Porodica Šic je jedna od onih koje ne odustaju od poljoprivrede. Oni se već decenijama bave raznim poljoprivrednim delatnostima, a neke od njih su i uzgoj belog luka i zumbula.

            Može se reći da je u tom segmentu posla glavna upravo Jelena, u čemu joj ipak svesrdno pomaže suprug Zlatko. NJihova bašta od 50 ari nalazi se na obodu mesta; na njoj ovaj bračni par gaji navedene biljke iz porodice lukovica i svojski se trudi da sačuva što priridniji oblik proizvodnje.

             - Kada sam se udala za Zlatka, nisam znala da ću se baviti baštovanstvom. Međutim, ubrzo sam shvatila da mi se to mnogo dopada. Pre svega zato što radiš nešto svoje - neguješ, održavaš, čekaš da nikne, pa okopavaš i, na kraju, kad prodaš, veća satisfakcija od zarade budu reakcije ljudi, prezadovoljnih onim što si proizveo. Pritom, nema nikakvog opterećenja, jer zemlja je prava terapija za telo, psihu i dušu - kaže Jelena.

            Inače, već tri generacije porodice Šic gaje beli luk, s tim da je pomenuti bračni par znatno uvećao količinu na oko dvadeset ari.

            - Setva počinje krajem oktobra, a pre toga pripremam seme tako što odvajam čen po čen. Imamo dve sorte, bosut i našu domaću, koja ipak daje bolje prinose i otpornija je. U međuvremenu se izore zemlja kako bi bila što rastresitija, a stavi se i osnovno NPK đubrivo. Jedanput smo čak sadili i slačicu pre sejanja, koju smo kasnije zaorali i prodrljali, što onda ima ulogu stajnjaka. U daljem postupku se naprave brazde, a sadnice se zabadaju ručno, u čemu nam pomažu i drugi ukućani. Luk nekad nikne i krajem jeseni, kada može da mu napravi problem insekt zvani lukova muva, čija larva jede srce biljke i teško je boriti se protiv toga. Onda sledi špartanje i kopanje, a veoma je poželjno i zalivanje, naročito kad luk formira glavicu u maju i junu. Na bašti srećom imamo bunar i neku varijantu sistema “kap po kap“. Bitan je plodored, naročito da bar jedne godine na toj parceli bude žito, što umanjuje korove i bolesti. Kada dođe leto, vreme je berbi, a tada se koristimo i mašinom, koju je konstruisao lično Zlatko, pa ne moramo da ga, kao nekad, mukotrpno vadimo ašovom - kaže Jelena.

            Potom ona pravi snopove od belog luka; donosi ga kući i ostavi da se suši još nekih mesec dana. Tako još uvek traje njegova vegetacija, budući da se hranljive materije i dalje slivaju u čenove.

            - Čuvamo ga na tamnom i hladnom mestu, gde je dobra ventilacija. Kada se luk dovoljno osuši, jedan deo ide u džakove, drugi pletem u vence od po kilogram, jer to mušterije obožavaju, dok najkrupnije komade čuvamo za seme. Inače, beli luk je poznat po lekovitim, pre svega antibakterijskim svojstvima. Koristi se na više načina, a neki gutaju i ceo čen, jer se, kako kažu, tako bolje apsorbuje u želucu. Mnogi ga traže i za razne meleme, dok ja u poslednje vreme pravim i namaz u koji idu i maslinovo ulje i so. Moram da napomenem da izvesno vreme nismo gajili beli luk, jer mu je cenu drastično obarao uvozni kineski, ali su u međuvremenu ljudi počeli da shvataju veliku razliku u kvalitetu - naglašava mlada baštovanka.

            Šicovi paralelno (u plastenicima) gaje i zumbule, koji spadaju u istu porodicu lukovica.

            - Nekad nam je ovo mnogima omiljeno cveće stizalo za Dan zaljubljenih, ali sada, kako se izgleda menja klima, nekad ga ne bude ni za 8. mart. Zbog toga određenu količinu sadimo u saksijama, koje čak u nekom momentu stavljamo i pored radijatora kako bi stigao na vreme za Dan žena - ističe Jelena.

            A gotovo da nema dame, bila ona i baštovanka, da ne voli cveće...

J. Filipović

Pčelarstvo: 

Formiran Upravni odbor

            Aktivnosti Društva u prethodnom periodu: - Zbog nastale situacije sa koronom, do daljeg nema sastanaka i predavanja. Dana 7. oktobra, održan je sastanak dela članstva kojom prilikom je formiran Upravni odbor. Za predsednika je reizabran Goran Stanković, sekretar je Stevan Petrović, blagajnik Kosta Aća i članovi su Slobodan Ratić, Božidar Dubljević, Šandor Biro i Đuro Šepa. Nadzorni odbor je ranije formiran u sastavu: Dobre Trajković, predsednik, Zlatko Radočaj i Veroljub Pavlović, članovi.

            Društvo pčelara “Starčevo“ nastavlja da funkcioniše, a ko želi da obnovi članstvo ili da pristupi Društvu, može da se informiše kod sekretara Petrovića ili kod blagajnika Aće.

            Aktivnosti pčela: - Novembar je kolebljiv mesec, a u košnici je ostala matica sa pčelama dok su trutovi isterani iz košnice kao nepotrebni. Pčele polako formiraju zimsko klube oko matice. Ipak, ako je neki dan topliji od 13 stepeni, poneka pčela izlazi na poletaljku da odradi pročisni let. Pčelari su verovatno stavili češljeve na poletaljku da ne bi ulazili miševi i rovčice, pa sad čiste, farbaju i popravljaju opremu za pčelarenje. Pčelari bi trebalo da sada, u jesen, posade neko medonosno drvo gde god imaju mogućnost, da ga kasnije čiste od korova i zaliju nekoliko puta naredne godine. Sama sadnja bez okopavanja i zalivanja je badava...

            Med je hrana, lek i poslastica! Građani Starčeva, kupujte med kod vaših pčelara, kod onih kojima verujete.