|
Kultura
DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU
U januaru u klubu nije bilo oficijalnog programa, ali su
obeležene obe nove godine, posebno je bio atraktivan novogodišnji
maskenbal. Takođe, prednovogodišnji koncert priredili su i starčevački
bendovi - “Kreativni nered“ i “Miljan rok bend“.
IV POP, ROK I BLUZ
FESTIVAL AKUSTIČNE GITARE “GAŠINI AKORDI 08“
I ove godine, 14. i 15. februara održaće se 4. po
redu pop-rok-bluz festival akustične gitare “Gašini akordi 08“. Publici
i takmičarima biće priređen bogat i zanimljiv program, uz revijalni i
takmičarski deo, glasanje publike, mnogo dobre muzike i druženja...
KONKURS za takmičare traje do 10. februara. Svi
zainteresovani takmičari mogu se informisati na telefon: 064/866-23-72.
Pobednike očekuju novčane nagrade, a biće dodeljene tri nagrade od
strane žirija (I - 10.000 din, II.- 7.000 din, III - 5.000 din), jedna
od strane publike (5.000 din.), kao i za autorsku pesmu (5.000 din.) i
vokal (5.000 din.). Rezultati konkursa kao i konačni spisak učesnika
biće objavljen 12. februara. Očekuje se učešće muzičara iz Hrvatske,
Slovačke, Bugarske, Beograda, Novog Sada, Kragujevca... Žiri će brojati
sedam eminentnih članova iz sveta pop, rok i bluz muzike.
PROGRAM: 14. februar, četvrtak:
- 20.00 - Dolazak publike
- 20.30 Zvanično otvaranje - najava
- 20.40 Omaž gitari i rokenrolu - PETAR JANJATOVIĆ
- 2130 Takimičenje mladih nada (takmičari do 20 godina)
- 23.00 Revijalni bend - MR&DR (Novi Sad)
- 00.00 Proglašenje pobednika - (najbolji idu u finale)
- 00.40 Revija - Session
PROGRAM: 15. februar, petak
- 19.00 - Dolazak publike
- 19.30 Zvanično otvaranje - najava
- 19.45 Revijalni bend -”ZONA B” (Beograd)
- 20.00 I krug (nastup između 15 - 20 učesnika)
- 22.30 Revijalni bend - ”ZONA B” (Beograd)
- 00.00 II krug (nastup 8 finalista po oceni žirija)
- 00.40 Revijalni bend - ”ZONA B” (Beograd)
- 01.00 Finale (glasanje i proglašenje pobednika)
- 01.30 Session
Ulaz na Festival se ne naplaćuje.
NAREDNI PROGRAMI U
KKK (februar 2008.)
petak 8.2. 2008.
god. - 19.30 sati:
promocija knjiga - “Osobeni znaci“ i još 4 knjige iz 2006.
godine. Gost: Teofil Pančić (Beograd)
četvrtak, 14.2. - 20
sati:
IV festival akustične gitare “GAŠINI AKORDI '08“ - polufinale
(“Mlade nade“)
petak, 15.2. - 19
sati:
“GAŠINI AKORDI '08“ - finale
petak, 22.2. - 22
sata:
koncert - “K.A.F.C.“ -
Beograd (indy-rock)
petak, 29.2. - 21
sat:
performans - “Led Zeppelin night“
FELJTON: Istorija
starčevačkog rokenrola
10.
nastavak (2004. - 2007.)
Prostoriju, u kojoj je nekada bila smeštena
biblioteka i kancelarija direktora Doma kulture a na kraju neugledni
ekonomat folklornog ansambla, grupa entuzijasta uredila je leta 2004.
godine u današnji Kreativni kulturni klub. Ovo mesto, među raznim
oblicima izražavanja kreativnog dela starčevačke omladine, veliki
prostor poklanja i muzici.
Među brojnim muzičkim dešavanjima u KKK-u,
izdvajaju se nastupi grupa Kreativni nered i Bluz delivers. Zatim, KKK
se može pohvaliti prilikama da bude dobar domaćin poznatim grupama i
muzičarima uglavnom iz Srbije, ali i sa prostora bivše SFRJ, pa i iz
inostranstva! Među njima treba posebno spomenuti nastupe grupa Prljavi
inspektor Blaža i Kljunovi, Električni orgazam, Zbogom Brus Li, Ateist
rep, Dža ili bu, Elvis Dž. Kurtović, Vudu Popaj i drugih... Pored ovih
poznatih imena nastupao je ogroman broj manje ili više afirmisanih
pančevačkih i beogradskih bendova, a ovde su se istakli: Ajriš stju, Blu
femili, Poliester šok, Štuka, Nešto najgore, Mist, B.O.L., Manisent (koji
se kasnije proslavio nastupajuci u filmu ”Mi nismo anđeli 3”) i mnogi
drugi.
