Komentari

Nesalomiva samo demagogija!

I desilo se ono što je malo ko očekivao, ukoliko se ne bavi ozbiljnim sociološkim praćenjem situacija u modernoj Srbiji. Dugo prikrivan raskol u “monolitnoj“ Srpskoj radikalnoj stranci eksplodirao je iznenadivši, pa i šokiravši srpsko javno mnjenje, rastuživši generala Delića, ojadivši mladog Vučića i razbesnevši Todorovića & žene. Ostavio je iza sebe duboki jaz između onih koji su se dobrih 18 godina prikazivali kao “nesalomivi“ (osim slučaja “Glamočanin“, za one koji se sećaju), a padaju i klevete, predlozi za osvetu i slično. Na stranu radikali. Šta je sa onima koji su za njih glasali, verovali oštroj socijalnoj demagogiji kako su svi “lopovi, strani plaćenici i domaći izdajnici“? Kako objasniti običnom građaninu, glasaču radikala, koji je sve nade polagao u ovakve priče, da je SRS primala pare od srpskih tajkuna (Nikolić priznao), da su se u redove onih koji su pružali najveći otpor stranoj sprezi da slomi Srbiju uvukli špijuni (“šešeljevci“ o Nikoliću i njegovima) i da je naprednjačka struja, struja plaćenika? Nema objašnjenja. SRS je razdevičena. Ušla je u “klub“ onih koji su već odavno u gorepomenutim vodama. A građani? Pa njima preostaje da više nikome ne veruju. Bar ne slatkorečivošću i demagogiji. Nego da otvore oči i uši, vide i čuju, izmozgaju i donesu pravilnu odluku - kuda, kako i sa kim dalje.

Ovih dana Skupština grada usvojiće Statut. Zakon kaže da je to poslednji rok za ovakvu odluku. Ono što je bilo očekivano, jeste da se otvori priča o formiranju gradskih opština, i to je učinjeno. Iako je u ovom trenutku izostao stav u nacrtu Statuta Grada da se opštine odmah formiraju, ipak je doneta prava odluka da se oformi radno telo koje će u roku od 60 dana dati predlog o formiranju gradskih opština. I neka se sve lepo presabere - da se vidi šta se može. Nazad se ne može. Pančevačka sela nisu više prćija - izborila su se za status koji nema ni jedna mesna zajednica u Srbiji. Neka to bude polazna osnova i pravac u kome lokalna vlast treba da se kreće pri donošenju odluke o formiranju budućih gradskih opština.

Našu neposrednu budućnost sigurno neće opredeljivati novi Statut AP Vojvodine. Pokrajina je regija, koja nema neposrednu zakonodavnu vlast. Regionalna vlast se u manjem delu bavi nama, kao građanima Republike Srbije. Ali, nekima mnogo znači da li će Pokrajina imati sekretarijate ili ministarstva, na primer... To je sporedno pitanje. Oko toga ne treba lomiti koplja, kao ni oko izmišljene priče o “separatizmu“. Gledajmo prema Novom Sadu kao mogućnosti da uredimo infrastrukturu u sredini u kojoj živimo, da konačno transfer novca krene i obrnutim putem. Iz Novog Sada ka Pančevu. To je jedini ispravni pogled.

Petar Andrejić

Nije ti više Crna Gora, što vazda bijaše! Od magarca i međeda - do mobilnih i limuzina, od krvne osvjete - od ekološke (tolerantne) države, od “kolčevitih“ Turaka - do nafatiranih Rusa, a, bogomi - i od gusala, do “Stonsa“ i “kraljice“... Svjetska sila ti je postala negda'nja Njegoševa zabit! A, jeli, baš, tako?!

Učestvuju: Đekna (još nije mrtva, a ka' će...), Đeta (lokalni - od krša i čojstva sačinjen), Mrča (ne mož' bit lokalniji), Student (beogradski iliti “direktorski“), Đevojka Milijana (naborana)...

