Umeo je da dozove i žabe svake vrste, zemne ili vodene, i da sa njima razgovara. Psi, bilo iz našega sela bilo iz okoline, nikada nisu na nj nasrtali, već su mu umiljato prilazili i nešto mu odgovarali. On je usred zime, oko Božića, išao šumom, i to često noću, i nailazio na vukove, ali ga nijedan nije napao. Moja maćeha (nisam vam kazala da se moj otac preženio) rekla mi je da su zajedno bili kada je jednom prilikom on milovao vuka i nešto mu šaputao.

            Ako se u kući nakote miševi i pacovi - a znate kakvu štetu prave žitu, - on je ustajao u ponoć i naročitim glasom bi ih sve dozvao i naterao na vodu da se podave, - a oni su svi išli za njim kao kučići. Mogao je da izvede i uništi isto tako i stenice, bubašvabe i druge nečiste životinjice po kući.

            Ovakva dobra dela je činio i drugim ljudima po selu, i svi su mu bili mnogo zahvalni. NJegova osobina je bila dobrota i blagost. Nikad nije ubio ni najmanju životinju. U našem selu ne znaju da je nekada zaklao ni živinu. Bio je veoma pravičan i sažaljiv, i nikako nije voleo da vidi ni to kako jedna životinja muči drugu. Kada je jednom čuo prigušen glas žabe i spazio da ju je zmija htela progutati, pozvao je zmiju i rukama oslobodio žabu, i pustio obe na miru. Od toga dodira su njegove ruke postale lekovite: trebalo je samo da ih prisloni na trbuh onoga lica koje je dobilo "nastup", jednu bolest praćenu jakim zavijanjima i grčevima, ili na ženu kada je spopadnu teškoće pre porođaja, - i začas bi nastalo olakšanje i sve prestajalo. On je tako mnoge spasao od sigurne smrti. Poneki su to mogli da rade jedino pomoću palice (ili njenih delova) kojom su razdvajali žabu od zmije.

            Ostale životinje je mamio u svako vreme dana i noći. Više puta je dozvao kućevnu zmiju i stavljao je u nedra, na lice, i ništa mu nije uradila. Mi, deca njegova, nekoliko puta smo videli tu zmiju. Ona je imala krst na glavi. Ona je, znate, bezgrešna; i zato kada se sprema da izađe iz zida gde živi, zemlja se sama otvori, pa se za njoom opet zatvori, kao da nije bilo nikakvog otvora (samo one zmije koje same naprave rupu, a ne da se naročito stvori za njihov prolaz, grešne su). Zato je našoj majci govorio da ne pogreši i ubije tu domaću zmiju, jer će time ubiti, odnosno izgubiti svoju decu.

            Kada je god išao u šumu, uvek je bio okružen zmijama. Počev od onih šarenih do nekih zelenih koje samo šište čim ugledaju ma koga drugog - zatim smukovima, gušterima, i raznim bubama. On ih sve hvata i miluje; zmije stavlja u nedra ili ih ostavlja na miru da mu gamižu oko vrata i po glavi. Jednom sam, kao devojčica, bila u šumi i vratila sam se sa nekim sitnim crvenim plodovima koje sam našla u vrežama, izraslih po zemlji. Kod kuće mi je otac rekao da su nabrani plodovi jagode, ali me je potom opomenuo da ne idem sama tamo, jer ima mnogo opasnih zmija koje žive među jagodama i njima se hrane. Drugoga puta sam bila sa njim. Kada sam počela da berem, on nekako ciknu, zvižduknu, svirnu - šta li! - i odmah iziđoše neke zelene zmije i zašištaše na mene. Ja sam se prepala, ali otac mi reče da se ne bojim. Kad uskoro zagledah, one i još mnoge druge vrve oko njega i gamižu po njegovu telu, a on ih miluje i nešto razgovara sa njima. Kako je često bio u društvu s opasnim životinjama, svi mi njegovi ukućani plašili smo se njega da nam ne donese neku zmiju ili nešto drugo u kuću.

            Zanimljiva je njegova smrt. Ne znam kako, tek on je znao kada će umreti. Jednoga dana zatražio je vode i novo rublje (belu košulju i bele gaće sa naborima), pa se sam okupao i preobukao. Mi smo se naročito začudili kada je posle kupanja zaželeo da mu se odmah za ručak spremi kupus sa ovčetinom, a to se nikada nije jelo u našoj kući. Kada smo mu zgotovili i čim se najeo rekao je nama deci da idemo iz sobe zato što želi da prilegne. Ali pošto je dugo ostao, maćeha nam naredi da ga obiđemo. Ja uđoh i videh da je nepomičan i bled, pa pisnuh prestravljena, - a on otvori oči, pogleda me s osmehom, i opet ih sklopi... Umro je kao pile. To je bilo na Petrovdan, pre no što su se izmirile vojske, naša i švapska, pre dvadeset i dve godine. Imao je četrdeset i šest godina."

(kraj)

D. Mergel