Društvo

PROTEST POVODOM SMENE IVANKE BARAŠEVIĆ

Podrška i iz Starčeva 

Protest organizovali udruženje “Republikanac“ i Savet pančevačkih seniora. Pred početak podeljena informacija da pančevački DS traži da se, ukoliko ne postoji krivica, Ivanka Barašević vrati na mesto direktora

Protestanti na platou Doma kulture

            Pošto je u pančevačkoj javnosti, kao nijedan sličan slučaj do tada, smenjivanje direktorke Fonda za dravstvo Ivanke Barašević, izazvalo buru neslućenih razmera u vidu mnogobrojnih izjava i nastupa njenih pristalica, mahom pacijenata, na raznim medijima, kao i protestnih okupljanja, novoformirano starčevačko udruženje “Republikanac“ dosetilo se da jedan takav protest priredi i u centru Starčeva, čiji je smenjena direktorka stanovnik.

            Ovu, inače prvu zapaženu aktivnost “Republikanaca“, snažno je poduprla je i organizacija Savet pančevačkih seniora “SPAS“, koja se i prethodnom periodu obilato istakla angažovanošću davanja podrške Baraševićevoj.

            Na platou Doma kulture, 15. septembra pred oko osamdesetak ljudi okupljenih da pruže bezrezervu podršku svojoj sugrađanki i, po monogima, dobročiniteljki, uvodnu reč dao je viđeni član “Republikanca“ i lokalnog DSS-a Dragan Sekulović. On je, konstatovavši da je smena Ivanke Barašević nepravična i skandalozna, pozvao i predstavnike SPAS-a, kao i ostale prisutne da izraze svoje mišljenje, naglasivši da je “mikrofon za sve otvoren“.

            Posle iscrpnog izlaganja predsednika SPAS-a Vladimira Deanovića Dendija, govorio je Mileta Popović iz istog udruženja, za čiji se govor slobodno može reći da je prešao granicu dobrog ukusa i pretvorio govornicu u neargumentovanu političku pljuvaonicu.

            Nakon njega, govorio je još jedan bivši Starčevac dr Zoran Nedić, smirio je strasti i vratio temu u predviđeno korito, kojeg su se držali i naredni govornici. Bili su to, uglavnom, građani koji su iznosili svoja pozitivna iskustva o saradnji s bivšom direktorkom, za šta su nagrađivani  aplauzima.

            Na posletku, skupu se obratila i sama Ivanka Barašević. Zahvaljujući se na podršci, istakla je da nikada nije prekoračila dozvoljene ingerencije i da sve što je činila, činila je isključivo za dobrobit najugroženijih pacijenata. Osvrnula se i na dešavanja koja su dovela do njene smene nazvavši ih “političkim mešetarenjem  zamenika pokrajinskog sekretara za zdravstvo i socijalnu zaštitu Borisa Kopilovića“. Pozitivno je ocenila dopis koji je podeljen prisutnima, a kojim se rukovodstvo pančevačke Demokratske stranke obraća svom Pokrajinskom odboru da ponovo razmotri odluku o smeni Ivanke Barašević i vrati je na mesto direktora Fonda. Dopis su  potpisali predsednik Opštine Pančevo Srđan Miković, predsednik Skupštine opštine Pančevo Milan Babić, trojica poslanika u Skupštini AP Vojvodine: Aleksandar Vig, Petar Andrejić i Siniša Kojić i  Slobodan Adžić, predsednik Opštinskog odbora DS Pančevo.

            Protest je odjavio Sekulović, pozvavši građane da se okupe i naredne subote (do čega ipak nije došlo), a sama Ivanka Barašević je neposredno po završetku tribine razgovarala i sa predstavnicima Saveta MZ Starčevo, iznevši zadovoljstvo pruženom podrškom s njihove strane.

Jordan Filipović

Septembar u znaku škole

NAJLEPŠE JE ĐAČKO DOBA: Prvi dan u školi

            Septembar podseća na kraj leta. Nekog podseti na jesen, ali kao po nekom pravilu septembar uvek podseti na početak nove školske godine. Tako su se i ovog 3. septembra u Starčevu čula školska zvona i tako označila početak još jedne školske godine.

            Ono što je svim učenicima privuklo pažnju sigurno su bili đaci prvaci. Za razliku od predhodnih godina, svečani prijem prvaka obavljen je u junu mesecu uz priredbu koju su pripremile učiteljice Milena Stojanov-Kurtiš, Miroslava Jovanov, Slađana Stavrov i Slađana Kostić sa svojim sada bivšim učenicima četvrtacima. Direktor škole Snežana Antonijević za starčevačke novine kaže:

- Šezdeset osam mališana čini novu generaciju učenika, ono što čini ovu generaciju  drugačiju od predhodnih jeste to što je ovo prva generacija prvaka koja je pre polaska u školu pohađala prijemni predškolski program, uveden prošle godine kao obavezan. Oni su prilikom upisa u školu morali pored ostalog da prilože i uverenje o završenom predškolskom programu. Što se predškolskog programa tiče, oformljene su četiri grupe od 86 mališana, tako da pripremljeni predškolski program može da počne. Tim vaspitača se nije menjao a čine ga Jasmina Rulić, Ljiljana Todorov, Đurena Veljković i Daniela Jajić. Dolazak dece u predškolsko obrazovanje je zakonska obaveza. Svim prvacima, zabavištancima i ostalim učenicima želim uspešnu i radnu školsku godinu - kaže Antonijević.

ANKETA SN: Koji su vaši utisci na početku nove školske godine?

Vaspitači, učiteljice... sve je super!

