|
Kultura
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
11.
septembar - izložba strip-crteža
Talentovana Jelena
Jelena Dimitrić
Mlada starčevačka strip-crtačica po prvi put je izložila
svoje radove i pokazala da je perspektivan talenat, kako u crtačkom,
tako i tekstualnom delu ove pomalo zapostavljene grane umetnosti.
12.
septembar - rok koncert
Zrenjaninski pank u KKK
Dva interesantna zrenjaninska pank benda predstavili su se
starčevačkoj publici, više nego ubedljivim nastupom.
18.
septembar - foto-izložba i predavanje
Dve
strane alpinizma
Hudeludis
Jedan od najpoznatijih srbijanskih alpinista Lambros Hudeludis je, pored
vizulenog prikaza svojih vratolomnih sposobnosti, u dvočasovnom
obraćanju, veoma zainteresovanom auditorijumu, približio čari bavljenja
ovako ekstremnim sportom, ali i skrenuo pažnju na probleme koji
onemogućavaju omasovljenje osvajanja planinskih vrhova. Bilo je reči o
iskustvima na najpoznatijim alpinističkim destinacijama, ali i o
"mafiji" koja se, na žalost, uvukla u sve pore, pa, tako razara i ovo
nekad veoma zdravo tkivo. Na kraju je veliki šampion pozvao prisutne da
se pridruže predstojećem ekološkom ultra-maratonu. Program je vodio
Predrag Stanković.
19.
septembar - rok koncert
Veče
domaće muzike
Još jedna žurka uz popularne hitove domaćeg roka koji ne
posustaje, a dokaz je veliko interesovanje publike.
25.
septembar - predavanje
Sve o
kompjuterima
Lazarov
Pančevački programer Aleksandar Lazarov i starčevački
hardveraš Milan Somborac, izneli su niz korisnih podataka vezanih za
rukovanje personalnim računarima.
26.
septembar - rok koncert
“Tvisted
venom“
Prvi solo-nastup izuzetno mladog starčevačkog hard-rok
sastava, koji će u budućnosti harati rok-stejdževima.
NAREDNI
PROGRAMI U KKK
(oktobar
2008.)
četvrtak,
2. 10. 2008. god. - 19 sati:
promocija
knjige - monografije - “150 GODINA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA U VOJVODINI“-
Josip Veber;
petak, 3.
10. god. - 22 sata:
koncert -
“FANCY FROGS“ i “BY PASS“ - Pančevo;
četvrtak,
9. 10. god. - 20 sati:
izložba
amaterske fotografije - “SVAKODNEVICA“, Igor Uzelac;
petak,
10. 10. god. - 22 sata:
koncert
- “ELVIS PREASLEY HOT TRIO“ - Beograd;
četvrtak,
16. 10. god. - 20 sati:
filmsko
veče - “OKO“ i drugi autorski filmovi, režiser: Robert Petrović,
Beograd;
subota,
18. 10. god. - 22 sata:
koncert -
“Kreativni nered“ - Starčevo;
četvrtak,
23. 10 . god. - 19 sati:
predavanje - “NEOLITSKO ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE - STARČEVO GRAD“;
petak,
24. 10. god. - 22 sata:
koncert
- “JEWY SABATAY“ - Pančevo;
subota,
25. 10. - 19 sati:
prenos na
video bimu “Starčevačke tamburice“;
ponedeljak, 27. 10. god. - 19 sati:
tribina:
“PEŠČANIK“ - promocija emisije Radija B92, gost: Svetlana Lukić i drugi;
petak,
31. 10. god. - 22 sata:
koncert -
“TANTRA“ - Beograd;
Svake
nedelje od 21 sata radiće KKKino klub, sa retrospektivom kvalitetnih
filmskih ostvarenja!
Posetite
nas, svi programi su BESPLATNI!
Kulturna
ponuda Starčeva
SVI MOGU
DA NAM ZAVIDE
 Iz godine u godinu, Starčevo ima sve bogatiji kulturni život.
Zna se da je Starčevo i u proteklim decenijama uspevalo da
se izdigne u kulturnom smislu i razbije prozaičnost i zatvorenost koja
obično vlada u manjim sredinama. Kulturni potencijal Starčevaca je
oduvek bio očigledan. Od Franje Radočaja, vrhunskog slikara i pregaoca
na polju likovne umetnosti, od izvanrednh tamburaških bandi, koje su
palile i žarile banatskim i jugoslovenskim prostorima pa do pionira
rokenrola u nas, i sve do danas, Starčevo ima bogat i raznovrstan
spektar predanih promotera kulture.
