Potom je radio u pančevačkoj pivari, kao vozač kamiona, a od 1980. pa do 2016. godine radio je kao privatni autoprevoznik, nakon čega se penzionisao. U penzionerskim danima se posvetio voćarstvu, a ove godine, na prestižnom festivalu rakije “Rakija i rakijaši“ održanom u Pančevu, osvojio je zvanje “Zlatni rakijski majstor“ za rakiju od šljive.
Recite nam nešto o svom radnom veku, do penzije?
- Po završetku zanata u ATP-u ostao sam neko kratko vreme da radim kao auto mehaničar. Godine 1978. prelazim u pivaru, u kojoj sam radio dve godine kao vozač kamiona. Odlučio sam potom da da pređem u privatnike, tako da 1980. godine kupujem svoj prvi kamion... U karijeri vozača promenio sam šest kamiona, sve do 2016. godine kada sam otišao u zasluženu penziju.
Voleli ste svoj posao?
- Sada, kad se osvrnem na sve što sam prošao, ni jednog trenutka se ne kajem što sam odabrao poziv auto prevoznika. Iza sebe imam više od dva ipo miliona pređenih kilometara! Voleo sam taj posao. Bilo je i teških dana ali što je bilo teže - ja sam više zapinjao - takva je većina kamiondžija. Taj posao mora da se voli, a daleko od toga da je lak.
Sada ste posvećeni voćarstvu?
- Pred odlazak u penziju, na imanju iza porodične kuće sam posadio voćnjak kako bi mu se posvetio u penzionerskim danima. Voćnjak broji stotinak stabala šljive i kajsije. Ima dosta posla oko održavanja stabala; orezivanje, zaštita, prehrana zamljišta, branje plodova, ali, ne pada mi teško jer sam okupiran poslom - ali kod kuće. U voćnjaku ima posla tokom cele godine. Sada su stabala u fazi mirovanja ali već u februaru počinju prve zaštite, pa orezivanje, pa briga dali će mraz da “oprlji“ cvet, pa zaštita zametka, ploda... I tako cele godine.
Ubrano voće destilujete?
- Uglavnom je tako. Jednu količinu upotrebim za kućne potrebe, a sve ostalo destilujem. Priprema voća igra veliku ulogu u kvalitetu rakije. Za destilovanje uzimam samo zdrave plodove. Obavezno iz svake šljive vadim košticu, pranje plodova je obavezno, pa tek onda ide u burad za pripremu džibre. U pitanju je veliki posao tako da mi u pomoć priskaču ukućani i komšije koji su uvek spremni da pomognu. Voće za rakiju pripremam bez šećera - ima ga samo onoliko koliko je prisutan u voću. Od prvog pečenja rakije sve do danas, majstor je bio Srba Stojanović, veliki poznavalac čitavog procesa - od pripreme do pečenja rakije. Radio sam uzorkovanje rakije na institutu u Vršcu gde se na tabeli tačno vidi koliko kojih sastojaka ima u rakiji, u poređenju sa granicama dozvoljenog. Mogu da se pohvalim da imam rakiju izuzetnog kvaliteta.
Odlučili ste se za takmičenje?
- Prijavila me je ćerka! Uzorkovanje je pokazalo da se radi o visokom kvalitetu. Festival se održava u Pančevu i spada u prestižna takmičenja. Članovi žirija su profesori i doktori sa fakulteta, a ove godine je bilo prijavljeno 1300 uzoraka rakije. Po mišljenju žirija, moja rakija je osvojila zlatnu medalju u konkurenciji rakija od šljive, a ja sam dobio zvanje “zlatnog rakijskog majstora“.
Planovi za budućnost?
- Nemam ambiciju da se u ovim godinama bavim “ozbiljnim biznisom“. Sve ovo u vezi rakije je na amaterskom nivou, koji je na dobrom putu da bude ozbiljan posao, ali prvenstveno želim da uživam u penziji i u svom voćnjaku, pa koliko god to bude moglo da traje.
Goran Milošević