Jednog dana, pre četiri godine, kada mi je došao brat iz Italije, hteli smo da pozovemo sve drugove i drugarice iz ulice da vozimo bicikl.

            Kada smo ih pozvali, svi smo krenuli u vožnju. Sa nama je išao moj tata. Vozili smo se čak do Omoljice. Dok smo se vraćali polako je padao mrak. Stigli smo u našu ulicu i počeli smo da se glupiramo. Neko je vozio “bez ruku“, neko je vozio na jednom točku, a neko je pevao. Moj brat je odlučio da vozi žmureći. U početku mu je išlo dobro, dok nije skrenuo sa puta i udario u neku kantu. Ta kanta je bila puna nečeg ljigavog. Prišla sam da mu pomognem, pa sam se i ja isprljala. Tako prljavi smo išli ulicom i ljudi su nas gledali. Onda smo konačno stigli kući, presvukli se i okupali.

            To je bilo baš smešno ali i sramotno. Ipak, naučili  smo da ne treba voziti bicikl zatvorenih očiju.

Sara Ćirković 5/2

Moja družina

            Svaki dan razmišljam o svojim drugarima iz škole. Mi smo jedna družina.

            Prvi put smo se sastali u školi 2016.godine. Pomalo nesigurni i zbunjeni počeli smo da se upoznajemo. Ubrzo, postali smo skup drugara i drugarica spremni da delimo i dobro i loše. Neko je voleo da se šali, neko ćuti i posmatra, a neko voli fudbal i košarku. Svi se volimo i poštujemo. Naše drugarstvo je lepo i zabavno. Pričamo, učimo, igramo se i tako nam prolaze dani. Najviše uživamo. Kada smo zajedno tada smo najjači. Svaka petica je radost za sve nas, a loša ocena signal da drugu priskočimo u pomoć. Svi smo toliko različiti, a zajedno radimo kao tim.

            Nadam se da će naše druženje potrajati večno. Svi za jednoga, a jedan za sve.

David Perak 5/3

            Imam dosta drugara, ali bih izdvojila svoje drugarice iz razreda. Zovu se: Mia, Dunja, Nađa, Vasilija i Lea. Svaka od njih posebna je na svoj način.

            Mia je dobra, uvek je tu kad zatreba i voli da se šali. Nađa je takođe dobra, nežna i uvek je tu kad nešto zatreba. Dunja je nežna i uvek je tu da pomogne. Vasilija je dobra kao i sve moje drugarice i baš je nežna i voli da se šali. Lea je dobra, voli da se šali, da se druži, i da se igra. Ima tu još mnogo toga da se kaže o njima. Volimo da se družimo u školi i van škole. Na velikom odmoru volimo da pričamo i da se baš šalimo.

            Sve moje drugarice su dobre, i uvek su tu kad zatreba. Mi se  družimo još od prvog razreda i bićemo najbolje prijateljice do kraja života.

Una Mladenović 5/3

            Ove godine nisam mogao da se družim sa svojim drugarima koliko sam hteo, mislim da ću sledeće godine to nadoknaditi.

            Kada kažem “drugarima“, ne odnosi se samo na drugare iz razreda. Imam ja drugare iz ulice, iz drugih odeljenja i iz  sporta. Oni su svi moji najbolji prijatelji koji su me upoznali odavno. Drugove viđam po malo. Voleo bih da se družimo malo više. Takođe, volim da se skupimo na stadionu pa da igramo fudbal. Sve dok je lepo vreme moje društvo i ja volimo da istražujemo njive, misleći da će neki zec iskočiti i da jurimo za njim. Kad porastu pšenica i kukuruz onda nam je zanimljivo, jer se onda osećamo kao da smo u džungli. Kada padne mrak igramo “žmurke“ i “lozinke“.

            Prijateljstvo je jedno od najvažnijih stvari u životu. Zato treba negovati u čuvati svako prijateljstvo.

Veljko Luković 5/3

Jesen u mom sokaku

            Posle ne tako toplog i sunčanog leta, stigla je hladna jesen. Donela je kišu, opalo lišće, ali i dosta lepih doživljaja. Vetar toliko jako duva da se jedva hoda, a kiša neprestano pada. Trava je prekrivena lišćem i rosom. Kada pogledam kroz prozor jedino što vidim je magla. Takvo tmurno i loše vreme dosta utiče na moje raspoloženje, a i na ljude oko mene. Na putu do škole već vidim dimnjake koji se puše. Oseća se miris paprike koju žene spremaju za zimnicu. Ponegde se oseti i miris turske kafe. Iskreno, svi ti mirisi mi veoma prijaju ujutro...

            Najviše volim kada malo odmaknem od kuće i ne bude mi toliko hladno, jer sam se zagrejala. U školu stižem  razbuđena od hladnog vetra, često mi i prija kada me “produva“. Kada se vraćam iz škole uglavnom ne bude tako lepo kao ujutru, vrlo često kiša već uveliko pada. Deca iz ulice skaču po baricama, često bih im se i ja pridružila. LJudi sakupljaju lišće ispred svojih kuća. Komšije me uvek pitaju kako mi je bilo u školi i da li ima neki kec. To mi uvek izmami osmeh na lice. Od njih čujem kako mrze to sakupljanje lišća, a zapravo se i jedino tad vide, popričaju i nasmeju. Žene obično imaju neki novi trač.

            Meni jesen i nije baš omiljeno godišnje doba, ali odlično je dok sam u toplom krevetu i ispijam šolju čaja uz omiljenu TV seriju. Jesen, takođe, volim jer mi je tad rođendan, a ko me poznaje, zna da najviše volim svoj rođendan.

Milica Veličković 8/1

            Bilo je to jednog jesenjeg dana. Kiša je pljuštala, a planine se nisu videle od kiše. Nebo je bilo oblačno i crno, a kiša je bila dosadna.

            U to vreme  sam doručkovala pored prozora i gledala kako kiša lije po krovovima kuća i kako su se po dvorištu stvorile velike bare. Pošto sam bila sama kod kuće, bilo mi je dosadno, pa sam uzela jaknu i izašla vani i otišla u verandu. Tamo je, u kućici, spavao moj pas Badi. Sela sam na prag i gledala kišu, a uskoro mi se pridružio i Badi. Seo je pored mene i sa mnom gledao kišu. Kada je opet zaspao, ušla sam unutra. Moje patike su bile mokre pa sam ih stavila pored peći da se osuše. Fotelju sam gurnula do peći, uzela sam omiljenu knjigu i sela u fotelju. Kada sam zavrila čitanje knjige, došao je i moj brat i više mi nije bilo dosadno.

            Ne treba dozvoliti da ti malo lošeg vremena pokvari dan, kao ni raspoloženje.

Tijana Stan 5/2