U specijalnoj epizodi: Gospa od Jaza

Đeta (sedeći na balvanu, posmatra u dubinu zadubljeno): - Ooo, ko'ki se čoek sjatio na ovi naš krš! A, da nijesam viđeo toliko duša za cijeli vek! E, vala, viđe li ti Đekna (nailazi u taj čas) ovo čudo? No, reči mi - živa li si?

Đekna (umotana u tradicionalne crnogorske rite):  - Dobro sam, no što? Ti bi se, jado, zaradovao da nijesam? A, i ti si, bogme, posvuda obelio! Nego zabalvanio si se, pa, povazda ne mičeš! A, ja sam ti se narađela - danas sam ti sve serije na televizor isprebačila!

Đeta: - Auu, muko, pa ti to pogibe! Sjutra, odma' ođi doktoru! No, šjedi, ođe ti najbolja pozicija za osmatranje...

Đekna: - Što da osmatram, jadan nebio?! Da nije zaratilo, naopako!

Đeta: - Đe su ti uši, jadna? Pa, dolazi nam na Jaz belosvetska zvijezda, kako se ono zove - Mladona, il' tako nešto...

Mrča (nabasa sa guslama pod miškom):  - A, jel ta Mladona zna da svira u gusle? Nijesam je se, baš, naslušao po vašarima...

Student (žurno hitajući na koncert): - Nije vam ona Mladona, već Madona! I, ona je svetska kraljica pop-muzike, a to baš i nema puno veze sa drndanjem po guslama!

Mrča (narogušeno ustade sa balvana): - Što veliš, nesrećo! Kakvo, more, drndanje! To su ti đedovi vjekovima negovali, a ti se s tim za... Ma, gusle su ti blago i nema lijepše muzike u svijet! Da se ja što pitam, ja bi zabranio da se ta manguparija šepuri po našemu Jazu. Sad se prevće i sam vladika na Lovćenu. Upropastitste nam đedovinu!

Student: - Ne mogu da poverujem da ste tako zatucani. To je velika stvar za našu zemlju i treba da smo srećni što vrtoglavo postajemo deo sveta...

Mrča (gledajući silnu masu koja defiluje): - Ma, koji svijet? Pogleđi, kako se lomataju da bi viđeli neku tamo đevojčuru (pogledavši ka reklamnom bilbordu).

Student: - Ha, nije ti ona, baš, tako mlada. Ima već pedeset leta! Mrča: - Što?! Pa, moja Milijana, ima tek četrdesetdevjet, a baba mož' da joj bude! Auuu, ma jel' moguće! Čime li je rane?!

Student: - Ako baš hoćeš - specijalnom košer-ishranom zasnovanom na načelima Kabale, s kojom se u međuvremenu poistovetila. Čak je morao da dođe beogradski rabin, da bi joj pripremao obroke!

Mrča: - A?!

Student: - Pa, da! U pitanju je ritual “srećnog“ klanja, koji podrazumeva i posebnu opremu, noževe i ostalo! Tada se životinja dovede u stanje da ne pati dok ispušta dušu, pa je takva hrana blagorodna!

Mrča: - E, zato ti je moja Milijana onako naborana i zbabljena, što jeđe oni naš pršut! Kad ja ubivam brava cijeli se kanjon Morače ječi, ko raštimovane gusle, nedo' bog! E, od ovijeh trenutaka, sviraću povazda marvi u gusle, pa da vidim kako će to da utiče na moju Milijanu!

... I zasvira: “- A, iz grla Svete gospe Madone od Jaza, svaka pesma biće razborita..."

I, svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da guslaju na balvanu za neku staru (il', bogomi, novu) - dobru im “ekološku“...

            Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je leto na izmaku, šta više - k'o da je ciča zima, počela je nova školska godina, fudbalski “Borac“ dobro gazi, a ekipa “Starčevačkih“ je, posle fantazmagoričnog Madoninog koncerta, uz “značajnu“ pomoć sofisticirane tehnologije, uspela da se izvuče iz “ekološkog“ krša i strnjike u dužini od 50km između Kotora i Bileće, za “ciglo“ šest sati! Stoga, baš, “čudi“ što je “kraljica“ doletela na Jaz helikopterom.