Mališani koji su prvi put ove godine krenuli u zabavište i u školu, oduševljeni novim ambijentom, a roditelji ističu da je sve u redu i da nema nikakvih problema, pa ni onih materijalne prirode

Sandra Radovanović	Tanja Mišković	Momir Neđić	Dragana Milanović
Slađana Radojičić	Ljilja Aća	Puniša Jović	Sanja Filjin

Sandra Radovanović:

- Dete mi je sada krenulo u zabavište, kod vaspitačice Ljilje. Za sada sam zadovoljna svim stvarima, očekujem da će i dalje sve biti u redu. Troškovi su minimalni, tu nema nikakvih problema.

Tanja Mišković:

- Moja ćerka je upravo krenula u zabavište i za sada nemam nikakvih zamerki. Pre toga je išla dve godine u vrtić i tamo je bilo bolje što se tiče prostorija za rad.  Mislim da bi u prostorije u zabavištu moglo još da se uloži. Troškova za sada nema, verovatno će ih biti kasnije.

Momir Neđić:

- Imam i starije dete koje već ide u školu, tako da za mene ovo nije ništa novo ni strašno. Nikakav problem nisam imao sa troškovima. Dete mi je zadovoljno školom i to je najvažnije.

Dragana Milanović:

- Za sada je sve u redu. Ovo je tek sam početak. Sa moje strane nema zamerki, sin je oduševljen, ovo je za njega nešto potpuno novo. Što se tice plaćanja, nema problema, platili smo sada užinu i neke knjige koje su  nedostajale.

Slađana Radojičić:

- Sve je  odlično, nemam nikakvih zamerki. Učiteljica je sjajna i moje dete je voli. Troškovi za sada nisu problem, može sve da se postigne.

Ljilja Aća:

- Utisci su odlični, sve je super. Mom sinu se sviđa učiteljica, društvo, užina je dobra od ove godine. Već je samostalan, hoće sam da ide u školu. Inače, učiteljica kaže da je čitava ova generacija prilično samostalna. Nisam imala nikakvih problema oko troškova.

Puniša Jović:

- Sve je u najboljem redu za sada. Utisci mog sina su odlični, sviđa mu se škola i sve ostalo. Imam starije dete  koje već ide u školu, tako da za mene ovo nije ništa nepoznato.

Sanja Filjin:

- Utisci su odlični. Što se moje ćerke tiče, njoj se više sviđa u školi, nego u zabavištu. I učiteljica ih hvali, kaže da  su super. Za sada nemam većih problema s troškovima školovanja.

Maja Vulović

Foto: G. Milošević

MALO SKITAM, MALO PIŠEM

Abu Dabi, grad - država

Panorama Abu Dabija

            Zamislite zemlju koja je po veličini slična Austriji, a po broju stanovnika je kao naš Beograd!? Kažem “zemlju“ jer Abu Dabi je najveći od sedam emirata koji čine U.A.E. ili Ujedinjene Arapske Emirate. Sa južne strane  graniči  se sa Omanom i Saudijskom Arabijom, a zapljuskuju ga vode Golfskog ili Persijskog zaliva. Isto ime nosi i grad koji je podignut na jednom od ostrva a ima ih oko dve stotine.

            Abu Dabi je oduvek bio prestonica U.A.E. i kraljevska porodica koja većinom živi u ovom delu uticala je na izgled samog grada i na njegovu raskoš i lepotu. Po nekim statistikama, kažu da je ovo jedan od najbogatijih gradova na svetu! Nekada se sve zasnivalo na uzgajanju kamila, plantažama urni i uzgajanju povrća, dok u priobalnom delu - ribarstvu i vađenu bisera. Pronalaskom nafte, kao i u drugim arapskim zemljama, sve se preokrenulo.

            Prvi put sam bio ovde u periodu kada sam radio u gradu Dubai, dok drugi put,  eto u skorije vreme, dok sam bio u poseti sestričini koja tamo živi i radi. Abu Dabi takođe doživljava velike promene i vidna je razlika između te dve posete. Mnogo me više podseća na Novi Beograd, jer ima puno nebodera, parkova, hotela i zgrada moderne arhitekture.

            Klima je subtropska i sunčano je tokom cele godine. Tokom letnje sezone temperatura se penje do 50 stepeni celzijusa, dok se tokom “zime“ spusti i do 10 stepeni. U periodu od decembra do februara, padne i kiša - doduše ne tako često, a imaju i period kada se razduvaju vetrovi i peščane oluje. Na granici sa državom Oman ima i planina i tamo je malo drugačija klima.

            Pokušao sam da vidim neke od zanimljivosti grada tako da sam obišao par tvrđava kao na primer Belu tvrđavu, jedna od najstarijih građevina u Abu Dabiju. Nekada je to bila palata kraljevske porodice, dok je danas to muzej sa sa eksponatima i fotografijama o kraljevskoj lozi. Ipak, više me je fascinirala Emiratska palata, koja je novije gradnje i koja kako svojom veličinom ali isto tako i bogatim dekoracijama opčini svakoga ko prođe njene kapije. Velelepna građevina. Još na samom ulazu vas sačekuju sluge u uniformi, i oni vam otvaraju vrata, parkiraju kola i daju najosnovnije informacije o prostorijama u palati. Ona je kao hotel koji ima oko 400 luksuznih soba, tri ogromne sale za konferencije, šest restorana i kafeterija, 40 soba opremljenim najmodernijom tehnikom za održavanje sastanaka i sl. Pozlaćena stepeništa, kristalni lusteri, mozaici i vitraži, a da ne pričam o bazenima, teretanama, centru za masažu i još puno stvari koje vam pružaju mogućnost da se stvarno osećate kao kralj! Sa spoljašnje strane palata je još lepša jer njene terase, travnjaci sa raznim pticama, staze i pločnici, luka za manje i veće jahte, još više ulepšavaju njen bogati izgled.

