Kultura

IZLOŽBA U ''BOEMU''

Skulpture i crteži

Sa otvaranja izložbe

            Od utorka 11. septembra pa sve do 2. oktobra, Starčevci će moći da u galeriji “Boem“ pogledaju  izložbu skulptura i crteža pod nazivom “Krozid“. Autor ove izložbe je poznati stvaralac Milivoje Bogosavljević. Ovaj umetnik je rođen 1957. godine u Beogradu. Diplomirao je 1982. godine, a magistrirao 1984.  i to na vajarskom odseku FLU u Beogradu, u klasi profesora Nikole Jankovića. Član je ULUS-a od 1983. godine. Milivoje Bogosavljević je autor više javnih spomenika, bista i statueta u gradovima širom zemlje. Takođe, vlasnik je velikog broja nagrada za umetničke radove. Nakon svečanog otvaranja izložbe usledio je koktel i ćaskanje sa autorom izložbe.

DEŠAVANJA U KREATIVNOM KULTURNOM KLUBU

8. septembar - koncert i promocija

“Kreativni nered“ i “Dir bir“

''Kreativni nered''

            Jesenju sezonu koncerata otvorile su domaće snage! Ujedno, ova prilika je poslužila za izradu prvog live snimka klupskog benda “Kreativni nered“. Podršku im je pružio bratski beogradski bend  “Dir Bir“, kao i pivara “MB“ koja je pomogla čitav ovaj događaj.

13. septembar - književno veče

“Škola za sluge“

Milović

    Mlada beogradska spisateljica Nataša Milović predstavila je svoj debi, inače, maturski rad, pod nazivom “Škola za sluge“. Okosnicu ovog dela činila večno intrigantna tema o ljudima sa margina društvenog sistema. Autorka je koristila i radove Šekspira, Bonda i braće Kvej, a prisutni su mogli da vide i isečke filma po Šekspirovom “Kralju Liru“, koji su krucijalno definisali pomenutu temu.

14. septembar - koncert

“Domaćice“

            Obiljem hitova domaćeg roka, ovaj pančevački bend, pojačan starčevačkim bubnjarem Zoranom Arsićem, napravio je pravi delirijum oduševljenja u KKK-u.

20. septembar - promocija i izložba

Planinarsko ekološki klub “Soko“

Rovčanin

            Predsednik Kluba ”Soko” Branislav Rovčanin je, osim o redovnim aktivnostima, najveći akcenat stavljao na projekat koji je ova organizacija ostvarila u saradnji sa Turističkom organizacijom Pančevo, a pod pokroviteljstvom SO Pančevo. Dakle, projekat - Uređenje i obeležavanje kružne pešačke staze ”Pančevo - Ivanovačka ada - manastir Vojlovica” nastao je kao potreba se osnaži turistička ponuda ovog regiona Opštine Pančevo, koji, sem arheoloških nalazišta u Starčevu i Omoljici, sadrži i brojne prirodne rezervate - reku Nadelu, gnezdilište orla belorepana, Ivanovačku adu i Dunavski nasip. Takođe, uočena je i sve veća tendencija ka oblicima rekreacije  kao što su pešačenje i biciklizam. Prva faza ovog projekta startovaće početkom oktobra, a podrazumeva obeležavanje staze - postavljanje info-tabli (od kojih jedna i u centru Starčeva) i putokaza, kao i ocrtavanje staze prepoznatljivom međunarodnom crveno-belom markacijom. Ako uzmemo u obzir da je Savet MZ Starčevo ovih dana doneo odluku o izgradnji biciklističke staze kroz selo, a da će to podržati i grad i ostala južna sela, to znači da ćemo u najskorijoj budućnosti imati zadovoljajući turističku infrastrukturu po međunarodnim standardima, uz napomenu da je pomenuti potez već ucrtan na evropske biciklističke mape.

            Pored toga izložbu fotografija na temu planinarenje postavio je član PEK ”Soko” Ivan Grujičić iz Omoljice.

22. septembar - koncert

“Džejvi sabataj“

            Svoju priliku dočekali su i ljubitelji čvršćeg roka nastupom poznatog pančevačkog benda, čiji je član i Starčevac - bubnjar Boban Stanišić

Svake nedelje - kino klub

Za svačiji ukus...

            U terminu nedeljom od 20 časova, član Kluba Jano Kerekeš, prekaljeni filmofil, dao je presek najznačajnih svetskih kinematografkih pravaca - kao što su evsopski, američki nezavisni, SF film... Ovo druženje sa sedmom umetnošću izazvalo je pozitivan odijum pa će se projekcije nastaviti i narednih nedelja.

NAREDNI PROGRAMI u KKK (oktobar 2007.)