Jordan Filipović

Godišnji odmori i slave

Većini ljudi, pa i meni, završili su godišnji odmori i većina nas se vratila uobičajenim svakodnevnim aktivnostima.

Ušli smo svi ponovno u kolotečinu i čekamo u kalendaru ponovno neki praznik ili tek sledeći godišnji odmor kako bi ponovno malo predahnuli.

Došlo je vreme da i naši sugrađani koji se isključivo bave poljoprivredom, mogu sebi priuštiti odlazak na odmor tj. na predah od uobičajene svakodnevice i od teških poljoprivrednih radova. S obzirom da je sve bolja mehanizacija, da se naši sugrađani sve manje bave stočarstvom, sada je lakše napustiti domaćinstvo, a za sitne potrebe u domaćinstvu angažovati ili komšije ili nekog iz familije.

No nekada to baš nije bilo moguće. Neko je znao da kaže da se seljak odmara zimi, ali kad je u takvoj prilici moj deda znao da nabroji šta se sve i po zimi radi u jednom seoskom domaćinstvu, neki su se zamislili i došli do zaključka da ljudi u seoskim domaćinstvima stvarno nemaju vremena za godišnji odmor.

Sad se postavlja pitanje, a kad su se ti ljudi odmarali?

Eto, vrlo jednostavno, u doba kad su seoske slave.

Kad se malo bolje pogleda u kalendar, može se videti da je većina seoskih slava u sredini leta, a padaju u doba između velikih radova u poljoprivredi, a još k tome su, bar u okolnim selima, raspoređene tako da je otprilike u svakom selu barem u razmaku od dve nedelje po jedna slava. I to je bila prilika da se ljudi malo opuste i zaborave na svakodnevne poslove. A kako se slavilo to treba ispričati.

Sećam se, na primer, za  Panteleju su dolazili gosti iz skoro svih okolnih sela. Što u familiju, što radi devojaka i momaka, jer je to bila prilika i za upoznavanje, a i prilika za uspostavljanje nekih novih prijateljstava među familijama, ili pak obnova starih. Mi iz Gornjanskog kraja, a naročito oni koji su živeli pored druma, dan uoči ili na sam dan slave, nagledali smo se fijakera s konjima koji su bili dobro istimareni i okićeni, amovi dobro ulašteni, fijakeri uglancani da se u njima možeš ogledati.

A u fijakerima, obično gazda i gazdarica sa svojom familijom, pa ako su još imali i kočijaša, obično su sedeli odnazad u fijakeru. Svi su inače imali obučene bele mantile, kako se svečano odelo ne bi naprašilo tokom vožnje. U nekom fijakeru našao bi se i po koji harmonikaš kao bi razveseljavao društvo tokom vožnje. Nije se slavilo samo jedan dan. Slavilo se bar dva ili tri dana. Svaki dan slavlja bio je isplaniran po običaju.

Priča se ponavljala, jer kako sam već napomenuo za nekoliko dana usledila je slava u nekom od okolnih sela, pa su na taj način ljudi malo uhvatili predaha od svoje svakodnevice i svojih teških seoskih poslova. A to im je ujedno bio i godišnji odmor. Dok ovo pišem, setio sam se da je 22. septembar i da je dan Sv. Mauricija, to znači “kirvaj“ u Starčevu. Ponovno razlog za mali predah i ponovno razlog za slavlje. I za Sv. Mauricija je bilo gostiju, ali su bili malo drugačiji običaji. Nije bilo konja i fijakera, a nije bilo ni šatora ni vašara.

Već sam o kirvaju pisao, ali samo da podsetim da je Sv. Mauricije bio rimski legionar i da po cenu života se nije odrekao vere u Isusa Hrista, pa je umro kao mučenik.

