Zašto škola za kuvare?
- Kao i većina dece, sport je nešto prvo što se zavoli. Deci su uglavnom uzori sportisti i do jedne starosne dobi sebe vide u sportskoj karijeri. Tako je bilo i sa mnom. Zavoleo sam košarku ali u jednom periodu života, kada treba da se odluči o budućnosti, izabrao sam kulinarstvo.
Sve je počelo, opet, od ranog detinjstva, kada sam sve slobodno vreme provodio u kuhinji posmatrajući majku kako pravi jela. Vremenom sam i sam počeo da eksperimentišem, da bi do kraja osnovne škole uveliko “gospodario“ kuhinjom. Nije to bilo nikakvo moranje, ja to volim i danas, i nikada mi neće dosaditi.
Posle diplome, odmah je usledio radni odnos?
- Evo već dve godine sam zaposlen u restoranu “Mali raj“. To je restoran u koji sam u toku školovanja išao na praksu, mesto gde sam još više zavoleo kuvarski posao. Radni kolektiv me je odlično prihvatio jer sam tokom školovanja dobro upoznao kuhinju i pravila kolektiva. I pre stupanja u radni odnos znao sam kako funkcioniše kuhinja u restoranu. Saradnja je odlična, a na posao odlazim sa voljom.
Kako vidite kulinarstvo?
- Posao kuvara je vrlo zanimljiv. Svakoga dana se nauči nešto novo i ima veoma mnogo prostora za eksperimentisanje. Nije statično, i nije dosadno. Volim da spremam hranu za druge ljude i mnogo mi znači njihovo mišljenje, naročito sugestije mojih kolega. Kulinarstvo je, po meni, jedan vid umetnosti pripreme, ali koji se odnosi i na serviranje i ukrašavanje jela.
Kao u Srbiji tako i u celom svetu svaka regija ima neku svoju tradicionalnu kuhinju. Volim da upoznajem razne kuhinje i da spremam njihova jela. Od naših tradicionalnih jela, najviše volim da spremam sarmu. Ona se sprema u mnogim zemljama u okruženju ali kod nas je ubedljivo najukusnija.
Rad u kuhinji nosi i odrećene opasnosti?
- Najmanji gubitak koncentracije ili kakva neozbiljnost, može dovesti do ozbiljnih povreda. U jednoj većoj restoranskoj kuhinji radi i više ljudi, ozbiljnost je neophodna u toliko što je naš alat nož, koji je veoma oštar, zatim, svuda oko nas je vrelo ulje, šerpe sa vrelom vodom... Nema prostora za greške. Jednom prilikom sam i sam imao lakšu povredu, na sreću bez ozbiljnih posledica. Dešava se, ljudski faktor, može da se pogreši kao i u svakom drugom poslu. Ozbiljnim pristupom, povrede su minimalne.
Da li imate neke kuvarske uzore?
- Ne bih rekao da imam uzore ali volim da pratim sve emisije koje su tematske, što se kulinarstva tiče. Izdvojio bih Remzija Gordona i DŽejmija Olivera koji od svake epizode naprave spektakl, a svakako može mnogo toga i da se nauči. Nama su sada pristupačne mnoge kuhinje, mnogi začini su nam na dohvat ruke, što smo nekada mogli da vidimo samo na televiziji. Treba sve probati pa po ukusu odlučiti šta nekom odgovara. Moja preporuka je ipak restoranska atmosfera i proverena jela.
Da li imate neke planove za budućnost?
- Kao svaki posao koji se radi s ljubavlju tako bi i svaki čovek poželeo da pokrene sopstveni posao. Nekome to uspe a nekome ne. Tako, i ja imam želju da otvorim svoj restoran, u kome ću raditi u kuhinji... To mi je velika želja ali sam svestan da je to još uvek daleko od mene. Realni planovi su - da se usavršavam u poslu i da napredujem. Restoran u kome radim ne želim da menjam. Za sada je sve na dobrom putu.
Goran Milošević