Društvo
SN NA
LICU MESTA
MADONA – kraljica u punom sjaju
|
SUVERENA: Madona je jedna! |
Najveća svetska pop zvezda Madona, održala je u četvrtak 25.
septembra u okviru svetske turneje, spektakularni koncert na plaži Jaz
kod Budve, pred više od 60.000 posetilaca iz više država Evrope,
ponajviše iz bivše SFRJ. Ovom koncertu prisustvovala je ekipa izveštača
“Starčevačkih novina“, koja će vam preneti neke utiske sa ovog
spektakla.
Nakon što je na koncertni prostor stigla helikopterom sa
heliodroma hotela “Splendid“ u Bečićima, gde je smeštena sa svojom
porodicom, Madona je sa zakašnjenjem od oko 40 minuta, zbog kolapsa u
saobraćaju i kilometarskih kolona na prilazima Jazu, pozdravila publiku.
“Kraljica“ popa je nastupila na velikoj bini širokoj 90
metara, dubokoj 50 i visokoj dva i po metra, a pratilo je 20 igrača i 12
članova benda, a čitav spektakl izgledao je impresivno. Tokom nastupa
Madona se presvlačila osam puta, prikazujući fascinantnu kolekciju
scenskih kostima koje su kreirali vodeći svetski modni kreatori.
Mnogi fanova ni do početka koncerta nisu uspeli da dođu do
plaže Jaz zbog gužve i, očigledno, loše organizovanih saobraćajnih
prilaza. Brojni obožavaoci Madone, zbog velikih gužvi su odlučili da iz
Budve na Jaz idu peške, tako da se nekoliko hiljada ljudi zaputilo ka
Jazu peške 4 kilometra preko brda, što je potrajalo i do sat i po
pešačenja.
Inače, stajling je bio prilagođen dolasku prve dame pop
muzike (kaubojski šeširi, majice sa njenim likom), a ukoliko se niste na
vreme pripremili, lokalni prodavci sjatili su se na Jaz, sa brendiranim
majicama, diskovima, šeširima, trakama za mobilni telefon.
Na džinovskoj bini, dimenzija 90x50 metara, zasvetlelo je
ogromno slovo “M“, a zatim se i pedesetogodišnja zvezda Madona pojavila,
sedeći na svojoj “kraljevskoj“ stolici. “Hi Budva, let's go“, uzviknula
je kraljica, koja je rasterala oblake nad Jazom prvim taktovima pesme
“Candy shop“. Tematski je nastup podelila u četiri celine - “Pimp“, “Old
school“, “Gypsy“ i “Rave“. Opštu euforiju izazvala je romska pesma
“Đelem, đelem“, a pevačica je, zajedno sa tamburašima, i nazdravila
publici! Između ovih celina emitovani su inserti iz njenih spotova.
Najbolje je bio primljen treći blok, tokom kojeg je Madona
otpevala svoj veliki hit iz osamdesetih “La Isla Bonita“. Pored ovoga
najsnažniju reakciju publike izazvali su megahitovi "Vogue" i "Like A
Prayer". kao i “4 minutes“ i “Give it2 me“ sa najnovijeg albuma.
Kraljica popa provela je na sceni nešto više od dva sata.
Inače, tih dana u Budvi su se mogle sresti mnoge poznate
ličnosti sa eks-Jugoslovenskih prostora, ali i posetioci iz čitavog
regiona (u Albaniji je prodato 4000 karata za Madonin koncert).
Atmosferu u samom gradu pravili su gosti, jer je utisak da sami građani
“Černogorije“ (kako Crnu Goru nazoivaju brojni Rusi koji su “okupirali“
primorje) baš i nisu zainteresovani za spektakle ove vrste, ali zato
njihova država jeste, jer je najveći deo troškova finansiran upravo s
njihove strane ili iz krugova bliskih njihovom uticaju.
Opšti utisak je da, svi oni koji su se odlučili da pođu put
Budve, nisu pogrešili. Na stranu dugo putovanje, maltretiranje do
odlaska na koncertni prostor i tradicionalna “ljubaznost“ davaoca
smeštaja - ovakav spektakl se viđa samo jednom u životu, ukoliko niste u
prilici da to ponovite na koncertu koji je usledio u Atini, ali to je
već za građane naših prostora nedostižno i u materijalnom i u
organizacionom smislu.
P.
Andrejić, J.
