj poleđini, snimljena je u Petrovaradinu. Njegova porodica je živela u Omoljici, godinama čekajući da se on vrati. Prošao je i rat, a njega nije bilo. Pošto njegova žena nije sama mogla da prehrani decu, zaputila se sa sinom Mauricom i ćerkom Evom u Starčevo, kod svojih sestara, Lene i Kate Ćošić. Petrova žena, Anka, ili kako su je mnogi zvali, Anula, tako se trajno nastanila u Starčevu. Svi su se pomirili s tim da Petra više nema, pa je ostalo na tome da je nestao. Mnogo godina kasnije, po selu su kružile priče da se vratio, ali niko zapravo ne zna njegovu pravu sudbinu. Njegova ćerka Eva, udala se za Josu Blaženića i s njim imala ćerku, a Mauric, njegov sin, ima i dalje svojih potomaka u selu.

            Što se tiče loze Rajkovića, predanje govori da oni potiču iz Dalmacije, ili Hrvatske. U Starčevu je šest kuća Rajkovića došlo iz Omoljice, u kojoj su oni važili za jaku i bogatu porodicu. Dovoljno o njihovom ugledu u Omoljici govori i podatak da su imali vojvodski grb i barjak i da je njima poveravan ključ od glavnog graničarskog magazina za hranu u Omoljici.

Upoznajmo se...

Kako se zoveš?

- Marijana Pelemiš.

Kako te zovu?

- Maja...

Kad si rođena?

- 19. novembra 1992.

Kako bi sebe opisala u jednoj rečenici?

- Pozitivna ličnost u pravom smislu, nasmejana i druželjubiva.

Škola?

- Ekonomska "Paja Marganović".

Smer?

- Poslastičar.

Željena, ili neželjena škola?

- Željena, apsolutno!

Zbog?

- Volim da pravim slatkiše, a i da ih konzumiram u velikim količinama!

Šta radiš u slobodno vreme?

- Visim na internetu.

Muzika?

- Narodnjaci.

Omiljena pesma?

- Trenutni favorit mi je "Stani dušo da te ispratim" od Ilde Šaulić.

U muzici ti je važno?

- Pre svega dobar tekst i poruka pesme, a na kraju kako to sve zvuči.

Šta te opušta?

- Muzika i prijatan razgovor.

Pod prijatnim razgovorom podrazumevaš?

- Ćaskanje s dobrim prijateljima.

Šta gledaš na tv-u?

- Pretežno komedije i ljubavne filmove.

Omiljeni film?

- “Titanik“, ubedljivo.

Knjiga koja je na tebe ostavila najjači utisak?

- “Ranjeni orao“ od Mirjam.

Gde izlaziš?

- U Starčevu, a što se mesta tiče, najčešće u “Pečurku“.

Ljubav je?

- Kada su dve osobe iskrene jedna prema drugoj, kada pokazuju svoje emocije. Nešto najlepše na svetu.

Šta si kao mala htela da budeš kad porasteš?

- Frizerka.

Čega se plašiš?

- Prevare.

Šta ti smeta?

- Neiskrenost, uobraženost, dvoličnost.

Tvoje najveće vrline?

- Miroljubivost, iskrenost, komunikativnost.

Najbolji drug?

- Zoran Nikolić.

Drugarica?

- Sanja Vasić.

Šta bi poručila mladima u Starčevu?

- Družite se što više, izlazite i zabavljajte se!

SLOVO O VERI

Sveti Sava - školska slava

            Kada bi se veličina jednog naroda merila prema njegovoj prošlosti, prema delima njegovih besmrtnih velikana, onda bi naš narod na čelu sa Svetim Savom imao ne samo svetlu istoriju već na temeljima Svetosavlja moga bi  da gradi i sadašnjost i budućnost.

            Svake godine 27. januara obeležavamo dan velikog srpskog prosvetitelja i učitelja, osnivača srpske Crkve, svetitelja koji je za nezavisnu srpsku državu ostvario i nezavisnost srpske crkve i bio postavljen za prvog srpskog arhiepiskopa 1219. godine. On je od tadašnjeg vizantijskog cara Teodora Laskara i carigradskog patrijarha Manojla Haritopula Sarantea u Nikeji tražio autokefalnost Srpske crkve i sam on bio postavljen na čelo srpske arhiepiskopije.