četvrtak 4. 10. - 20 sati:

promocija knjige - “Sa šamanima u prašumama Amazonije“ - dr Željko Jokić (proveo godinu dana u Amazoniji);

petak 5.10. - 21 sat:

koncert - “BLUES DELIVERS“ Pančevo/Starčevo (godišnjica benda);

nedelja 6.10. - 20 sati:

kino KKKlub: Velikani svetske kinematrije - Stenli Kjubrik (“Paklena pomorandža“)

četvrtak 11. 10. - 20 sati:

predavanje - “MIHAJLO PUPIN - IDVORSKI“, (obeležavanje godišnjice rođenja velikog srpskog naučnika) - govori: DRAGOLJUB CUCIĆ;

petak, 12. 10. - 22 sata:

koncert - “DOMAĆICE“ Pančevo;

nedelja 13. 10. - 20 sati:

kino KKKlub: Evropski film - Pjer Paolo Pazolini (“Ružni, prljavi, zli“);

četvrtak 18. 10. - 20 sati:

tribina - “EX-YU ROCKandROLL“ - gost: PETAR JANJATOVIĆ, rok-kritičar;

petak 19. 10. - 22 sata:

koncert - “BLUE FAMILY“;

nedelja 20. 10. - 20 sati:

kino KKKlub: SF film - Džon Karpenter (“Dark Star“);

četvrtak 25. 10.  -  19 sati:

predavanje - “PREVENTIVA OD BOLESTI RAKA“ - govori: dr Dušan Stojić (zamenik direktora pančevačke Bolnice);

petak 26. 10. - 22 sata:

koncert - “PROJEKAT“, “NEŠTO NAJGORE“ - Pančevo;

nedelja 27. 10. - 20 sati:

kino KKKlub: Američki nezavisni film - Džim Džarmuš (“Noć na zemlji“).

FELJTON

Istorija starčevačkog rokenrola

6. nastavak (1986. - 1990.)

Zoran Arsić

            Krajem 1986. i početkom 1987 godine, starčevačka rok scena je bila u mnogome siromašnija nego inače. Naime, trend minimalnističke rok ponude zadržao se do početka devedesetih.

            Posle vrlo uspešne karijere koju je grupa “Aleluja“ gradila nekoliko godina, zbog privatnih, poslovnih, bračnih i drugih problema njenih članova, 1987. godine se razilaze i prestaju sa radom. Jedini aktivni muzičar, po raspadu benda bio je Zoran Arsić, koji je nastavio rad sa pančevačkim bendovima, poput “New America“ (kasnije “Zontag“). Taj bend je imao dovoljno autorskih pesama za jedan album. Među autorskim, tu su pesme: “Afrika“ i obrada himne svetom Savi. Ta mešavina pančevačkih i starčevačkih muzičara bila je dobitna kombinacija jer su Zoran Arsić (bubanj), Gaša Dimitrijević (gitara), Oliver (bas) i Vlada Nedeljković (gitara), “prašili“ po Pančevu i Beogradu,  ali i nekoliko puta su nastupali i u Starčevu. Pored benda “New America“, ali i “Alexandrija“, Zoran Arsić je radio sa mnogim bendovima. Ipak, da starčevačka rok scena ne bi ostala zapostavljena, on osniva bend “Arsenik“ u kojem su bili: Marko Šic (bubnjevi) i Toma Ferek (bas gitara). Epicentar rok dešavanja, u smislu druženja i mnogobrojnih muzičkih proba, bio je kod Marka Šica u podrumu. Tamo je prodefilovao veliki broj lokalnih muzičara. Pored Racka (bas gitara), koji je imao jedan pokušaj sa ovom ekipom pre nastanka grupe, još je i Joca Đurišić, povremeno upadao u grupu i davao gitarsku podršku. Međutim, kao gitarista, u grupi je opstao Zoran Arsić jer je gitara bio njegov prvi instrument. “Arsenik“ je svirao domaće i strane obrade, nastupao je nekoliko puta u nekadašnjoj diskoteci (sadašnji “Plato“), kao počasni gost brojnim bendovima iz grada. Zoran Arsić je uporedo sa ovim bendovima bio i jedan od prvih članova benda “Bluz deliversa“, kao bubnjar kojeg je kasnije zamenio Rade Stanković. Zanimljivo je poreklo imena benda “Arsenik“. Naime, izvesni pančevački basista Mile je na nekoj proslavi u Pančevu pitao kako se bend zove, a članovi benda odgovorili da ih Arsić truje nekakvim teškim repertoarom, onda je on rekao da, ako ih truje, neka onda budu “Arsenik“. Pošto su svirali nešto više od gorinu dana, povukli su se posvetivši se odmoru i nekim, drugim poslovima. Postoji jedan audio snimak koncerta “Arsenika“ i Bluz deliversa“. “Arsenik“ je bio ravnopravan, ali i show - bend.