Filipović, G. Milošević
Počela
školska godina
Srećno prvaci
|
|
Puna škola đaka |
Direktorka Antonijević pozdravlja đake |
|
|
|
Prvi dan meseca septembra bio je u znaku školaraca koji su
započeli novu školsku godinu. Kao svake godine najveću pažnju privlače
đaci prvaci kojima je zajedno sa zabavištancima ove godine priređen
svečani prijem u sportskoj sali Osnovne škole. Posle predstave koju su
pripremili viši uzrasti sa svojim nastavnicima usledila je prozivka dece
i odlazak u učionice čime je za njih zvanično počelo đačko doba. Ove
godine ukupno je upisano osamdeset prvaka i šezdeset troje zabavištanaca,
a od ovog broja su napravljena su po četiri odelenja.
G. M.
|
ANKETA SN:
Kako gledate na raskol u Srpskoj radikalnoj stranci?
Nekome žao, nekome nije
U
Starčevu postoji veliki broj glasača SRS-a. Većina njih zbunjena je
najnovijim dešavanjima oko raskola u ovoj političkoj stranci. Neko će
podržati Tomu, a neko ostaje veran Šešelju
|
|
|
|
Goran Vukobratović |
Predrag Lazić |
Nenad Slavković |
Ivana Stavrov |
|
|
|
|
Ljubo Miljković |
Tomislav Đurišić |
Milan Vranješ |
Anđelko Rankić |
Goran Vukobratović:
- Mene politika uopšte ne
interesuje. Smatram da su obe strane loše i da su svi političari loši
ljudi, pa ni ne želim da se bavim njima i njihovim problemima.
Predrag Lazić:
- Ne izlazim na izbore.
Smatram da su političari unazadili ovu našu Srbiju toliko da se ni nakon
ovog ništa dobro ne može desiti. Obe SRS struje su loše.
Nenad Slavković:
- Ja nisam iz tog sveta i
ne volim politiku. Ali, moje mišljenje je da su Nikolić i Vučić potpuno
u pravu što su se odvojili od Šešelja jer su videli da im tu nije mesto.
Oni su normalniji političari od Šešelja.
Ivana Stavrov:
- Ja stvarno o tome jako
malo znam. Za stranku sigurno nije dobro to što je došlo do raskola, ali
je za Tomu bolje, jer je on po meni bolja varijanta od one druge.
Ljubo Miljković:
- Do toga je trebalo da
dođe. Bilo je krajnje vreme. Da se ovako nastavilo ne znam gde bi to
otišlo. Toma i Vučić su dobra varijanta. Ovaj tamo u Hagu jeste doktor
ali je skroz na pogrešnoj strani. Ove psovke i kletve u skupštini treba
oštro sankcionisati.
Tomislav Đurišić:
- Nisam radikal ali ovo
što se desilo u SRS-u je jako loše za Srbiju. Do juče su se držali pod
ruku na mitinzima a sad vidi šta rade! Od te stranke više neće biti
ništa. Nisam ni na čijoj strani, ali će ovim svakako izgubiti naša
politika.
Milan Vranješ:
- Raskol je prenagljen.
Neslaganje u SRS-u traje već jedno dve godine, još od Maje Gojković.
Tomu sa jedne strane opravdavam, jer je čovek od reči. Još ne znam koja
struja je bolja i mislim da će se oni ponovo sjediniti.
Anđelko Rankić:
- Ni jedan raskol nije
dobar. Vreme će pokazati ko će više prosperirati. Ne bih se dotačinjao
visoke politike, a mi u selu ćemo uglavnom ostati verni izvornom SRS-u.
Svako ima pravo na svoje političko ubeđenje.
Predrag Stanković
Foto: G. Milošević
PRAZNIK RIMOKATOLIČKE CRKVE
Obeležen
”kirvaj”
Ceremonijalna povorka pred crkvom
Dan Svetog Maurica, zaštitnika starčevačke župe i rimokatoličke crkve u
Starčevu, svečano je obeležen u ponedeljak 22. septembra. Misu je vodio
župnik Tamaš Maša sa sveštenicima iz Pančeva i okoline uz prisustvo
predstavnika mesne vlasti i velikog broja vernika iz Starčeva.
EKOLOGIJA
UTICAJ
PUŠENJA NA ORGANIZAM
Štetno dejstvo pušenja
prvi put je dokazano tek pre pedesetak godina. Svetska zdravstvena
organizacija upozorava da svakih osam sekundi u svetu umire jedna osoba
usled posledica štetnog delovanja duvana. Procenjuje se da danas u svetu
puši milijardu i tri miliona ljudi, dok približno pet miliona ljudi
godišnje umire od posledica pušenja. U Srbiji je najmanje svaka treća
osoba pušač, a prateći statistiku Srbija je na samom vrhu zemalja sa
najvećim brojem pušača. Veoma je zabrinjavajuće što veliki procenat čine
osobe starosti do 15 godina. Polovina ljudi koji počnu da puše kao mladi
i nikada ne prestanu, umiru od pušenja. Pušači žive u proseku 8-10
godina kraće od nepušača. Pušači su češće bolesni od nepušača.