            Abu Dabi ima puno tržnih centara, hotela, noćnih klubova, pabova i restorana, tako da se svi ukusi mogu zadovoljiti. Svideo mi se restoran “Havana“, sa odličnim jelovnikom i pogledom na luku i brodiće. Odavde je moguće ići brodom na krstarenje i obilazak ostrva a takođe i uhvatiti sjajnu panoramu grada iz nekog drugog ugla.

            Tu je takođe i šetalište do mora, dugačko nekih pet kilometara, sa palmama, velikim betonskim suncobranima i klupama. Ljudi ovde dolaze radi sunčanja, kupanja, sporta i rekreacije. Pošto je ovde otvoreno more, pretežno duva neki vetrić, pa se podignu talasi, tako da ima dana kada kupanje nije dozvoljeno. Međutim, za ljubitelje sportova na vodi, mesto je kao stvoreno.

            Na drugom kraju grada se nalazi gradska plaža i tamo je more malo mirnije. Uopšte nije čudno videti arapske porodice na pikniku, žene u crnim tradicionalnim haljinama (ovde to zovu - abaja), ali takođe i ljude drugih nacionalnosti sa malo oskudnijim kupaćim kostimima. Doduše, i ovde na plaži ima osetne razlike u mentalitetu, tako da se mogu videti Pakistanci i Indijci - “posmatrači“, ali sve je to na razumljivom nivou.

            Abu Dabi je zelen i prepun parkova, aleja sa cvećem i drvoredima palmi pored puta. Tu je i nezaobilazna pijaca, ali pomenuo bih pijacu gde se vrši prodaja i razmena životinja i gde dominiraju kamile i sokolovi. Sokolarstvo je u celom arapskom svetu jako popularno i cene koje se ovde pominju nisu uopšte šala.

            Za sve one spremne na avanture, na otprilike 50 kilometara od grada počinje pustinja i tamo se mogu videti peščane dine i do 200 metara visine. Strašni su to prizori. Ima i par oaza sa raznovrsnim životinjskim svetom: gazele, antilope, pustinjski psi i lisice, zmije i gušteri. Pretežno su to one životinje prilagođene ovim visokim temperaturama i bogat ptičji svet. Vožnja džipom po pustinji je prava atrakcija i ovde se organizuju obilasci mesta nedirnute prirode, a po noći se podignu šatori i uz vatru pričaju priče iz prošlih vremena. Nekada su ovuda karavani prolazili i vodile se borbe između plemena.

            Malo dalje je gradić Al Ain koji je zbog svojih oaza i dragocene vode, pretežno zastupljen agrokulturom, voćem i povrćem. Sam gradić sa svojim parkovima i utvrđenjima je prava  turistička atrakcija i mesto gde se mogu kupiti predmeti iz domaće radinosti. Plantaže sa urnama, tim slatkim voćem idu u beskraj. Palmino drveće i urne su za neke bili jedini način zarade i pravo je čudo videti sta se sve da napraviti od njenog lišća i kore. Izložene su korpe, konopci, podmetači, asure, šeširi, pa čak i ribarske mreže od jakih struna palminog lišća!? Neke od kuća i danas imaju krovove prekrivene tim istim lišćem.

            Međutim, nemojte da vas ova moja priča zavara jer je Abu Dabi pravo bogata zemlja (grad) i ovde su već počele pripreme i izgradnja velikih projekata, muzeja, luka, pa čak i staze za trke Formule 1. E sad, ko voli- nek' izvoli...

Ivica Fajht

za SN, iz Bareina

HODOČAŠĆE

Put kosovskih svetinja...

Kosovo je srce Srbije

            Sreda 25. jul, nekolicina mladih Starčevaca uputila se organizovanim prevozom, koji je kretao od Uspenskog hrama u Pančevu, u posetu manastiru Svetog Arhangela kod Prizrena, na Kosovu. Narednog dana, tamo su monasi proslavljali manastirsku slavu.

            Duhovna i svečana radost, osetila se na samom početku putovanja, kada smo svi zajedno pročitali molitvu kojom se Bogu moli pred polazak na put, a zatim i molitvu gospodnju, Oče naš... Svi, kao jedan, izgovarali smo je i ulazili u autobus... Tako, sa puno iščekivanja, krenusmo put zadužbine kralja Dušana iz 14. veka...

            Od Pančeva do Prizrena i manastira Svetog Arhangela dug je put. Prolazimo kroz sela, gradove i varošice koji vrve od mnoštva ljudi na ulicama. Pašnjaci i livade su nas očarali svojom prostranošću i lepotom, šume četinara i cera, sve vreme su nas pratile, sve do samog ulaska u Prizren. Do tamo idemo uz pratnju KFOR-a. Ulazimo u grad i zaglavljujemo se u saobraćaju u uskim gradskim ulicama. Ne dozvoljavaju nam da menjamo trasu, pa ne uspevamo da, bar krišom, kroz prozor autobusa, pogledamo Bogorodicu Ljevišku.

            Stigosmo i do manastira Svetog Arhangela. U koloni, pešice, prelazimo drveni mostić a potom nas dočekuje nemački KFOR. Insistiraju da nas sve detaljno pretresu. U dugom redu stojimo, čuje se nemački jezik “kforovaca“, koji nam se obraćaju i na engleskom jeziku. Sve je opasano žicom. Odjednom, zastaje džip i iz njega izlazi Episkop raško-prizrenski Artemije. Odmah nas je zamolio da da mu ne prilazimo za blagoslov kako ne bi remetili pretres. Iza njega je išao episkop Atanasije Rakita, vikar Njegove svetosti patrijarha Pavla. Ali, ipak su svi, kraj kojih su oni proilazili, uzimali blagoslov...