Starčevo ima dugu tradiciju održavanja slava, kao i održavanja kulturnih manifestacija, zato kao i Sv. Mauricije, nemojte se toga odreći.

Vinko Rukavina

Hleba i igara

            Naše društvo je puno fenomena koji su najčešće vrlo teško objašnjivi. Jedno od tih samo za nas svojstvenih čudesa su prazne bioskopske sale. Napominjem da smo zemlja sa najmanje posetilaca bioskopa u Evropi.

            Kultura odlaska u bioskop je kod nas odavno zaboravljena. Bioskop je ranije, sem užitka u filmskom programu, za mnoge predstavljao mesto za druženje sa prijateljima, ali i mesto za sastanke sa voljenom osobom. Danas je to zapostavljeno, pa ljudi radije zalaze u video klubove i gledaju filmove kod kuće. Ovo nikako nije nostalgija, niti ikakav žal za prošlim vremenima. Stvar je u tome da je i u drugim evropskim zemljama sve aktuelnija savremena tehnika i da je zastupljena u većoj meri nego kod nas, pa tamo posećenost bioskopa nije tako mizerna. Niko nema ništa protiv DVD-a i moderne tehnologije, naprotiv. U drugom grmu dakle, leži zec.

            Kod nas su i bioskopske sale platile ceh na uštrb jeftine “folk kulture“. Propadanje bioskopa je počelo s kraja osamdesetih godina, kada su nas zapljusnuli talasi moralnog i kulturnog treska. Zato je danas prosečnom građaninu ove zemlje milije da bude kod kuće i gleda program naših javnih servisa nego da prošeta gradom, kupi kokice i u biskopu odgleda dobar film. Kulturne institucije, pa i sami bioskopi treba da započnu opsežniju i jaču kampanju, kako bi se ljudi naveli na prave vrednosti, odvratili od kulturne učmalosti i izlečili od Domanovićevog simptoma “Mrtvog mora“.

            Postoji još jedna karakteristika naših niskih kulturnih vrednosti. To su latinoameričke tv sapunice. Serijali bez smisla i kraja, sa jednoličnom i unapred poznatom tabulom, koja je dosadila i bogu i narodu. Međutim, ti “biseri“ filmske industrije Latinske amerike u nas imaju veliki broj vernih poštovalaca. Ta jednočasovna borba ljubavi i mržnje za neke predstavlja prozor u maštu i izlaz iz tužne i rugobne realnosti. Besmisleno je objašnjavati animozitet iole dobrih kulturnih stručnjaka prema ovom tipu televizijskih emisija. Za one neupućene (blago takvima, ako ih ima) bi dovoljno bilo da pogledaju jednu epizodu najnovije “španske serije“ ako izdrže.

            Moramo početi da zdravo rasuđujemo, i da u pravom smislu odvajamo žito od kukolja. Izgubili smo osećaj za kvalitet tv programa o podlegli principu “gutaj šta ti se servira“. Na državnim organima i kulturnim ustanovama ove zemlje je da narodu vrate poverenje u istinsku kulturu i prave vrednosti, a ne da budu nemi posmatrači laganog potonuća Srbije u duboko more kiča i jeftine zabave.

            Vreme je da se za zanesenjačke i donkihotovske borbe za kulturno otrežnjenje pređe na temeljno čišćenje svega što personifikuje vašarski i malograđanski duh. To zaista nije lako, ali ne postoji uzalud ona stara; per aspera ad astra...

Dalibor Mergel

“FB” - fenomen br. 14

            Facebook, fenomen čija popularnost raste iz dana u dan, vrtoglavom brzinom, barem u našoj zemlji. Polovina nacije je već na Face-u, nekoliko procenata se raštrkalo po ostalim sajtovima, i naravno ostaje jedan sićušan procenat onih koji još uvek uspešno odolevaju. Zbog njega se mnogi poslodavci hvataju za glavu, zbog smanjene produktivnosti, dok su zaposleni napokon počeli da vole ponedeljak... :)

            Ukratko: fejsbuk je osnovao Mark Zuckerberg pre četiri godine. Ima samo 24 godine i ove godine je uvrsten na Forbsovu listu najbogatijih ljudi na svetu. U 23. godini proglašen je za najmlađeg milijardera i tada je posedovao bogatstvo od 1.5 milijarde dolara!

