Mnogima to dođe veoma lekovito u ovako teskobnim vremenima...
U epizodi: Kako goloruk u muzej?
Tračoslava (malko se snebiva ispred ulaza u stanoviti muzej): - Uff, aj komšo ti prvi! Pa, valda si neko muško, majka mu stara... Neču ja da ulečavam unutri ko neki nesvet, nije damski...
Šeširdžija (uplašeno): - Joooj, bre, pa di ću ja?! Jesam ja uvek bio žentlmen, ali se u ovak’e prilike slabašno snalazim, baš, baš ne znam šta ni valja srihtati! Da nema negde ispisan neki kućni red? Ne znam ni da l’ se izuva...
Grmalj (naiđe iza njih): - De’š se izuvat’, more čiča?! Vi’š da su sve same ploč’ce! Ima tako mekaano umešen da nazebeš načisto! No, prije no što uniđeš mo’š očisitit’ te bakandže! Imaš li neku bricu, pobogu, pa kakvi si ti lala?! Il’ da ja vadim moju čudesnu kamu...
Šeširdžija: - O, hvala, dobri komšo, al ni mi je ovo njivska obuća. Ovo su mi paradne cipele...
Grmalj: - Ih, baš si se uparadio - ko za saranu, nedo bog... Pa nije ti ovo neka tamo daća, ovo ti kultura, jadan (naglo skrenu pogled)! Evo, da si se doćer’o ko ova omladinka, pa i nekako, fijuuu...
Sponzorojka (nailazi sva jedra i drusna s neizbežnim dekolteom i kratežom od skunjičeta): - Šta bilo, a matori?! Nisi video žensko nikad u životu, pa jezik ’ladno ispao iz fioke?! Zn’či, sklanjaj se, žurim da se malo edukujem...
Grmalj: - Ma, ne jadna ne bila nego ne znam ’oće l’ te puštit’ tak’u nafljaskanu?! A, mali - ja l’ se smije ulazit’ polugologuz (obraća se mladom kustosu volonteru na ulazu)!?
Student (odgovara službeno i veoma kultuvisano): - Pa, nemamo baš striktno određeno, ali treba biti pristojno odeven kad se dolazi u ovakvu ustanovu...
Grmalj: - To i velim, evo ja baš reče ovom ođe da očisti šljapače! Čak sam mu i ponudio svoju kamu da pogrebe blato... A baš sam je čestito izoštrio...
Student: - Moliiim, imate noooož?! O, pobogu, zašto ste došli naoružani?! Šta smerate?'??
Grmalj: - Šta si se prepao, žutokljunac, kakvo crno oružje? To je u nas sveprisutni alat...
Student: - Ali, ali, nije u redu...
Grmalj: - Što nije u redu?! A viđe li ti pune vitrine raznijeh oruđa i oružja?! Tamo koplje, ođe sečivo... Odvazda ti je bilo normalno da ga se ima uza se... Vi mladi biste stalno da mijenjate istoriju, a namijesto toga valjalo bi i mene uvjest u ovi muzej! Evo, za početak mogu donirat moju dragu kamicu...
Svi su oni tako, slučajno ili namerno, ali, ipak, zajedno, nastavili da se po potrebi vraćaju u svetlu i srećnu prošlost...
* * *
Ah, da, umalo da zaboravim - u starčevačkoj opštini ništa novo, osim što je počelo leto, ali je nekako varljivo; održani su izbori, ukomponovana je Mesna zajednica i njen izvršni odbor, radi se ne s manjim intenzitetom na uređenju naselja, novi muzej radi punom parom, a Starčevo je jedino mesto sličnih gabarita koje ima književni festival! I to u doba korone, pa je još posvećen nesumnjivom velikanu kakav je Pekić...
Jordan Filipović