Starčevačka rok scena tog vremena objedinila je
”preživele” muzičare koji su ovde našli svoje mesto, te su činjenicom da
traju samo potvrdili svoj neosporan kvalitet. Na početku rada Kreativnog
kulturnog kluba, bio je aktivan KKK bend. U ovom bendu svirali su:
Miljan Nedić (gitara), Dalibor Adamov Dacko (bas gitara), a za
bubnjevima Slobodan Stanišić Boban, dok je pevač bio Dušan Arsić Grinja.
Ovaj bend je nastupao svakog petka svirajući domaći rok. Kasnije je
njihova aktivnost svedena na mesečne svirke i nastupe van Starčeva, u
Omoljici, Banatskom Brestovcu, Pančevu itd.
Pored toga, u klubu je zaživeo značajan muzički
festival ”Gašini akordi”, čiji je idejni tvorac bio predsednik KKK-a
Jordan Filipović. Ovaj festival akustične gitare prvi put je održan 14.
februara 2005. godine, na ”Dan zaljubljenih”, u sećanje na velikog
starčevačkog muzičara i boema Dragana Dimitrijevića Gašu. Taj festival
je prve godine bio revijalnog karaktera, a naredne dve takmičarskog.
Gosti u žiriju bili su poznati srpski rok kritičari i novinari:
Aleksandar Žikić, Branislav Lokner i Bezuha - Gabi. Iste godine, istog
meseca, tačnije 25. februara, Zoran Arsić (predvodnik muzičke grupe
Arsenik, te večeri) i Darko Ješić (idejni tvorac spektakla) organizovali
su muzički i video performans posvećen legendarnoj grupi Led cepelin. Te
večeri klub je zabeležio svoju prvu rekordnu posetu (između sedamdeset i
osamdeset ljudi).
Boban Stanišić uporedo radi sa pančevačkom
grupom Džejvi sabataj, koja održava česte probe i nastupe u prostorijama
KKK. Međutim, tada se ponovo ali sada ozbiljnije muzički angažuje Goran
Miloćević Kilki (gitara). Krajem 2006. godine priprema, a početkom 2007.
godine i okuplja u novu grupu, koja se zove Kreativni nered, muzičare:
Dacka Adamova (bas gitara), Bobana Stanišića (bubnjevi) i Dušana
Arsića (vokal). Nastavio je sa pank-rok-ska zvukom, ponovo oživevši
pesme "Mali
paradajz" i "Riba", ali i nekoliko obrada Ateist repa, Idola i Psihomodo
popa. U grupu početkom februara ulazi Darko Ješić, kao drugi vokal benda
i nastupa pod pseudonimom ”Bonsek”, u početku izvodeći pesme Ramba
Amadeusa, a kasnije je prateći vokal. Nosi sivi sako i crni cilindar,
dajući grupi doprinos i na polju scenskog nastupa. Kreativni nered je
prvi nastup imao u KKK-u 9. marta, pa u pančevačkom "Studentskom" 31.
marta. Za relativno kratko vreme, nastupali su u Beogradu i Banatskom
Novom Selu izazivajući oduševljenje kod publike koja nije imala prilike
da se upozna sa ovakvim, sofisticiranim, muzičko - scenskim pristupom
panku, kakav je nudio Kreativni nered. U međuvremenu nastaje još
autorskih pesama, kao što su "Zeka, meda" i "Seljaci svome gradu", čiji
je autor bio Goran Milošević. Ipak, 31. maja 2007. godine, Darko Ješić
Bonsek, napušta grupu želeći da se posveti završetku studija, a Dušan
Arsić, kao daleko iskusniji vokal, ostaje u grupi. Grinja nastavlja da
bude medijum između publike i benda. Naime, on ima odličnu sposobnost
komunikacije, iako ne često teatralan, on je vrlo pouzdan na sceni. U
septembru, zbog posla, on napušta bend, a na mesto vokala dolazi Branko
Ivanović Cogi. Grinja se vraća nakon dva meseca i obojica nastavljaju
kao vokali u bendu. Paralelno sa radom grupe Kreativni nered, formira se
i grupa sa istim muzičarima, ali na mestu gitariste i vođe benda je
Miljan Nedić i bend se zove Miljan rok bend (edž KKK-bend, a novi naziv
je dobio jer je Miljana publika dobro poznavala van Starčeva. Grupa
svira strani i domaći rok '80-tih. I ova verzija starčevačkog benda
zabeležila je puno uspeha na nastupima u Starčevu, Glogonju, Banatskom
Brestovcu i drugim mestima.