            Na kraju, pred početak rata, bend “New America“ je imao dogovor sa popularnom grupom “Buldožer“ da poznanstvo i muzičko iskustvo krunišu snimanjem albuma u njihovom studiju u Sloveniji, međutim, ratna događanja tih godina zauvek su ih razdvojila. Kasnije se i bend “New America“ raspao.

 (nastaviće se)

D. Ješić

VUKOVAC - radovi učenika OŠ Vuk St. Karadžić

Doživela sam, vredi zapamtiti

            Ima mnogo događaja koji su bili upečatljivi u mom životu, ali posebno bih izdvojila jedan.

            Moja mama je poreklom iz Bosne. U Bosni su mi živeli baka i deka, ali pre dosta godina. Mama mi je uvek pričala doživljaje iz njenog detinjstva, kako je sve bilo veoma lepo, sve do rata. Posle rata svi su morali da se isele iz njihovih kuća, koje su porušene. Uvek sam imala želju da obiđem zemlju u kojoj je moja mama rasla i stalno me je nešto vuklo tamo. Želja mi se konačno ostvarila. Pre dve godine dogovorili smo se da otputujemo zajedno sa bakom. Obišli smo mnoga mesta i naše rođake i najzad stigli do rodnog mesta moje mame, do mesta gde je ona provela srećno detinjstvo. Selo se zove Savičići.

            Na samom ulazu nalazi se dugačka staza kojom godinama niko nije kročio. Svuda oko staze narasla je trava. Iza trave, kad se malo bolje pogleda teče rečica, mala, ali tako bistra i prekrasna. Tiho je žuborila i kao da nam je nešto govorila. Po koja ribica je mrdala, ali ih nije bilo mnogo. Reka je bila uska, dugačka, činila mi se kao da nema kraja. Na reci je bio mostić. Iako je bio rat, iako su bacali bombe oko njega, i ko zna šta je preživeo još uvek je ostao u dobrom stanju. Kada sam prelazila preko njega imala sam veoma čudan osećaj. Osećala sam kao da prelazim okean, a ne jednu, za nekoga običnu, a za nekoga vrlo neobičnu, čudnu, prekrasnu reku. Tek kad sam došla do kuće u kojoj su mi se rodili prabaka, baka i moji preci, imala sam neki čudan osećaj. Činilo mi se kao da sam u njoj provela, deo života. Kuća je porušena, ali ne u potpunosti. Zidovi su mi izgledali kao da sam u nekoj bogataškoj kući, a ne u običnoj porušenoj kući. Morali smo da krenemo, a ja sam želela da ostanem još samo malo.

            Put do kuće je bio tako tužan i dug. Plakala sam. Ovo što sam doživela, vredi zapamtiti.

Milica Aleksovski  8/4

Lepota Vrnjačke Banje

            Prvi dan septembra. Jutro je osvanulo. Priroda se budi iz noćnog sna, sve je življe nego prethodnog dana. Grane pune roda savijaju se nad ponekim prolaznikom, a ja, svoj rodni kraj napuštam na kratko vreme. Došao je dan, pomislih u sebi, kada ću posetiti neki drugi kraj naše zemlje. Putujem u Vrnjačku Banju. Neću pisati o tome kako sam se provela, već ću dočarati lepotu Vrnjačke Banje.

            Sredinom Banje protiče reka, koja tera putnike da zastanu bar i na tren, kako bi je oslušnuli. Banja je veoma atraktivno turističko mesto. Raznovrsne biljke daju specifičan miris a veseli ljudi atmosferu čine još lepšom. Hotela na svakom koraku, kao i vila. Moji roditelji i ja odseli smo u hotelu “Partizanka“.

            Ulaskom svakog turiste u hotel, dobrodošlica je tu. Hotel popunjavaju prijatni ljudi, spremni da pritrče u pomoć čak i neznancu. Sobe su uređene veoma lepo. Zidovi su usklađeni sa prostorom. Tu su i terase koje ambijent čine još lepšim. Banju krasi raznoliko bilje, drveće, jezera... Po mom mišljenju Vrnjačka Banja je jedno od najlepših mesta u Srbiji, što dokazujem i odlaskom tamo svako godine.

            Iako je Vrnjačka Banja jedno od najlepših mesta u kojem sam doživela nešto posebno što vredi zapamtiti. Ja sam se vratila kući. I ovde mi je isto tako i toliko lepo.

Helena Jović 8/3

Fragmenti istorije

Banataska republika

Istorija je prepuna zamki u koje neobavešteni lako mogu upasti, a još lakše se tamo i - izgubiti. Kako bi utisak o životnoj okolini i prostoru koji smo odabrali kao centar našeg ličnog sveta, bio što jasniji, potrudićemo se da u nekoliko nastavaka kažemo nešto što je istorijski zanemareno, a veoma važno za sredinu u kojoj živimo; za Vojvodinu, za Banat, za Starčevo...