            Pobožno, u najvećem redu, ušli smo u manastir. Iguman German sa bratstvom, toplo nas dočejuje rečima: - “Pomaže Bog braćo!“. Gledamo spaljeni konak i kapelu, mešaju se tuga žalost i mir, sa ljubavlju nadom i pobožnošću kojom odiše ovo veliko svetilište. Arhijerejska liturgija je protekla molitveno i svečano a potom je prerezan slavski kolač. Gostujući hor monahinja iz pećke Patrijaršije, svojim pojenjem je doprineo da mnogi prisutni dožive susret sa precima. Potom je Episkop raško-prizrenski Artemije održao prigodnu i veoma nadahnutu propoved u kojoj se na kraju zahvalio svima koji su doputovali, a posebno episkopu Atanasiju Rakiti koji je došao iz Beograda i koji je, takođe, svojim propovedom dirnuo mnoge i poučio o duhovnom životu, prenevši pozdrave Njegove svetosti patrijarha Pavla.

            Nakon ručka i odmora, razgovaramo  sa tamošnjim ljudima, u čijim se očima vidi hrabrost, snaga, vera, nada... Od njih se čuje: - - “Nemojte nas žaliti, nego nas nikada ne zaboravite!“. Nerado se rastajemo od njih, i polazimo put Gračanice.

            U manastiru Gračanica dočekuje nas mati Teodora rečima: - “Gračanica, najlepša crkva na svetu, dobrodošli u nju!“. Mati Teodora zatim nastavlja: - “Kralj Milutin je za boje Gračanice mnogo davao; kilo boje je plaćao kilom zlata!“. Zato su sve boje na freskama Gračanice tako postojane, tako sveže i lepe, i pored toga što je sto godina bila otkrivena, opet se održala.

            Mnoge znamenitosti nam je ispričala mati Teodora. Oduševila nas je veličina ove svetinje. Potom nam se ukazuju: Loza Nemanjića, Strašni sud, Simonida, Freska sveta... Mi fotografišemo, poklanjamo se moštima, palimo sveće za bližnje i sa obnovljenim duhovnim snagama, osnažene vere, upupćujemo se kući...

            Mnogima je ova poseta značila toliko da su poželeli da tamo i ostanu, Ali, ovom posetom smo, na prvom mestu, nahranili dušu duhovnom hranom koja je i danas u nama.

Željko Jovanović

FELJTON

Problematika mladih u selima

            U naredna četiri broja pokušaćemo da saznamo kako žive mladi u naseljenim mestima naše opštine, odnosno, šta je to što čini kulturnu ponudu, u kojoj meri je moguće zadovoljiti zdravstvene potrebe, u kojoj meri se mogu baviti rekreacijom i sportom, kada, kako i gde mogu ostvariti besplatne internet kontakte sa svojim vršnjacima, koja dokumenta mogu vaditi u svojim mesnim zajednicama, koliko je kvalitetan prevoz koji svakodnevno koriste, gde mogu da izađu u provod i prijatno provedu popodnevne i večernje trenutke.

            Poznato je da se kvalitet života mladih ljudi meri gore navedenim i zato ćemo u narednom periodu obići većinu sela Opštine Pančevo i pokušati da saznamo šta od svojih potreba mogu da zadovolje u svojim mestima, a zbog čega moraju da putuju u Pančevo ili dalje. Saznaćemo postoje li ljudi u mesnim zajednicama zaduženi za probleme mladih, kakve programe nude domovi kulture, postoje li sportski klubovi, kulturno-umetničke sekcije, udruženja mladih i da li te organizacije aktivno rade.

            Doćićemo i do podataka koliko novca se odvaja za mlade u selima i za koje programe se sredstva koriste, ujedno, saznaćemo i koje su to dobre ideje za koje nema novca ili za koje programe nema dovoljno novca pa se ne mogu u potpunosti realizovati. Svima nam je poznato da se bogatstvo jednog društva meri mladošću, to jest, koliko u jednoj državi živi mladih ljudi, koliko se u njih ulaže imaju li posao, kakve su im škole, koliko su razvijeni programi za mlade-jednom rečju, koliko zajednica u mlade, toliko je jaka i ima budućnost. 

            Ovo malo istraživanje će zaobići samo Pančevo, iz razloga što Pančevo jeste kulturni, zdravstveni, sportski i finansijski centar, pa pretpostavljamo da se najviše sredstava izdvaja za projekte koji će zadovoljiti potrebe mladih ljudi, kojih realno i ima najviše u gradu.

            Osnovni cilj ovih tekstova jeste da pomognemo nadležnima u rešavanju problema mladih u naseljenim mestima, tako što ćemo iz direktnog kontakta saznati sa kojim se to problemima mladi u selima susreću. Želja nam je da što više svojih potreba mladi mogu da zadovolje u svojim mestima, a na put da krenu iz želje i razonode, a ne zbog moranja. Ujedno, voleli bismo da naši tekstovi posluže kao inspiracija pojedincima i službama, koji se bave problemima mladih, da naredne programe i projekte osmisle bolje, da ih bude više i da omladina manje luta u nastojanjima da svoje potrebe zadovolji.

            Sve ideje koje imate, u vezi sa ovom temom, možete poslati na e-mail: detetina@ptt.yu.