Ono što oslikava trend sve bolje i sofisticarnije kulturne
ponude u Starčevu jesu između ostalog i aktivnosti Kreativnog kulturnog
kluba (KKK), koji iz meseca u mesec ima sve interesantnije i
kvalitetnije sadržaje na svom repertoaru. KKK je za svog ne tako dugog
delovanja uspeo da oživi pomalo dosadan društveni život našeg mesta.
Mnogobrojne tribine, koncerti, promocije, književne večeri i razni
naučni skupovi u organizaciji KKK, potpuno su promenili dosadašnje
kulturne vidike. Starčevo je imalo priliku da zahvaljujući KKK-u ugosti
širok dijapazon umetnika, književnika i muzičara koji su ostavili trajan
pečat na našoj kulturnoj sceni. Kreativni kulturni klub nastavlja istim
tempom i nadalje, pa se podrazumeva da će i u buduće predstavljati oazu
dobrih vibracija na kulturnom planu.
Tamburaški festival koji se već osam godina zaredom održava
u našem mestu je jedan od bisera naše kulturne ponude. Ovaj renomirani
muzički događaj svake godine uspeva da okupi brojne virtuoze na
tamburici iz zemlje i okruženja. Za vreme trajanja “Starčevačke
tamburice“ Starčevo ima priliku da vidi i da bude viđeno. Ovaj festival
je svojevrstan pokazatelj da umemo da budemo dobri domaćini, i da za
manju sredinu, poput naše, može daleko da se čuje.
Za nama su i trinaesti po redu “Dani druženja“, naša već
tradicionalna manifestacija. Tokom “druženja“ sve se “sjati“ kod nas, a
zabavni i kulturni sadržaji se ređaju jedni za drugima. Suvišno je
hvaliti ovako besprekoran happening, treba ga jednostavno doživeti.
Sve ovo bi bilo bezvredno, a da se ne pomenu “Starčevačke“,
prvi seoski list u Srbiji, koji 15. godina bez predaha radi na promociji
Starčeva kao razvijene i napredne sredine, i koji je osovina našeg
kulturnog procvata.
Dakle sve se svodi na očugledan zaključak da smo uzor svim
ostalim sredinama koje imaju volje i potencijala da ostvare veliki
zamajac u kulturi. Mi smo u tome uspeli, i dalje stremimo ka još većem
napretku.
D. Mergel
VUKOVAC –
radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić
|
SMEH
Često se
zapitam: "Šta je sloboda?"
Da li je
reka što brzo teče,
možda je
ipak i spora voda,
što sve
nade srcu preseče?
Srce su naše, oni daleko,
što
svakog dana za pomoć mole,
znaju da
negde čeka ih neko,
ne znaju
ko, ali ga vole!
Drugi
troše dosadne dane,
a deca sa
Kosova umiru od gladi,
od oblaka
ne može sunce da im svane,
ali oni
ipak žive u nadi!
Možda ih
dotaknu zvezdane staze,
pa kao anđeli, mirno odu gore,
da puteve
svoje večno, hrabro gaze,
za
najbliže osobe da se bore!
Ta deca
ne znaju šta znači smeh,
jer strah
ih grize iz dana u dan,
tako žive
čitav vek,
za njih
smo mi, zapravo san!
Pitam se
sada: Jesu li dobro?
O čemu
misle i šta ih muči?
Da li ih
drugi maltretiraju zlobno
i kakav
bol osećaju u duši?
Nije mi
jasno zašto baš oni,
plaćaju
nešto za šta nisu dužni,
da li su
ovo fore i fazoni,
zbog
kojih neki ostaju tužni?
Smeh se
odavno sklonio sa lica,
suze
oblivaju čitavo telo,
kako
susede ne boli sopstvena krivica,
jer je
zbog njih mlado, takvo i uvelo!
Sloboda
je smeh cele planete,
a neko o
njemu samo mašta,
odrasla
osoba, ali ipak dete,
već je
iskusila sve i svašta!
Nina Poljak 8/2
|
Moj
zavičaj
Zavičaj koji ja nosim u mom srcu je za mene kraj gde sam se
rodila i gde često odlazim.
Viđam svoje rođake, veselim se boravku u velikom gradu, uživam u njegovim čarima, visokim soliterima i svemu što me podseća da
sam tu rođena, ali moj kraj je možda i više ovaj kraj u kome sam sada.
Ovde idem u školu, ovde žive moji roditelji i drugari tu se osećam lepo
i sigurno. Moj zavičaj je pun zelenila. Svako ispred kuće ima bašticu
prepunu cveća. Igralište je preko puta moje kuće. Na igralištu su
zasađene ukrasne jelkice. Na njivama ljudi beru zrele klipove kukuruza.
Oba
zavičaja su mi draga, zato što sam u jednom rođena, a u drugom živim.