Dana 25. novembra 2007. godine, od posledica
srčanih poteškoća, u četrdesetoj godini života umire Zoran Arsić Arsa.
Njegov odlazak je izazvao šok i ostavio neizreciv bol medu brojnim
prijateljima u i van KKK-a, a starčevačka muzička scena je izgubila
najboljeg bubnjara koga je ikada imala.
Ipak, pred nama je 2008. godina koja, nadajmo se,
donosi još lepih melodija i pesama i još kvalitetnih, novih muzičara
koji će nastaviti četrdesetogodišnju tradiciju starčevačke rok scene.
KRAJ
SLOVO O VERI
Sveti
Sava - školska slava
Kada bi se veličina jednog naroda merila prema
njegovoj prošlosti, prema delima njegovih besmrtnih velikana, onda bi
naš narod na čelu sa Svetim Savom imao ne samo svetlu istoriju već na
temeljima Svetosavlja mogao bi da gradi i sadašnjost i budućnost.
Svake godine 27. januara obeležavamo dan velikog
srpskog prosvetitelja i učitelja, osnivača Srpske crkve, svetitelja koji
je za nezavisnu srpsku državu ostvario i nezavisnost srpske crkve i bio
postavljen za prvog srpskog arhiepiskopa 1219. godine. On je od
tadašnjeg vizantijskog cara Teodora Laskara i carigradskog partijarha
Manojla Haritopula Sarantena u Nikeji tražio autokefalnost Srpske crkve
i on sam bio postavljen na čelo srpske arhiepiskopije.
Danas o Svetom Savi mnogi govore kao o velikom
učitelju srpskog naroda, kao ktitoru, zadužbinaru, diplomati,
književniku, ali o njemu najpre treba govoriti kao o svetitelju. Svetost
i svetiteljstvo nisu bez odnosa sa prosvetom i prosvećenošću, već šta
više prosvetiteljstvo nastaje i rađa se iz svetosti kao prosvetljenja.
Svetost - kao mera ljudskog dostojanstva i kao način čovekovog
postajanja predstavlja ljubav Božiju prema svemu onome što je Bog kao
Tvorac sazdao. Svetosavlje, posmatrano u duhu hrišćanskog pravoslavnog
učenja, ne može da se ograniči na jednu kulturu, istoriju, naciju,
geografski prostor, već Svetosavlje kao svetost i svetiteljstvo prestaje
da bude svojina samo srpskog naroda i postaje blago celog sveta. Zato
treba držati na umu reči apostola Pavla koji kaže: “- Da nema više ni
Judeina ni Grka, ni roba ni slobodnjaka, da nema više ni muško ni žensko,
već smo svi zajedno u Isusu Hristu“.
Od 1823. godine, u vreme kneza Miloša, uvedeno je
obavezno proslavljanje Svetog Save, a od 1841. godine Sveti Sava se
proslavlja kao školska slava.
Danas, nastavljajući ovu viševekovnu tradiciju,
mi proslavljamo velikog svetitelja i prosvetitelja srpskog o čijem liku
i delu slušamo prvo u crkvi na liturgiji, a onda i u školi na prigodnim
priredbama u kojima učestvuju i nastavnici i deca.
U crkvi na liturgiji, a u školi činom rezanja
slavskog kolača vršimo istinsku proslavu Svetog Save. Kao što svaka
bogoslužbena radnja izvire iz liturgije i predstavlja sliku i ikonu same
Evharistije, tako i obred rezanja slavskog kolača produžuje svečanost
liturgijskog slavlja. Uznoseći molitve Gospodu na ovakav način, znamo da
vršimo bogougodno delo proslavljanja velikog svetitelja i prosvetitelja
našeg naroda.
Neka je srećana i Bogom blagoslovena ŠKOLSKA
SLAVA - SVETI SAVA!