Daniela Maksimović

EKOLOGIJA

AEROZAGAĐENJE (SISTEM KONTINUALNOG PRAĆENJA IMISIJE) U STARČEVU

            Zagađenje u Starčevu je primaran dugogodišnji, odnosno višedecenijski problem s kojim je ćutljiva i strpljiva većina stanovništva Starčeva navikla da živi kao s jednim od rizika modernizacije i industrijalizacije, bez prava na borbu za osnovno ljudsko pravo na disanje i zdrav život.

            Kvalitet vazduha na teritoriji Pančeva meri se na 4 merna mesta, od toga jedno merno mesto u Starčevu. Sva merna mesta su povezana na centralni računar u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine u zgradi opštine Pančevo, na kome se vrši automatsko prikupljanje, obrada i praćenje podataka, kao i kontrola rada gasnih analizatora raspoređenih po mernim mestima.

            Merno mesto Starčevo je u funkciji od 2005. godine. Na istom je instalirana sledeća oprema:

1.         Analizator sumpor-dioksida   (SO₂)

2.         Analizator amonijaka  (NH₃)

3.         Analizator ugljen-monoksida  (CO)

4.         Analizator azotnih oksida   (NO/NO₂/NO_x)

5.         Analizator čestica (benzen, toluol i ksilen)

6.         Analizator čestica   (PM-10)

7.         Analizator ozona   (O₃)

8.         Meteorološka stanica

            Praćenje i obrada podataka, kao i kontrola rada gasnih analizatora sa mernog mesta Starčevo vrši se preko instaliranog softvera “Envi Man Comvisioner“ i “Envi Man Reporter“, firme “Project Automation ingeneria dei sistemi“.

Iz pomenutog se da videti da se na mernom mestu Starčevo vrši merenje sledećih vrsta zagađujućih materija:

 Osnovne zagađujuće materije:

            sumpordioksid     (SO₂)

azotni oksidi        (NO/NO₂/NO_x)

suspendovane čestice

prizemni ozon      (O₃)

ugljen monoksid  (CO)

Specifične zagađujuće materije:

amonijak              (NH₃)

BTX                     (benzen, toluol i ksilen)

            Rezultati merenja pokazuju da se najveći broj prekoračenja granične vrednosti (GVI) javljao za ukupne suspendovane čestice (TSP), čestice PM-10 i ugljen monoksid (CO).

            Bilo ji i pojedinačnih prekoračenja granične vrednosti imisije azotnih oksida, amonijaka i prizemnog ozona.

            U cilju utvrđivanja uzroka i stepena zagađenja vazduha sačinjen je metodološki pristup za identifikaciju glavnih izvora emisije koji doprinose visokim koncentracijama zagađujućih materija. Kao najveći i primarni zagađivači označene su fabrike “južne industrijske zone“; Rafinerija nafte Pančevo, Hip-Petrohemija i Industrija veštačkih đubriva Azotara.

            Starčevo je u odnosu na “južnu industrijsku zonu“ orijentisano u jugoistočnom segmentu, pa severozapadni vetrovi nose zagađujuće materije iz “južne zone“ ka Starčevu.

Veliki udeo i izvori zagađenja atmosfere naselja su procesi sagorevanja iz individualnih kućnih ložišta, izduvni gasovi saobraćajnih vozila (oko 48%, naročito u jutarnjim satima), kao i procesi na deponijama otpada i smeća, posebno ako su deponije divlje i nestručno urađene.

            Veoma je bitno napomenuti da su visoke koncentracije merene uglavnom noću i u jutarnjim časovima što ukazuje na pojavu temperaturne inverzije atmosfere, kada dolazi do spuštanja zagađujućih materija iz gornjih slojeva u prizemni, a posledica toga je porast koncentracija u prizemnom sloju atmosfere. Povišena koncentracija zagađujućih materija u noćnim i jutarnjim satima na znači da se tada događaju emisije već to znači da se u toku 24 časa zagađujuće materije stalno emituju, ali njihova koncevtracija u nekoj tački ambijenta je u funkciji pravca i brzine vetra, kao i temperaturnih inverzija atmosfere.

            Aerozagađenje prouzrokuje brojne zdravstvene posledice, od dramatičnog porasta mortaliteta usled visokih koncentracija, do teško detektabilnih efekata na disajne funkcije, posebno kod osoba sa hroničnim kardiovaskularnim ili respiratornim bolestima, a da ne pominjemo epidemiju karcinoma pluća.

            Postavlja se i pitanje da li je merno mesto u Starčevu koje je postavila Opština pravilno projektovano i locirano na odgovarajućoj lokaciji, pošto neki izvori emisija bivaju prenaglašeni a drugi minimizirani.

            Jedan od načina za smanjenje aerozagađenja u naseljenim mestima je i program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  o pošumljavanju i povećanju šumovitosti u Vojvodini, a u cilju formiralja zaštitnih pojaseva.

            Svemu pomenutom doprinosi i ekološka svest kako pomenutih  zagađivača, tako i svakog pojedinca.

                                                                                                                                                                                                dipl.ing. Vlado Savić

PROSLAVLJENA HRAMOVNA SLAVA

            U Starčevu je i ove godine svečano proslavljena hramovna slava. Starčevački pravoslavni vernici slave hramovnu slavu Sv. Velikomučenika i iscelitelja Pantelejmona.

            Sa večernjim bogosluženjem počelo je molitveno slavlje. Na dan slave u jutarnjim satima vernici su počeli da pristižu ispred hrama da dočekuju dragog gosta Episkopa banatskog  Nikanora. Episkop je dočekan sa rečima dobrodošlice a zatim je blagosiljajući prisutne ušao u hram. Svetu Arhijerejsku liturgiju je pevao pančevački crkveni hor koji vodi  Vera Carina, a u jednom delu bogosluženja mogli su se čuti dobro poznati glasovi dečaka i devojčica, učenika veronauke koji skoro svake nedelje učestvuju u bogosluženju.