Katarina Krsmanović 5/4
JEDAN
ČLAN MOJE PORODICE
Moji članovi porodice su: tata, mama i sestra. Ja smatram
svojim članovima porodice mog dedu, babu, tetku i njenu malu ćerku
Milicu o kojoj ću vam i pričati.
Ja mnogo volim sve članove porodice, ali malu Milicu obožavam. Ona ima jednu i po godinu, debeljuckasta je i hoda kao patkica.
Počela je da priča samo njoj znanim jezikom. Po neku reč zna da kaže
lepo kao mama, tata i bata, bata, to sam ja, ona me tako zove. Ona mene
voli koliko i ja nju. Kad god me vidi ona trči meni u zagrljaj. Najviše
voli sa mnom da se igra. Milica je slatka devojčica i vrlo je vesele
prirode, najslađa je kad se zasmeje. Tad se smejemo svi oko nje. Kad je
u centru pažnje, vrti se u krug i igra, a kad padne kaže “bravo“. Volim
je i zato što kad se jako udari ne plače i kaže “o“.
Lepo je to kad si mali, sladak i bezbrižan i svi brinu o
tebi.
Strahinja
Dramićanin 5/4
Kao sva deca na ovom svetu, tako i ja imam omiljenog člana
porodice. Volim tatu, volim i batu, a najviše na svetu volim mamu.
Moja mama ima prelepo ime. Zove se Rozalinda. Ima plavu kosu
i plave oči, kao najlepši okean na ovome svetu. Ima tople nežne ruke
koje me uvek uteše i uvek je tu kad mi je najteže. Moja mama ne voli da
je lažem, voli uvek istinu da joj kažem. One me grdi kada nešto pogrešim,
okrene leđa i kaže: "Nemoj drugi put Ivane to da se desi".
Eto, drugari, takva je moja mama. Ona me grdi, ali svaku noć
sa mnom i sa batom spava. Volim i tatu, volim i bati, ma volim vas sve,
ALI MAMU NAJVIŠE. Ruku bi u vatru za mene stavila, pustila suzu kad se
meni plače i volela me od života jače.
Ivan
Tisevski 5/4
DOMOVINA
U MOM SRCU
Mi smo mladi i u srcu imamo puno ljubavi. U mom srcu ima
mesta za mamu, tatu, brata... Ali veliko mesto ima moja domovina.
Moja domovina je tako lepa. Nijedna zemlja nema tako lepe
gradove, sela, banje, reke. Nigde se lepo ne živi, i nigde ljudi nisu
dobri kao u mojoj domovini. Ona je bogata i rodna. Njene njive su
prepune roda, voćnjaci puni voća, vinogradi puni grožđa. Najlepše
planine i reke su u mojoj domovini. U svojoj domovini ja lepo živim.
Idem u školu, igram se i radujem svakom novom danu. Ja puno volim svoju
zemlju, u njoj sam se rodio, domovina je moja majka. Ipak mnogi žele da
je osvoje, ona se ne da osvojiti. Stoji i dalje uspravno i naša dužnost
je da je čuvamo. Mi ćemo je braniti, učenjem, znanjem i ljubavlju. Učinićemo da bude još lepša i ponosnija.
Ja osećam veliku ljubav prema svojoj domovini. Moje želje,
moje snove ja ću ostvariti u svojoj domovini. Zato je ona u mom srcu.
Stanko
Jeftić 5/4
|
SLOVO O
VERI
Odgovornost za vaspitanje dece
“Sine,
slušaj nastavu oca tvojega i ne zaboravi nauku matere svoje“
(Priče
Solomonove)
Na početku školske godine uvek se srećemo sa različitim
pitanjima o tome kako treba obrazovati decu i ko je najviše odgovoran za
njihovo vaspitanje. Sve je više psihologa i biologa, ali i teologa koji
posmatraju život čoveka kao celovito telesno-duševno-duhovno obličje.