            Danas, o Svetom Savi mnogi govore kao o velikom učitelju srpskog naroda, kao ktitoru, zadužbinaru, diplomati, književniku, ali o njemu najpre treba govoriti kao o svetitelju. Svetost i svetiteljstvo nisu bez odnosa sa prosvetom i prosvešćenošću, već šta više prosvetiteljstvo nastaje i rađa se iz svetosti kao prosvetljenja. Svetost - kao mera ljudskog dostojanstva i kao način čovekovog postojanja predstavlja ljubav Božiju prema svemu onome što je Bog kao tvorac sazdao. Svetosavlje posmatrano u duhu hrišćanskog pravoslavnog učenja ne može da se ograniči na jednu kulturu, istoriju, naciju, geografski prostor, već svetosavlje kao svetost i svetiteljstvo prestaje da bude svojina samog srpskog naroda i postaje blago celog sveta. Zato treba držati na umu reči apostola Pavla koji kaže: “Da nema više Judeina ni Grka, ni roba ni slobodnjaka, da nema više ni muško ni žensko, već smo svi jedno u Isusu Hristu“.

            Od 1823 godine, u vreme kneza Miloša uvedeno je obavezno proslavljanje Sv. Save, a od 1841. godine Sveti Sava se proslavlja kao školska Slava.

            Danas, nastavljajući ovu viševekovnu tradiciju, mi proslavljamo velikog svetitelja i prosvetitelja srpskog o čijem liku i delu slušamo prvo u Crkvi na Liturgiji, a onda i u školi prigodnim priredbama u kojima učestvuju i nastavnici i deca.

            U crkvi na Liturgiji, a u školi činom rezanja slavskog kolača vršimo istinsku proslavu Svetog Save. kao što svaka bogoslužbena radnja izvire iz Liturgije i predstavlja sliku i ikonu same Evharistije, tako i obred rezanja slavskog kolača produžuje svečanost liturgijskog slavlja. Uznoseći molitve Gospodu na ovakav način, znamo da vršimo bogougodno delo proslavljanja velikog svetitelja i prosvetitelja našeg naroda.

            Neka je srećna i Bogom blagoslovena ŠKOLSKA SLAVA-SVETI SAVA!

Oliver Kalinović

 veroučitelj i katiheta

VUKOVAC - radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Jedna moja avantura

            Bližio se kraj školske godine, a samim tim i moj odlazak kod deke. To je za mene značilo mnogo igre i smeha, a jako malo obaveza. Nadam se i ponekoj avanturi.

            Deka i ja plovili smo planinskom rekom. Bilo je tu mnogo čamaca, nismo bili sami, pa je bilo još zabavnije. To je bilo lepo iskustvo. U početku sam se malo plašila od nemirne vode, a kasnije sam se opustila i uživala u divnom pogledu. Voda je bila čista i osvežavajuća, dok su me kapi prskale po licu. Sunce je bilo visoko na nebu, a mi smo jurili niz reku i nismo osećali vrelinu tog avgustovskog dana. Reka je bila čas brza, čas mirna pa mi je bilo uzbudljivo. Najviše mi se dopalo kada smo poskakivali u čamcu, jer smo udarali u talase. Voda je bila svuda oko nas i nismo znali kuda idemo. U jednom trenutku voda nas je zamalo prevrnula ali deka je vešto upravljao čamcem. Ja sam imala kacigu i pojas jer reka zna da bude veoma opasna.

            Ovaj doživljaj mi je bio uzbudljiv i poželela sam da zauvek ostanem tamo i uživam u prirodi i brzoj reci.

Sara Jelenković 5/1

Pričanje o zamišljenom događaju

            Tog jutra sam se probudila i nisam se našla u svom krevetu u svojoj sobi, već na srebrnastoj travi. Sve je izgledalo zbunjujuće, potpuno nestvarno, a ja sam bila bajkovito mala.