            Po završetku liturgije vladika je u propovedi govorio o Svetom  Pantelejmonu, o svetima, njihovim čudotvornim moštima i poštovanju istih. I ovog puta vladika nije zaboravio one koji su u većem obimu pomogli da naš hram ovako izgleda. To je pokazao podelivši ovogodišnje gramate dobrotvora Opštini Pančevo, Rafineriji nafte Pančevo, Jasmini Carini iz Pančeva i mesnom parohu protonamesniku Zoranu Maletiću.

            Na kraju, mesni paroh sa zahvalio episkopu na ukazanoj časti koja je pokazana dodelom gramate i obećao da će i dalje da radi u poverenoj mu parohiji na duhovnom i materijalnom planu. Takođe je naglasio da su u toku pripreme za sledeću godinu za radove u unutrašnjosti hrama.

- Za predstojeće radove imamo podršku od Mesne zajednice i pojedinih firmi, a očekujemo razumevanje i podršku i parohijana i privatnih firmi iz mesta - istakao je Maletić.

SLOVO O VERI - Zašto treba učiti veronauku?

Poštovani roditelji i dragi učenici!

“A Isus dozvavši ih reče: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne sprečavajte ih; jer takvih je carstvo Božije“ (Luka 18:16)

Veronauka je predmet vaspitno-obrazovnog karaktera, koja na moderan način u duhu novog sistema vaspitanja i obrazovanja i uz upotrebu savremenih nastavnih sredstava, prezentuje osnovne istine hrišćanskog pogleda na svet i život.

Rukovodeći se činjenicom teškog i smutnog vremena u kome se lako manipuliše decom i mladim ljudima, u kome vrebaju opasnosti i stranputice: droga, alkoholizam, prostitucija, kriminal, sekte...., verska nastava je odredila smernice i jasno postavila zadatke i ciljeve nastave. Stoga potrebu i neophodnost veronauke možemo svesti na nekoliko važnih činjenica:

- razvijanju osećaja međusobnog poštovanja i tolerancije;

- težnji ka višim etičkim principima hrišćanstva;

- želju za živim prisustvom i učešćem u Crkvi;

- razvijanju stvaralačkih sposobnosti kroz različite sfere i spektre interesovanja;

- ostvarivanju tolerantnog dijaloga sa drugim naučnim disciplinama i različitim veroispovestima;

- zadovoljenju religiozne potrebe, koja se ostvaruje u duhu jedne istorijski priznate i potvrđene vere kao što je Pravoslavna;

- poznavanju osnovnih pojmova vere, kulture, tradicije i običaja našeg naroda

- lakšem razumevanju ostalih predmeta koji se izučavaju u školi;

- optimističkom viđenju sveta i života.

Nema čoveka, čak ni deteta, koji se nikad nije zapitao o smislu i cilju sveta i života, kao i pitanja: Kako treba da živim? Veronauka je jedini školski predmet koji daje odgovore na ta pitanja. U svakom čoveku postoje unutrašnje psihičke tendencije koje ga vuku na zlo i one koje ga vuku na dobro. Ostali školski predmeti su uglavnom indiferentni prema tim tendencijama.

Zato je veronauka jedinstven optimistički pogled na svet i život i ne može je zameniti ni jedan drugi predmet i ni jedna druga nauka. Sveti Jovan Kroštanski kaže: “Vi učite mnoge nauke i mnoge strane jezike. To je dobro. Ali tražite, pre svega da izučite nauku o ljubavi, jezik ljubavi živi i najizrazitiji je jezik. Bez njega, napredak u nauci, znanju i svi strani jezici vam donose malo dobiti. Stoga se trudite, tražite pored ovog spoljašnjeg znanja da uznapredujete u tom unutrašnjem znanju srca u nežnosti, smirenju, poslušnosti i strpljenju, saosećanju i spremnosti da pomognete.... “

Čovek se rađa sa sposobnošću za religiju, sa religioznim osećanjem, religioznom dispozicijom. Kako će se ta njegova religijska sposobnost razvijati, zavisi od sredine i kojoj se dete odgaja. Ako se odgaja u pravoslavlju biće pravoslavni hrišćanin, ako u islamu biće musliman, a ako bi se ostavio bez ikakvog religijskog vaspitanja, ne znamo konkretno šta bi snjim bilo, ali je realno postaviti da bi se to osećanje razvilo u sujeverje i magiju, kao što je to kod primitivnih naroda koji žive van kulturnog i religijskog uticaja drugih sredina. Naravno, ne treba očekivati da će veronauka automatski učiniti da svako zlo nestane, pedagogija nije tehnika, njeni rezultati su vrlo relativni i zavise od mnogih okolnosti.

S druge strane, religija je tako duboko prodrla u umetnost, filozofiju, književnost i u celokupnu kulturu čovečanstva, da se bez poznavanja veronauke ta kultura ne može realno shvatiti.

“Sine slušaj nastavu oca svojega i ne zaboravi nauku matere svoje“ (Priče Solomonove)

Olevir Kalinović

veroučitelj i katiheta

IZVIĐAŠTVO

Dunavske čarolije u Čortanovcima

Lejla Žugić se penje za medalju

Po deveti put planinari PSD “Železničar“ iz Inđije organizovali su u Čortanovcima akciju sa raznim sadržajima koja je trajala od 14.-16. septembra. Takmičenja - planinsko trčanje, slobodno penjanje (izazov je veštačka stena visine 7 metara), orijentacioni kros, a kulturna dešavanja - izložba planinarske fotografije, festival planinarskog filma...