Uobičajene bolesti pušača su:
- rak pluća,
grla, usta i bešike
- infarkt
- moždani udar
- izliv krvi u
mozak
- zapaljenje
pluća
- bronhitis
- neplodnost
- loš krvotok
Duvanski dim
sadrži oko 4000 različitih hemijskih sastojaka. Najpoznatiji od njih je
nikotin. Organizam se postupno privikava na nikotin. U nepušača već doza
od 5 mg uzrokuje simptome akutnog trovanja, a pojedinačna latalna doza
iznosi 40 do 60 mg nikotina. Jedan od štetnih sastojaka duvanskog dima
je i ugljen monoksid (CO) koji se 200 puta brže veže uz hemoglobin nego
kiseonik.
Nisu samo
pušači izloženi štetnosti duvanskog dima već i svi oni koji ga okružuju.
Nije naime opasan samo dim koji pušači uvlače. Žar cigarete stvara dim
koji je opasniji od onog dima koji pušači uvlače. Tokom disanja sastojci
ulaze u tela ljudi oko pušača. to se naziva “pasivnim pušenjem“. Pasivno
pušenje može i kod odraslih i kod dece da izazove niz onih bolesti od
kojih se pšači razboljevaju. Iako svesni rizika pušenja, brojnih
činjenica koje govore protiv te zavisnosti, bilo zdravstvene ili
materijalne prirode, pušači i dalje puše tvrdeći da je njihovo zdravlje
stvar njihovog izbora. Zakonom o zabrani pušenja, kao i Zakonom o
bezbednosti i zdravlju na radu, u zatvorenim prostorijama uvedena je
zabrana pušenja na radnom mestu, te je za pušače određena posebna
prostorija, popularno zvana “plinska komora“, pa pušenjem ne oštećuje
zdravlje radne okoline nego samo svoje. Na žalost mnogi se ne
pridržavaju zakonskih zabrana (ovaj Zakon se u selu sprovodi samo u
zgradi Mesne zajednice gde je zabranjeno pušenje), trujući i dalje i
sebe i svoju okolinu. Na sreću savremena preduzeća i privatne firme
danas sve češće ne žele da zapošljavaju pušače. Mnogi pušači ne znaju da
se, prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pušenje svrstava u
kategoriju psihičkih poremećaja. Najtragičnije žrtve pasivnog pušenja su
nerođena deca. Trudnice koje puše unose u organizam nerodenog deteta
mnoge otrove. Štetni sastojci cigarete iz krvi trudnice prelaze
posteljicom u krv ploda uzrokujući oštećenja stanica ploda, usporavajući
rast i razvoj. Takođe je dokazano da je kod trudnica koje puše veća
stopa pobačaja i komplikacija trudnoće. Pušenje cigareta ostaje
najvažniji promenljivi faktor rizika za bolesti koronarnih (srčanih)
arterija.
Većina pušača
smatra da je lepo pušiti. A ipak polovina njih želi da prestane. Oni znaju
da je pušenje opasno - i za njih i za ljude oko njih.
Na kraju,
jedan savet od pisca ovih redova, koji je i sam nepušač. Nemojte čekati
da obolite pa da onda prestanete da pušite. Prestanite dok ste još
zdravi. Prestanite da pušite odmah!
dip. ing. Vlado Savić
Dosije eko
Nedeljni izveštaj sistema Opštine Pančevo za kontinuirano praćenje
aerozagađenja (imisije) za period 17. - 23. 9. 2008. godine na mernom
mestu “Starčevo“
Samo čestice
PM10
Tokom ove nedelje
zabeleženo je jedno prekoračenje dvadesetčetvoročasovne granične
vrednosti imisije (GVI) za suspendovane čestice PM10 (koncentracije
preko 50 mikrograma/m3) i to 23. septembra kada je izmerena
koncentracija od 53 mikrograma/m3. Maksimalna jednočasovna
koncentracija od 166 mikrograma/m3 izmerena je 13. septembra
od 22-23 sata.
Nije zabeleženo ni jedno
prekoračenje GVI za prizemni ozon (O3) i ugljen-mnonoksid (CO).