            Okružena zadivljujuće čarobnom prirodom, pomalo čudnom, prisustvom raznih insekata koji su jurili na sve strane izranjajući iz šarenih cvetića. Stabljika im je bila u ulozi lifta, raznobojne latice kao terase za odmaranje, a sami cvetići topli dom. Šetajući kroz očaranu prirodu, stenovitim putićem naišla sam na opojno mirišljave pečurke rasute svud naokolo. Pokucala sam na vrata najlepše pečurke, koja je otvorio neobični patuljak umiljatog pogleda i ljubaznog glasa. Rekao mi je da uđem. Unutra su bili i drugi patuljci koji su se dogovorili oko uređenja cvetne šume. Upoznali smo se, a ja sam im odmah rekla za moj problem. Dogovorili su se da nađu najbolje rešenje. Sutradan kad se užareno Sunce izdiglo na svoje nevidljive stepenice, spremili su mi doručak, što me je iznenadilo. Malo kasnije dogovorili smo se da odemo do jezera. Po izlasku iz kućice jedan patuljak je zviznuo i došla su tri prelepa raznobojna leptira. Mene je zadivilo njihovo brzo i vešto letenje i neobično prelamanje krila blistajući na sunčevim zracima. Izabrala sam najlepšeg, na kojeg smo se popeli radi bržeg odlaska do jezera. U daljini sam zapazila čudnovato šarenilo, a kada smo se približili videla sam da je to duga. Leptiri su nas napustili, a mi smo krenuli u nove pustolovine. Iznenada sam se našla u plavetnilo jezera protkano cvetnim lokvanjima. Oni su nam služili kao čamci za plovidbu po modrom jezeru uz pomoć upregnutog prijatelja žabe. Plovili smo do kasno u podne, uskoro će mrak, a užareno crvenilo sunca lagano se gubilo u tami. Ponovo je patuljak zazviždao i došli su po nas leptiri. Leteći tako naišli smo na predivnu vilu koja je svojim čarobnim štapićem usporavala zalazak Sunca. Pitala sam je da li bi mogla da me vrati u moj svet. Rekla je da može i da patuljak Čarli dođe sutra po napitak. Osvanulo je jutro i našla sam kristalnu bočicu sa napitkom pored kreveta. Veselo sam ustala pozdravila se sa svim neobičnim prijateljima i popila napitak. U tom momentu osetila sam nežnu ruku moje majke koja me je budila za školu, a ja sam zbunjeno pogledala misleći kad sam pre stigla kući.

            Svaki izmišljeni događaj je prijatan i ugodan, ali suviše kratko traje i neostvarljiv je, ipak ne tren opusti i udalji od stvarnosti.

Martina Antonijević 5/3

Ličnost koju sam volela i poštovala

U mom životu ima mnogo dragih osoba.

Za ovaj sastav zainteresovala me je moja baba Ljubinka.

Ljubinka nije moja rođena baba, ona je rođena sestra mog dede Ratomira. Ona je živela na Kosovu i Metohiji, u mestu Nevoljane kod Vučitrna. Za nju me vezuju sve najbolje uspomene. Ona je mila, draga, ljupka bakica. Svaki put me je veselo dočekala, kad god sam joj došla u goste. Ispred njene kuće nalazila se poveća livada na kojoj sam ja prohodala. Kad god ukradem koju kocku šećera mama hoće da me bije. a baba me brani i stalno govori: "Ona je još samo dete." Imala je svetlo smeđu kosu, zelene oči i ljupko lice. Kada decu mrzi da se igraju sa mnom, ona ostavi sve svoje kućne poslove i ona se igra. Sigurno se pitate zašto o njoj govorim u prošlom vremenu. Ona je umrla pre četiri godine od tuge za mužem Mišom, za domovima svojih sinova i za svojim domom koje su spalili zli ljudi. Ali, to je sasvim druga priča koju ja nisam rada da vam ispričam.

Baka Ljubinka je bila jedno jako milo i drago biće.

Njena smrt nas je jako pogodila. Ja ću je pamtiti, voleti i poštovati kao da je sa nama.

Teodora Lazičić 6/3

 Vrh strane