Nedelja je bio dan za pešačku turu po Čortanovačkoj šumi. Tura, dužine oko 10 kilometara, po prelepoj šumi, punoj izvora i Dunav sa neobičnim zalivom Agla...

Moto ovogodišnje akcije bio je “Povratak“, jer je organizator prošle godine najavio kraj, zbog problema u organizaciji, velikog broja učesnika i čarki u sportskim takmičenjima. Ipak, iako su tada mislili ozbiljno, ipak su se odlučili da pokušaju ponovo, na radost svih...

Planinarski dom “Kozarica“ samo je na kratko posećivan pošto je bio pod opsadom strljšenova. Spavalo se pod šatorima gde čak nije bilo ni komaraca. a mir je remetio  samo poneki noćni voz koji juri i hukće kako bi bar jednom stigao na vreme...

Hrabri skauti Odreda izviđača “Nadel“ penjali su se na veštačku stenu, a Lejla Žugić je osvojila i srebrnu medalju. Nagrada je “pala“ i za film - prezentaciju izviđačkih akcija, a ženska ekipa je osvojila drugo mesto i u orijentacionom krosu za seniorke. Pre svega entuzijazam, želja za učešćem, takičarski duh kao i nagrade (čak i za najmlađeg učesnika - desetomesečnu Minu)...

U ukupnom plasmanu pobedila je ekipa “Kompas“ iz Vršca, a njima je pripao i prelazni pehar. Treba istaći i prisustvo planinarske legende Ise Planića, člana Upravnog odbora Planinarsko - smučarskog saveza Vojvodine.

Domaćini su obećali - vidimo se i dogodine. Znači, “čarolije“ će trajati. Valja očekivati veći broj učesnika nego ove godine, a priroda će na ovom mestu, kao i do sada, biti motiv za okupljanje izviđača iz svih krajeva Vojvodine, Srbije i iz čitavog regiona.

Daniela Jajić

Brđansko veče

 Svake godine krajem leta, kao po nekoj tradiciji, najstariji izviđači OI “Nadel“ organizuju brđansko veče sa večerom kod nekog od članova. Ove godine domaćin je bio ekonom odreda Željko Petrović. Na samom početku održan je neformalni sastanak Kluba brđana sa rukovodstvom Odreda i na njemu su sumirani rezultati rada Odreda u ovoj sezoni. Zaključak je da je i ova godina bila veoma uspešna kao i predhodne ali da naravno uvek može bolje. Ciljevi Odreda su da u narednom periodu kompletira opremu kupovinom jednog trpezarijskog šatora, nekoliko manjih šatora za potrebe odlaska na takmičenja, kao i izgradnjom izviđačkog doma. Što se članova tiče, odlaskom osnovaca u srednje škole, svake godine se gubi veliki broj školovanih članova te se oni moraju nadoknaditi novim osnovcima. Štab će kao i svake godine organizovati prezentaciju izviđaštva u starčevačkoj školi. Specijalni gost na brđanskoj večeri koja je usledila nakon sastanka je bila Marina, načelnica odreda izviđača iz Kragujevca koja je kao iskusni izviđač davala sugestije novom štabu starčevačkih izviđača. U prijatnoj atmosferi nakon nezaobilaznog izviđačkog pasulja brđani su se družili do kasno u noć. 

P. Stanković

Višeboj na Prkosavi

Među poslednjim izviđačkim akcijama ove godine održao se višeboj “5. kolubarski dani“ u organizaciji OI “Kolubarac“ iz Lazarevca. Na pitomoj obali jezera Prkosava okupili su se odredi izviđača iz Kragujevca, Niša, Smederevske Palanke, Šapca, Majura i Novog Sada i odredi iz Bosne i Hercegovine (Kozarska Dubica i Bjeljina), kao i skauti iz Makedonije. Među prisutnima su bili i predstavnici starčevačkih izviđača koji se, na žalost, nisu takmičili. Uprkos lošem vremenu izviđači nisu klonuli duhom i improvizacijom, zabavom i humorom ovu akciju učinili su nezaboravnom.

Marina Kozačenkov

Kroki vesti

Naredni vikend održaće se višeboj u Staroj Pazovi na kome Starčevci brane drugo mesto u konkurenciji mlađih izviđača.

Pred početak škole održan je sportski dan izviđača prve čete na kome je učešće uzelo dvadesetak izviđača.

“Leteće Veverice“ iz OI “Nadel“ osvojile su 2. mesto od 11 ekipa na IV “Moštanica 2007“ u Kozarskoj Dubici.

Početkom idućeg meseca održava se NOT (noćno orijentaciono takmičenje) u Smederevskoj Palanci na kome će Starčevci najverovatnije učestvovati.

 OI “Nadel“ je pozvan na učešće na jednoj od najvećih takmičenja u eks-Jugoslaviji - na međunarodnom višeboju u Rijeci (Republika Hrvatska).

ZA SVE STARČEVCE

Izaberite lekara

            Izabrani lekar je lekar za koga odlučite da vas leči u kalendarskoj godini. To ne mora biti lekar iz starčevačke Ambulante. Imate pravo da se odlučite za bilo kog lekara opšte prakse na teritoriji opštine Pančevo. Isto važi i za decu predškolskog i školskog uzrasta. Za njih izabranog lekara bira roditelj ili staratelj. Kada se odlučite ko će biti vaš izabrani lekar, sa njime sklapate neku vrstu ugovora. Odluka mora biti dobrovoljna. Znači, vaše je pravo da birate kod koga ćete se lečiti. Ali, to pravo je i obavezujuće. Ako vaš lekar nije odsutan tog dana sa posla vi morate da idete kod njega, osim u hitnim slučajevima, kada možete da posetite drugog lekara opšte prakse.

