Društvo
PRAZNICI U SELU
Proslavljen Božić
U danima kada čekamo veliki praznik Rođenje
Hristovo, mi svečano proslavljamo Badnji dan. U Starčevu, kao i u
ostalim mestima gde živi srpski pravoslavni narod, u domovima
vernika i u crkvenim portama, uz plamen i varničenje badnjaka,
proslavlja se Badnje veče.
Sneg i hladno vreme, poledica i klizavi putevi
nisu sprečili vernike da se okupe u porti i prisustvuju paljenju
badnjaka. Po
veoma lošem vremenu veliki broj odraslih i dece došao je da
prisustvuje molitvi i da se ogreje kod vatre u porti, na kojoj je
bio naložen i pucketao badnjak.
Po završetku obreda
paljenja badnjaka, sveštenik se zahvalio prisutnima i poželeo da u
dobru proslave Badnje veče i dočekaju Božić. Kako je to već
tradicija, prisutni su posluženi kuvanim vinom i rakijom, a mladi
sokom i slatkišima.
Na božićnoj liturgiji koju je služio mesni paroh
protonamesnik Zoran Maletić, pevalo je starčevačko Crkveno pevačko
društvo. Po tradiciji, Božić su molitveno proslavili zajedno vernici,
mesne vlasti i predstavnici Rimokatoličke crkve.
Po završetku
liturgije, prisutni su u crkvenoj kancelariji imali posluženje koje
je pripremljeno uz pomoć MZ Starčevo.
I ostali januarski praznici proslavljeni su
molitveno i svečano. |
|
Loženje badnjaka u porti crkve Svetog Pantelejmona |
Božić
proslavljen i u crkvi Svetog Maurica
Meštani Starčeva katoličke veroispovesti ovaj
blagdan obeležili su u utorak 25. decembra prošle godine svečanom
misom u crkvi Svetog Maurica, zaštitnika starčevačke župe.
Veliki broj vernika prisustvovao je misi koju je
vodio sveštenik Tamaš Maša, a tradicionalno prisustvo gostiju iz
Pravoslavne crkvene opštine i mesnih vlasti, dalo je ovom događaju
na značaju. Oba Božića proslavljena su u miru i kako priliči ovom
prazniku. |
|
Misa u crkvi Svetog Maurica u Starčevu |
ANKETA SN: Podržavate
li ideju da Starčevo postane opština?
Dajte
nam opštinu!
Starčevci smatraju da
selo treba da postane opština. Zakon kaže da za to treba najmanje 10.000
stanovnika, ali to ne znači da je ova ideja nemoguća - južna sela se već
okupljaju oko ove ideje - da zajedno formiraju opštinu
|
|
|
|
Vladimir Filipović |
Nikola Kosanić |
Dragoslav Stojanović |
Biljana Vukosavljević |
|
|
|
|
Ivan Bajer |
Boja Škrbić |
Zoran Stojanović |
Stevan Krstić |
Vladimir Filipović:
- Mislim da je dobro da Starčevo postane opština, jer ćemo
tada imati veći budžet, moći ćemo samostalno da raspolažemo tim novcem
i da odlučujemo gde ćemo ulagati.
Nikola Kosanić:
- Bilo bi dobro da Starčevo postane opština iz prostog
razloga što će u tom slučaju selo moći da raspolaže sopstvenim
sredstvima. Tako ne bi imali nikakve veze sa gradom i pare bi ostajale u
selu.
Dragoslav Stojanović:
- Po
mom mišljenju, bilo bi dobro da Starčevo postane opština, zbog toga što
bi onda više sredstava ostajalo u Starčevu i nadam se da bi se ona
uložila u nešto korisno.
Biljana Vukosavljević:
- Naravno da mislim da je dobro da Starčevo postane opština.
Prvo zbog toga što ne bi morali da idemo u Pančevo da sve završavamo,
sve bi nam bilo pristupačnije, imali bismo više mogućnosti...
Ivan Bajer:
- To bi bila dobra stvar. Lepo bi bilo da o nekim pitanjima
sami odlučujemo. Imali bi verovatno i veću odgovornost, ali bi se više
stvari menjale na bolje. Nadam se da bi i dobijali više para.
Boja Škrbić:
- Moje mišljenje je da je još uvek rano za to da Starčevo
postane opština. Jedan od razloga je to što imamo
mali broj stanovnika za
tako nešto.
Zoran Stojanović:
- Naravno da mislim da je dobro da Starčevo postane opština.
Kao prvo imamo najbolje pozicije u odnosu na ostala sela u okolini,
sređeniji smo i bliži gradu.
Stevan Krstić:
- Mislim da bi to bilo dobro zbog nekih novina koje bi se u
tom slučaju desile, bilo bi više ulaganja u razne bitne stvari, više
novca bi ostajalo u selu.