Ono nastaje pri začeću, kada počinje ljudski život u pravom smislu, jer
ceo čovek stupa u postojanje stvaranjem. I za psihologe i za teologe,
sadržaji prenatalnog sveta mogu u toku čovekovog života ponovo biti
oživljeni. Znamo da je zadatak školskog sistema obrazovno vaspitnog
karaktera, ali pitanje vaspitanja razvojem prenatalne psihologije upravo
pokazuju jednu drugačiju sliku koja ukazuje na činjenicu da se dete kao
ličnost formira još u najranijem periodu i da karakteristike i navike
stečene u najranijem dobu utiču na njega tokom čitavog života. Ako je to
tako onda će vaspitanje dece u prosvetnim ustanovama biti ostvarivo samo
u nekom malom procentu, naročito ako imamo u vidu i činjenicu da
pedagogija nije tehnika i da su njeni rezultati često nezavisni i
relativni i da zavise od više faktora. Zato će najveći vaspitač i
učitelj u životu deteta biti roditelj, dok će škola nastojati da
obogaćuje dečiji razum, ali ne i dovoljno njihovo srce i dušu. Od deteta
treba izgraditi kompletnu pozitivnu ličnost, da bi dete, kad odraste
bilo korisno sebi, porodici i društvu, a zato je potrebno, pored znanja
steći i dobro vaspitanje. U kojoj školi se to može steći? U prvoj školi,
u domu svojih roditelja. Tu se postavlja prvi čvrst i postojan temelj
moralnog duhovnog lika buduće kompletne ličnosti. Prema tome, prvi i
najveći i najodgovorniji učitelji i vaspitači dece jesu njihovi
roditelji. Oni su dužni da od rođenja deteta razvijaju u srcu njegovom
ljubav prema Bogu, prema bližnjima kao braći svojoj, ljubav prema
istini, pravdi i svemu što je sveto i uzvišeno. Sveti apostol Pavle
poručuje i savetuje roditeljima: “Očevi, ne razdražujte decu svoju, nego
ih podižite u vaspitanju i nauci Gospodnjoj“ (Efes, 6,4). Treba
razvijati ljubav prema svim hrišćanskim vrlinama, a odvratnost prema
poroku, laži i nepravdi. Slično ćemo naći i u Starom zavetu gde se kaže:
“Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad
ostari.“ (Priče Solomonove 22,66).
Za dobro vaspitanje svakako je najvažniji moralni lik
roditelja, odnosno nisu dovoljne samo poruke, saveti, već je
najpotrebniji primer roditelja; da deca vide ostvarenje roditeljskog
saveta na delu. Ako roditelji ne žive po uzvišenim principima
hrišćanstva, ako su skloni lažima, krađi, svađi i drugim porocima,
uzalud možemo očekivati da deca ne čine to isto.
Deca su veliki dar roditeljima i to dar od Boga, kao što sa
svakim darom sa posebnom pažnjom postupamo jer nas podseća na onoga ko
nam je taj dar poklonio, tako i decu treba sa posebnom pažnjom,
opreanošću i odgovornošću vaspitavati jer nema jednog istog obrasca koji
važi za sve, jer je svaka ličnost svet za sebe. Obrađujući ovaj problem
pravilnog vaspitanja dece, sveti Jovan Zlatousti kaže: “Nema veće
umetnosti nego što je umetnost pravilnog vaspitavanja dece. Taj je
najveći vajar i slikar ko pravilno uputi svoju decu i život“.
Oliver
Kalinović,
veroučitelj
Krstovdan
- uzdizanje časnog i životvornog krsta Gospodnjeg
U ovaj
dan praznuju se dva događaja u vezi sa Časnim krstom Hristovim i to
pronalaženje Časnog krsta na Golgoti i povratak njegov iz Persije u
Jerusalim. Obilazeći Svetu Zemlju, Carica Jelena reši da potraži i Časni
krst Hristov. Neki starac, Jevrejin, po imenu Juda, jedini je znao gde
se krst nalazi, pa pod pritiskom caričinim izjavi da je ovaj zakopan pod
hramom Venerinim koji je na Golgoti podigao car Adrijan. Carica naredi
te porušiše taj idolski hram. Kopajući pod njim nađoše tri krsta. Carica
se nađe u nedoumici kako da razazna Krst Hristov. U trenutku caričine
nedoumice, pored tog mesta prolazila je pratnja sa mrtvacem. Patrijarh
Nakarije reče da stave na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada
položiše na njega prvi i drugi, mrtvac osta nepomičan, a kada staviše
treći, mrtvac oživi. Po tome poznaše da je to Časni i životvorni krst
Hristov. Metnuše ga potom na neku bolesnu ženu, i ona ozdravi. Potom
Patrijarh uzdilje krst da ga sav narod vidi, a narod sa suzama u očima
zapeva: ”Gospodi pomiluj!”. Carica Jelena napravi sanduk od srebra, i
položi u njega Časni krst. Nakon nekog vremena car Hozroj osvoji
Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u
Persiju. Tamo je Krst ležao 14 godina. Grčki car Iraklije pobedi Hozroja
628. godine i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ulazeći u grad car je
nosio Krst na leđima. Najedanput, car stade i nije mogao ni koraka više
da napravi. Utom patrijarh Zaharije vide anđela koji sprečavaše cara da
u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom, i to onim putem kojim je
Gospod, bos i ponižen hodio. To viđenje patrijarh objavi caru. Čuvši to,
car skide sa sebe raskošno odelo, obuče odeću bednika i bosonogog,
ponovo uze Krst i izneše ga na Golgotu, te položi u Hramu Vaznesenja
Gospodnjeg.
Pripremio
protonamesnik Zoran Maletić
Vrh
strane
|