            Vaš lekar će brinuti o vašem zdravlju i voditi računa da obavite sve preventivne preglede predviđene za neki period. Naravno, vodiće računa i o lečenju vaših akutnih i hroničnih bolesti, o vašim lekovima. Ukoliko vaš izabrani lekar iz bilo kog razloga ne radi, primiće vas drugi lekar. Ako je vaš lekar odsutan duže od šest meseci, biće mu obezbeđena zamena.

            Roditelji treba da pažljivo razmisle o izboru lekara za svoje dete. Sada mogu da se opredele za pedijatra iz Pančeva, bez ikakvog objašnjenja, promene adrese stana ili drugih radnji na koje su bili prinuđeni do sada. Dovoljno je da uz potpis podignu karton iz seoske Ambulante i isti odnesu kod izabranog lekara. Deca će, naravno, u svim hitnim slučajevima biti zbrinuta u našoj zdravstvenoj stanici, ali đće lekari iz Starčeva biti prisiljeni da ih upute na izabranog lekara u svim slučajevima koji nisu hitni.

            U Ambulanti rade četiri lekara, sedam sestara, jedan laborant i dve spremačice. Tu su naravno i dva tima stomatologa. Svi mi se trude da saradnja sa pacijentima bude što bolja. Na žalost, povremeno ipak dolazi do konfliktnih situacija. Dr Mirjana Acić želi da podseti pacijente da za sve situacije za koje smatraju da ugrožavaju njihova prava, mogu da se obrate pacijentovom advokatu, čija se kancelarija nalazi u Upravnoj zgradi Opšte Bolnice Pančevo. Broj njegovog telefona mogu da dobiju i u našoj ustanovi. On pomaže i lekarima da se eventualni konflikt što pre razreši.

            Pacijenti, naravno, znaju da su redovi za posetu lekaru uglavnom dugi. Nije nikakva retkost da se za pregled, uput ili recept čeka i po par sati. Na žalost, kako kažu u Ambulanti, nisu u mogućnosti da u dogledno vreme ništa bitnije promene. Selo je veliko, sa puno hroničnih bolesnika i dece. Svaki lekar u proseku dnevno ima oko 40 pregleda, što je za nekoliko pacijenata više od predviđene norme. Tu su i izlasci na teren kod nepokretnih pacijenata, kao i hitni tereni. Dok zdravstvena stanica radi, lekari izlaze na teren pre službe Hitne pomoći. Tu su naravno i mrtvozorstva. Sve to ponekad dovodi do velikog zastoja u radu. Iz Ambulante mole pacijente da pokažu strpljenje, a ujedno im se i zahvaljuju za razumevanje koje pokazuju u ovakvim situacijama.

            Relativno često se dešava da se pacijentima koji čekaju u redu učini da se ne radi logično, da se uvodi “preko reda“ ili da su pomešani kartoni. Dr Mirjana Acić, šef Ambulante, tvrdi da to nije pravilo i da lekari stvarno ne mogu da za svakog pacijenta objašnjavaju punoj čekaonici ljudi zašto je on hitan. To u suštini ne bi bilo ni moguće, jer bi time ugrozili njihovo pravo na tajnost podataka.

            Radno vreme Ambulante je od 7 - 13:30 i od 13:30-20:00 sati. Prvih i poslednjih pola sata smene se uglavnom ne radi sa pacijentima, izuzev, naravno, u hitnim slučajevima. Isto važi i za vreme pauza od pola sata od 10:00 - 10:30 sati za prepodnevnu i od 16:00 - 16:30 sati za popodnevnu smenu. Subotom se dežura od 7:00 - 12:00 sati, a nedeljom od 7:00 - 11:00 sati. Ta dežurstva su predviđena za  injekcionu terapiju i hitne slučajeve. Tada radi jedan lekar i dve medicinske sestre, pa lekari nisu u mogućnosti da tim danima pišu recepte, upute i druge stvari koje nisu hitne.

Iz matičnih knjiga (juli, avgust, septembar 2007.)

Rođeni:

Lazar Jovanović; Filip Kovačević; Bojana Milićev; Mateja Čančar; David Đurin; Luka Krstić; Filip Milenković; Teodora Stanković; Mijat Starčev; Tijana Tanasijević; Anđelka Arsić; Aleksa Šajić; Miloš Petković; Ognjen Veličković; Tamara Stamenković; Marko Kovačević; Stefan Todorović; Nikolina Savić; Jana Žekić; Nemanja Lukić;

Stefan Lukić; Aleksandar Petrović; Dragica Konstantinović; Nikolina Stefanović; Marko Tanev i Zoran Petrović.

Venčani:

Zorica Ilić i Miodrag Suvajac; Danijela Suša i Slaviša Ljubišić; Slađana Tešić i Miroslav Trajanovski; Danijela Veličković i Budiša Ivković; Jelena Radošević i Jovan Vukosavljević; Jovanka Stoševski i Ivan Dimitrijević; Elvira Selimovski i Dejan Veljković; Žaklina Mihajlović i Vojislav Pantić; Mirjana Dražić i Milenko Živojnović.

Umrli:

Pavle Ložajić 1940.; Radoslav Milinković 1949.; Svetislav Guculj 1953.; Antoci Ištvan 1929.; Dragica Pavlović 1934.; Krstan Kojić 1922.; Vlastimir Janković 1952.; Sava Živković 1955.; Petar Mladenović 1953.; Zoran Kosović; Đura Kral 1963.; Ljubica Aća 1923.; Minajlović Stojče 1946.