            I tako, sada je skroz “in” da ste na facebooku... Toliko je in, da se može slobodno reći da ne postojite, ako vaše lice ne sine iz nekog ekrančića kada se u prostor za search ukuca vaše ime... Često će ljude koje upoznajete pre da vas pitaju da li vas ima na “FB”, nego da vam traže broj telefona, da ne pričam o adresi koja je odavno demode - koga još briga gde vi živite, važno je da virtuelno postojite! :) Poslovni ljudi na svojim vizit-kartama često imaju i svoju FB adresu, a poslodavci sve češće kontaktiraju vašu FB stranicu kako bi saznali nesto više o vama, tako da se čini da CV, kao i preporuke uskoro neće biti dovoljne. Pa ako do sada niste ostvili novine i otisli da otvorite vasu FB stranu... hmmm... sačekajte još malo ;)

            Pitate se zašto je FB dobar ... U suštini ako ga dozirano koristite može da bude i te kako koristan :) Mada mislim da je ipak najkorisniji Marku Zuckerbergu :) Izum koji je njemu pomogao da zaradi svoj prvi milion a odmah posle toga i prvu milijardu, nama je prezentovan kao sredstvo za druženje. Tačnije, kako za pronalaženje starih poznanika i prijatelja, tako i za upoznavanje novih. Možete potražiti baš svaku osobu, koje se setite... I velika je verovatnoća da ćete je i naći. Za kratko vreme ćete opet imati na okupu ceo razred svoje srednje škole i barem pola osnovne ;) Takođe, možete se čuti sa svojim rođacima koji su se raštrkali po belom svetu, da ne kažem otisli trbuhom za kruhom, i eventualno utabati sebi put, da ne kažem stazicu, da i vi odete, pa makar i u goste, kad jednog dana, možda, skupite para za prevoz. A pošto naši ljudi najčešće idu u Australiju i Ameriku, to skupljanje može prilično da potraje. :)

            Pored “keep in touch“ momenta, FB je prepun raznih zanimacija koje vam prosto ne dozvoljavaju da se odvojite od njega. Možete osnovati neku svoju grupu vezanu za neku temu koja vas interesuje ili se učlaniti u grupu koja već postoji. Grupa za zaštitu životinja, grupa starih dobrih crtača, gde možete pogledati većinu crtaća iz svog detinjstva... Možete se pridružiti i grupi svog fakulteta ili škole. Takođe se možete grupisati oko nekog zajedničkog cilja koji mogu biti kako vrlo ozbiljni kao sto je npr. “Borba za svež vazduh u Pančevu“ (“Fight for FRESH AIR in Pancevo“), tako i potpuno komični npr. “Sačuvajte vodu, pijte pivo“ (“Save njater, drink beer“).

            Sledeća neodoljiva zanimacija su razni testovi, gde možete otkriti šta ste bili u prošlom životu, koji ste filozof pa sad, grčki, rimski itd... Koji ste cvet, dobra vila, lik iz crtaća “South Park“, kako bi trebao da vam se zove dečko ili devojka, kakav ste Pančevac, Pančevka... Naravno rezultatima ne bi trebalo da verujete, jer su oni tu čisto da vas nasmeju. Takođe i sami možete smisliti svoj test i poslati prijateljima tako da o tačnosti nema ni govora :)

            Da ovo ne preraste u besplatnu reklamu globalnom milijarderu u lokalnim novinama, ovde se odjavljujem. Ukoliko vam se FB i ne učini zanimljivim, možete “prošetati“ i do MY SPACEA ili nekog drugog globalnog sela... :)

Miroslava Kovačević

 Vrh strane