Maja Vulović
Foto: Goran
Milošević
EKOLOGIJA
ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ
Savremeni koncept upravljanja životnom sredinom
je zasnovan na održivom razvoju, čiji je osnovni cilj očuvanje
kapaciteta životne sredine. Životna sredina je skup prirodno stvorenih
vrednosti koji okružuje živa bića.
Održivi razvoj je skladan odnos ekologije i
prirode, kako bi se prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo i za buduće
naraštaje. Može se reći da održivi razvoj predstavlja generalno
usmerenje, odnosno težnju da se stvori bolji svet, balansirajuće
socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine. Svaka generacija
mora rešiti svoje zadatke i ne sme ih ostaviti sledećim generacijama,
što je osnovna zamisao održivog razvoja.
Pojam “održivog razvoja“ potiče iz šumarstva.
Odnosi se na meru u kojoj su pošumljavanje novim mladicama i seča šume u
direktnoj zavisnosti. Stalno se omogućava novi prirast šume a da se
istovremeno ne naruše životna staništa. Tako se na primer, sme poseći
samo onoliko stabala koliko je novih mladica zasađeno. Ovaj ekološki
princip može se primeniti na različita prirodna bogatstva i ekološke
sisteme, pa i na zemljinu atmosferu. Radi se o odnosu prema prirodnim
bogastvima koji je orijentisan ka budućnosti. Ekonomski razvoj zasnovan
na neodgovornom i neracionalnom korišćenju prirodnih bogastava je
neodrživ. Takav razvoj prouzrokuje sve veće zagađivanje zemljišta, voda
i vazduha. Pored ljudskog zdravlja ugrožen je biljni i životinjski svet,
degradirani su mnogi prirodni ekosistemi i ljudska staništa. U rešavanju
problema zaštite prirode ključno pitanje nije da li čovek treba da
koristi prirodu, već kako da je koristi. U toj konstalaciji, korišćenje
prirodnih resursa može se posmatrati kao sistem mera i razumnih
ograničenja usmerenih, ne na očuvanje prirode u stanju u kojem je bila
pre pojave čoveka, nego na očuvanje i preobražaj u granicama koje će
trajno obezbeđivati povoljne uslove životne sredine.
U opštim je crtama osnovni princip održivog
razvoja definisala UN-ova Komisija gde su svetski lideri na Zemaljskom
samitu u Rio de
Ženeiru 1992. godine usvojili preporuke Brauntlendove komisije kojom se
daju preporuke za održivo upravljanje zemljišnim, vodenim i šumakim
resursima u 21. veku. Jedan od ključnih dokumenata usvojenih na ovom
samitu ja Agenda 21. Jedno od poglavlja Agende 21 je i poglavlje o ulozi
lokalnih vlasti, gde lokalne vlasti treba da se konsultuju sa
stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje lokalne
Agende. Lokalna Agenda nije samo strategija zaštite životne sredine, ona
uključuje i rešavanje socijalnih i ekogomskih pitanja. Ona zapravo
uključuje celo društvo sa svim raspoloživim resursima. Prvi korak je
prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i lokalnim prioritetima.
Danas mnogi lokalni saveti rade u skladu Lokal Agende. Svaki od procesa
ima svoje karakteristike, obeležen je lokalnim uslovima, uključujući tu
i javno mnjenje, geografske uslove (urbane i ruralne oblasti), koji se
uzimaju u obzir pri donošenju odluka. Veoma je važno naći načine da se
izmeri napredak, kako bi smo znali da naša zalaganja imaju rezultate. U
poslednjih deset godina, u našem okruženju desile su se promene od
globalnog i regionalnog značaja na svim područjima ljudske delatnosti.
Ne treba pominjati bombardovanje Srbije od strane NATO snaga što je
posebno imalo za posledicu zaostajanje kako na tehnološkom i ekonomskom,
tako i na obrazovnom području. Srbija je hteli to priznati ili ne, samo
geografski ostala u Evropi.
Bogatstvo jedne zemlje, između ostalog meri se i
prirodnim resursima kojima raspolaže. Zbog toga je briga o resursima
jedno od strateških opredeljenja svake države. Trenutno stanje zemljišta,
voda, klime i genetskih resursa može biti prepreka da buduće generacije
ostvare povećene zahteve za hranom, industrijskim kulturama itd.
Vrednosti ekosistema svedene su na njihove komercijalne potencijale.
Petnaest godina posle zvanične promocije i
prihvatanja modela održivog razvoja na Konferenciji OUN-a o životnoj
sredini i razvoju, čovečanstvo i dalje živi u uslovima bespoštednog
naučno-tehničkog iskorišćavanja svih raspoloživih sirovina, uključujući
i nasilno menjanje genetske strukture biljnog i životinjskog sveta.
dip. ing. Vlado Savić
IZVIĐAŠTVO
Prirodnjačka sekcija Odreda izviđača ”Nadel”
|
Slika prelepih predela: Skauti stignu svuda - pridružite se
ljubiteljima prirode |
Starčevački odred izviđača kalendarski ulazi u
svoju sedmu godinu rada i postojanja. Analizu svog rada kao i donošenje
planova za predstojeći period, planirano je za predstojeću godišnju
skupštinu koja će biti održana krajem februara.