Oliver Kalinović
veroučitelj i katiheta
VUKOVAC – radovi učenika OŠ “Vuk Stefanović Karadžić”
Drvo iz detinjstva
Ja sam ranije živela u Janji, u jednoj veoma
visokoj kući pored koje je bila jedna mala, niska kuća, klasičan tip
starogradnje. Izmađu njih jedna lepa bujna lipa, visoka oko pet metara,
a tek tih listova, većih od bilo koje druge lipe, koju sam videla,
ogromnih grana, visokih, debelih, snažnih i čvrstih. Krošnja - raskošna
cvetovima u vreme cvetanja, a ipak krupnih mekih listova za vreme
listanja. Izdaleka se videla, kako sa zemlje, tako i još bolje sa visoke
terase.
Na njoj sam se svađala sa drugovima, ili sama
sedela i maštala o tome kako želim da postanem slavna. U onoj niskoj
kući starogradnje živela je teta Ana. E, ona je bila stvorena za glumicu,
mada nisam sigurna da li je i bila, zanimljiva, dobroćudna, simpatična i
dobra vila svakome pa i najvećem detetu. Iskreno se nadam da je
i dalje. Iza njene kuće bilo je jedno malo jezero oko kojeg je bilo puno
cveća i lepih ukrasnih biljaka. Sećam se jedne zime, kada se to jezero
zaledilo, ja sam se klizala, led je pukao i ja sam, pa pretpostaviti
možete, upala u njega. Ispod te lipe često sam provodila vreme na
različite načine. Čak sam jedno vreme, kada smo se igrali žmurke,
sakrivala na njoj, ali su oni to ubrzo provalili, pa više nisam. Teta
Ana je izmišljala priče o ovoj lipi, kao i o njenim avanturama upravo sa
njom. Pričala mi je meni već poznate bajke ali ih je dočaravala na divan
način, da sam ja uvek, iznova i iznova, sa velikom pažnjom slušala,
želeći da i ja budem uspavana lepotica, pepeljuga, palčica i mnogo
drugog.
Sa sprata sam sa drugarima brala cvetove, sa onih
najviših grana, kao i sa one koja je išla pravo u terasu. Cvetove smo
grupisali u kese i nosili ih kućama, a od njih su mame pravile čaj za
koji nisam znala šta pomaže. Nisam puštala decu da kidaju njene grane, i
da bacaju smeće oko nje. Mnogo puta su deca sa kojom se nisam družila,
namerno radili sve to, da bi meni naudili, ali sam ja onda zvala svoje
drugove, i njima se suprotstavljala. Cenila sam sve što je ona meni
pružala i za uzvrat joj pomagala kada i kako sam znala i mogla. Još uvek
se sećam tog opojnog mirisa lipinog cveta u junu i julu koji je vetar
nanosio po ulicama do nas i ometao nas u silnoj igri jer smo uvek
zastajali da udahnemo taj divni miris. Taj miris prosto mami. Kada god
bih pogledala u nju celokupno pomislila bih da vidim neki veliki tropski
cvet, ili još bolje rečeno buket tropskog cveta. Imala sam običaj da se
kao majmun penjem i silazim sa ove lipe, ali i sa drugih stabala, oraha,
breza, sa velikih jabuka i trešanja.
Obožavala sam tu lipu, uvek ću je pamtiti, onakvu
kakva je bila, momenta kada sam odlazila. Volim je i dan danas, uprkos
prostranstvima koja nas dele, a volim i ona mesta gde sam živela.
Stefani Nina Margetić 7/3
Drvo iz mog
detinjstva
U mojoj bašti ima jedna stara kajsija. Jako je
velika i razgranata. U proleće kad procveta, ima lepe rozikaste cvetove
koji se kasnije pretvore u veoma ukusne plodove. Kajsija je jako stara i
skoro joj se grane vuku po zemlji.
Za tu kajsiju me veže sećanje na mog pokojnog
dedu, jer je on nju zasadio. Dok sam bila manja, on mi je stalno pravio
ljuljašku na jednoj čvrstoj grani. Uvek smo pokušavali da napravimo
kućicu na njoj ali nismo uspevali jer su grane bile jako krive. I sad
kad sam ovako velika i dalje volim da se popnem na kajsiju i jedem lepe
i sočne plodove. Volim da sedim u tom carstvu i slušam cvrkut ptica i
razmišljam, o tome koje drvo da zasadim, kad budem kao moji roditelji, i
mislim da će to biti kajsija. Ponekad se popnem na neku visoku granu,
udobno se smestim i crtam predivne pejzaže koje vidim sa nje.