IZVIĐAŠTVO
Višeboj u Lazarevcu
|
|
OSMEH: Izviđači su uvek lepo raspoloženi |
UČENJE: Skauti su uvek spremni za nova saznanja |
Starčevački skauti
nastavili su odličnu dugogodišnju saradnju sa Odredom izviđača
“Kolubarac“ iz Lazarevca. Njihov izviđački višeboj održan je od 12. do
14. septembra u okolini grada, u selu Šušnjar. Logor je brojao više od
60 šatora, a učešće je uzelo 32 ekipe, što dovoljno govori o
prijateljstvima Lazarevčana. Akcija je bila međunarodnog karaktera, a iz
inostranstva učešće su uzele ekipe iz Kozarske Dubice i Banovića, a sa
naših prostora bili su izviđači iz Šapca, Smederevske Palanke, Beograda,
Kragujevca, Niša... Akcija je započela pravim slavljem i to rođendanskim:
starešina Buruš je proslavio svoj “divan dan“ na najlepši način - u
društvu mnogobrojnih prijatelja, koje je primio i ugostio kao pravi
domaćin.
Samo
takmičenje je malo ometeno kišom, a odvijalo se po gradu. Trasa nije
bila preduga, a zadaci su, primereno uzrastima, bili laki. Vodnici iz
Starčeva, koji su letos bili na Tari - Lara Tomić, Filip Stanković i
Dejan Pejčev, sa svojim novim članovima sa dve ekipe, najzad su mogli da
prikažu stečeno znanje i u veoma jakoj konkurenciji osvojili su pehar za
drugo mesto u ukupnpom plasmanu. Starija ekipa pod vođstvom Uroša
Vicanovića osvojila je 15. mesto.
Proslava
pehara i ponovno okupljanje pobedničkih ekipa i ostalih članova Odreda
bila je u petak 19. septembra u prostorijama Odreda. Uz pecivo, sokiće i
čak tortu, jer je Jovana Pejčev proslavljala rođendan. Još jedan povod
za slavlje: starešina Miša Sokolović je članovima saopštio novu funkciju
Lejle Žugić, koja je sad načelnica zadužena za rad sa vodnicima i
organizovanje aktivnosti u Odredu. Deca su je odlično prihvatila jer ona
još od letos radi sa njima, a i na takmičenju “Dani druženja“, bila je
načelnica akcije i odlično se snašla u organizaciji.
Daniela Jajić
spec.
Lejla Žugić je na takmičenju “Dani druženja“ imala najlepšu
“kancelariju“, sa sve stočićem stolicama, cvećem, suncobranom... A sve
je trajalo samo do prve oluje, koja po tradiciji pogodi ovo izviđačko
takmičenje. Tada je jedina oprema koja je potrebna - kišna kabanica.
“Dani drugarstva“ u Stajićevu
Pobednici u kategoriji
mlađih izviđača i planinki na izviđačkom višeboju “Dani druženja“, ekipa
“Tozini Marsovci“ iz Stajićeva je organizovala svoju prvu veliku akciju
od reaktiviranja rada njihovog odreda nedelju dana nakon najvećeg skupa
skauta u Starčevu. Naravno, Starčevci su učestvovali na ovoj
manifestaciji koja je sličnog naziva, “Dani drugarstva“, i organizuje se
u okviru seoske slave Stajićeva. Ovo selo i ako mnogo manje od Starčeva
nalazi se u blizini Zrenjanina, koji je nešto veći od našeg Pančeva, i
ima beskrajno mnogo prirodnih lepota. Jedan od najlepših prirodnih
rezervata u Vojvodini “Carska bara“, stecište stotina vrsta ptica i
močvarnog bilja, nalazi se nedaleko odavde. Odred izviđača “Toza
Marković“ iz Stajićeva je dobio na korišćenje sve resurse ovog prirodnog
bogatstva. Vožnja brodićem, kao na Misisipiju, po rukavcima Begeja i
Carske bare predstavlja nezaboravan doživljaj za svakog ko ima prilike
da ovo doživi. Koliko je ovaj kraj interesantan govori i podatak da
Stajićevo ima svoj zoološki vrt. U ovom zoološkom vrtu koji se nalazi u
restoranu “Trofej“ pored životinja i ptica iz ovih krajeva nalazi se
mrki medved Miša iz Kninske krajine kao i ptica trkačica Emu iz daleke
Australije. Na ovom druženju Starčevci su imali prilike da se upoznaju
sa Odredom izviđača “France Prešern“ sa Dedinja koji je jedan od
najuspešnijih u Srbiji i koji često odlazi na akcije u inostranstvu, čak
i na druge kontinente.
Predrag Stanković
Vrh
strane
|