U svom uspešnom dugogodišnjem radu Odred je
pronašao svoje mesto, uključivši se u Savez izviđača Srbije i prateći
nove tendencije razvoja izviđaštva, stekao svoj ugled među izviđačima.
Članstvo u Odredu se stabilizovalo. Stiču se nova
ali i obnavljaju stara znanja i veštine. Prikupljena je oprema i konačno
se može posvetiti puna pažnja glavnim ciljevima izviđaštva: snalaženju u
prirodi. očuvanju zdrave životne sredine, edukaciji mladih ljudi i
druženju.
Pošto se članstvo interesuje za oblasti iz
prirodnih nauka više nego što je to predviđeno programom, doneta je
odluka da se osnuje prirodnjačka sekcija koju će voditi načelnik Marko
Ivošević, uz asistenciju Jelene Belče (oblasti o čoveku) i Predraga
Stankovića (oblasti i zanimljivosti o svemiru). Planirana su i
gostovanja predavača.
Sekcija će obuhvatiti skoro sve oblasti prirodnih
nauka raspoređenih u radionice i predavanja.
Teme koje će se obrađivati su: svemir i nebeska
tela, planeta Zemlja, geologija, prirodne pojave, ekologija, biljke,
životinje, ekosistemi, insekti, ljudsko telo i još mnoge druge...
Sekcija će se okupljati jednom do dvaput mesečno.
U kreiranju njenog plana i detaljnije obrade nekih oblasti učestvovaće
svi članovi. Njihovi predlozi i sugestije, biće prihvaćeni.
Radionice će biti otvorenog tipa za sve
zainteresovane željne znanja i dobrog druženja od 10 - 20 godina. Datum
početka rada sekcije biće objavljen na oglasnim tablama i u Školi.
Pridružite nam se i sa nekom novom temom za
predavanje! Poziv je otvoren za sve čitaoce, kao i za članstvo.
Štab Odreda izviđača “Nadel“
Pčelarstvo
Piše: Paja Orešković
Nedavno sam sreo
prijatelja koji me je pozvao na kafu u njegovu kuću. Uz razgovor,
njegova supruga je doznala da se bavim pčelarstvom. Iznela mi je teglu
meda do pola utrošenu, druga polovina bila je kristalisani med i gotovo
srdito rekla: “Evo kakav med vi pčelari proizvodite, ovo je sam šećer!“.
Bio sam iznenađen njenim potpunim nepoznavanjem meda, pa sam rešio, da
u saradnji sa ostalim članovima Društva pčelara Starčevo i “Starčevačkim
novinama“, pokušamo da za vas otkrijemo male tajne pčelinjeg meda. Sve
do početka 18. veka med je bio glavni zaslađivač i kao takav služio je
za direktno konzumiranje i kao zaslađivač kod izrade raznih poslastica i
pića. Ali pronalaskom šećera koji je dobijen na industrijski način, od
sokova šećerne trske i šećerne repe, med počinje da gubi primat. Moglo
bi se s pravom reći da je prema medu kao visoko vrednom prirodnom
proizvodu učinjena velika nepravda. Kako kaže doktor Enoh Cander - To je
veoma složen proizvod kome je sama pčela udahnula život. Upravo zbog
toga, pčelinji med jeste još uvek jedan od retkih prirodnih proizvoda
koji se ne može veštački napraviti. Ali pored tih svojih nesumnjivih
vrednosti, retke su porodice kod kojih se može naći makar i jedna
posudica s medom radi kućne upotrebe. A stotine dece odraste i ne
probajući ovaj visoko vredan pčelinji proizvod, mada su od najranijeg
detinjstva naučeni na mnoge druge poslastice na bazi belog šećera. E,
sad dolazimo do početka naše priče o kristalizovanom medu. Nema nikakvog
razloga da se kristalizovani med (ušećeren) smatra manje vrednim
proizvodom kao što inače mnogi naši kupci misle. To je ustvari, sasvim
prirodan proces u odležavanju tog pčelinjeg proizvoda. Istina je da se
neke vrste meda brže kristališu, a neke sporije. To sve zavisi od odnosa
grožđanog i voćnog šećera kao glavnih sastojaka meda i uslova u kojima
se med čuva. Ako se čuva u hladnim prostorijama, kristalizacija je brža.
U toplim kristalizacija je sporija. I kristalizovani i tečni med su jako
korisni za ljudski organizam. Možda možemo reći da kristalizovani med
ima blagu prednost nad tečnim kod konzumiranja, naročito kad konzumiraju
deca, jer neće “curiti“ po stolu. Kristalizovan med možemo ponovo
dovesti u tečno stanje, ako posudu sa kristalizovanim medom stavimo u
drugu posudu sa vodom i zagrevamo do 40 stepeni. Tako zagrejan med ne
gubi nikakva svojstva.
Nastaviće se
Vrh
strane
|