Ta kajsija mi je jako draga, i jedino na njoj
imam potpun mir i tišinu za opuštanje uz divan cvrkut ptičica. Kad joj
bude došlo vreme da je izvade, ne znam kako ću bez nje, biće mi jako
pusto i tužno.
Kristina Marašća 7/3
Poželela sam da
dohvatim nebo
Moje želje i snovi sačinjeni iz raznih dečijih
mašti, pa i ova želja da dohvatim nebo je jedna od njih.
To je bilo negde oko 7 sati kada je počela moja
žurka. Dolazili su razni gosti sa raznim poklonima. Mojih nekoliko
najboljih grugarica i ja smo uživale u grickalicama, a posle u kolačima.
Nije nam bilo dosadno, ali smo želele da izađemo napolje da se i tamo
zabavljamo, ali nam tmurni oblaci i hladan vazduh nisu dozvoljavali.
Nisam znala kako da izvedem to da “sklonim“ tmurno nebo i zamenim za
sjajno Sunce. Odjednom mi je sinula sjajna ideja, a ona je glasila ovako:
otišla sam kod tate i zamolila ga, pošto on zna da ja obožavam poklone,
da mi ispuni želju, a ja ću to gledati kao jedan ogroman poklon. Naravno
kao svako, moj tata pita koja je to želja, ali me čudi što ovaj put nije
pitao, nago je skočio i rekao: “- Naravno, za tebe sve“. Rekla sam mu da
ću doći za pet minuta, ali sam došla za deset, pošto sam mojim
drugaricama pola sata objašnjavala kako ću ja odnosno moj tata skloniti
tmurno, oblačno i sivo nebo. Kada sam došla kod tate sa širokim osmehom
na licu i rekla mu da sam spremna i da možemo da krenemo tek me je tad
pitao za ono. “- A, koja je tvoja želja?“, odmah mi se sklonio osmeh sa
lica. Odgovorila sam mu da nije važno koja je moja želja, jer će je on
svejedno ispuniti, pošto je obećao. On me je ipak, i danas ne znam kako,
uspeo ubediti da mu kažem koja je moja želja. Odmah sam dobila odgovor:
“- Ja ne mogu to da uradim“, zatim je usledilo pitanje: “- A zašto?“.
Posle dužeg razgovora sam shvatila da moj tata nije mađioničar ili
astronaut, da mi ispunjava želje ili dohvati (skloni) nebo.
Nadam se da ću svoju želju i zamisao ostvariti
kada porastem, i možda postanem astronaut i pipnem neku planetu, a ne
samo nebo. Jedno samo znam neću se približavati Marsu (ha, ha, ha)!
Sara Aleksić 5/1
I JA IMAM PLAVU
ZVEZDU O KOJOJ SANJAM
Volim da maštam, da sanjam, ali isto toliko volim
da se divim okolini u kojoj se nalazim. Zažmurim i svojim mislima odem
na veliku cvetnu livadu. Osećaju se raznovrsni mirisi-od ljubičica pa
sve do nane. Proletnji vihor se sa suncem udružio. Livada je puna dece.
Vetar im kosu lagano mrsi, a sunce svojim zracima donosi toplinu po licu,
rukama i vratu. Sve je prelepo i tako slobodno. U jednom trenutku
ugledah toliko insekata, ptica, začuh njihov zvuk i pesmu, a u drugom
trenu ih nestade. Sugurno nekud žure. Svi su u krugu livade raširenih
ruku, prepušteni slobodi. Sve je bez ikakvog reda, a opet tako uredno,
vazduh je tako čist, svež i sve to zahvaljujući ogromnom drveću, koje
pravi hlad za lenje buba švabe i ostale životinje. Svako vodi brigu o
sebi nesmetajući drugima - toliko sloge među njima. Vreme je da se
vratim u stvarnost. Pozdravljam se sa Suncem, koje osvetljava prirodu,
sa vetrom što lagano njiše sve, sa pticama što su mi tokom dana pevale...
To je zvezda o kojoj sanjam, ali u našim okolnostima to je nemoguće.
Tanja Radosavljević 6/4
Jelena Zdešić 6/3
Vrh
strane
|