Celoviti Banat

Krajem Prvog svetskog rata na područJu Temišvarskog Banata nastala je veoma složena i napeta situacija, ispunjena socijalnim i klasnim sukobima. U tom smislu, značajno mesto su imale akcije dezertera iz austrougarske vojske, koji su nazivani “zeleni kadar“ ili “logoši“. Učesnici Oktobarske revolucije, po povratku iz Rusije, 1918. pokušavali su da se i ovde bore za njene ideje, pa su organizovali lokalne pobune, kao što je bila ona u Poljadiji.

            Srpska oslobodilačka vojska je zajedno sa snagama Antante, početkom novembra 1918, stupila na tlo Banatske Klisure. Do sredine novembra 1918. oslobođen je Banat, a Srpska vojska je, na osnovu odluke Antante, zaposela čitavu ovu oblast, sem njegovog istočnog dela. U svim srpskim naseljima formirani su narodni odbori. Koordinaciju rada odbora u Banatu vršilo je Srpsko narodno veće u Temišvaru, osnovano 31. oktobra 1918. godine.

            Srpsko narodno veće i srpski narodni odbori organizovali su izbor poslanika sa područja Temišvarskog Banata u Veliku narodnu skupštinu za Banat, Bačku i Baranju.

            U prisustvu 757 poslanika iz 211 opština, među kojima je bilo 72 poslanika iz 36 opština sa teritorije današnje Rumunije, 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu je održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena za Banat, Bačku i Baranju. Poslanici su doneli jednoglasnu odluku o otcepljenju Banata, Bačke i Baranje od Ugarske i o njihovom priključenju Kraljevini Srbiji. Na taj način, veliki deo Temišvarskog Banata postao je sastavni deo Kraljevine Srbije, a od 1. decembra 1918. godine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tada je uspostavljena vlast Velike narodne skupštine, a administraciju je vodila Narodna uprava. Ingerencija Narodne uprave prostirala se i na Temišvarski Banat, što je trajalo do povlačenja srpske vojske i administracije sa ovog područja.

            Poslednjeg dana oktobra 1918. godine, Rumuni su u Temišvaru konstituisali Centralni nacionalni savet, koji je već 2. novembra prešao u Arad, odakle je inicirao i koordinirao radom veća po Erdelju, Banatu i Krišani. širom Banata, u naseljima u kojima su živeli, Rumuni su formirali narodna veća, čiji su predstavnici učestvovali na Narodnoj skupštini u Alba Juliji 1. decembra 1918, kada je proglašeno priključenje Banata, Krišane i Transilvanije matičnoj Rumuniji.

            Nemci i Mađari su 31. oktobra 1918. godine u Temišvaru proglasili Banatsku Republiku. Stvoreno je Banatsko narodno veće koje se sastojalo od pet predstavnika sledećih naroda: Nemaca, Mađara, Srba i Rumuna. Civilni poverenik Republike postao je dr Oto Rot, dok je vojni zapovednik postao Albert Barta. Proglašavajući samostalnost u ime svih naroda Banata, rukovodioci Banatske Republike zahtevali su da ovu oblast zaposedne Antantina, a ne Srpska vojska. Želeli su da obezbede integritet istorijske Ugarske, što je značilo da Banat bude sastavni deo Mađarske. Mađarska vlada je priznala nezavisnost Banatske republike. Banatsko narodno veće je organizovalo vojne odrede i civilnu stražu 4. novembra iste godine. Cilj ovih vojnih postrojbi je uspostavljanje nadzora nad celom teritorijom Banata. Da bi ostvarili svoje namere, rukovodioci Republike su 20. i 21. februara 1919. organizovali puč po gradskim centrima Ugarske, koji je Srpska vojska onemogućila.

            U vreme održavanja Pariske mirovne konferencije nastali su među Srbima dani neizvesnosti u vezi sa sudbinom Banata. Srbi u Temišvarskom Banatu su nastojali da uvere predstavnike velikih sila o srpskom karakteru ove oblasti. U tom smislu, u toku Pariske mirovne konferencije, organizovanjem zborova, rezolucijama, memorandumima, proglasima i telegramima, izražavali su zahteve da se priključe matičnoj zemlji Srbiji. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji avgusta 1919. godine odlučeno je da Banat bude podeljen između Jugoslavije i Rumunije, tako da je 1919. godine povučena jugoslovensko-rumunska granica, koja je, uz manje izmene tokom 1923. i 1924. ostala i do danas.

            Ima li težnja banatskih Nemaca i Mađara za stvaranje Banatske republike veze sa “starčevačkom republikom“, tema je za naredne brojeve “Starčevačkih novina“.

Priredio

Petar Andrejić

 Vrh strane