- Situacija je zahtevala reorganizaciju rada samog Zavoda tako što smo prvo uveli elektronsko podnošenje zahteva i dostavu dokumentacije elektronskom poštom, uveli smo rad od kuće, što nam je bilo moguće, jer se naš Republički zavod uključio u proces digitalizacije, tako da imamo aplikaciju koja sadrži dosta podataka o samim spomenicima kulture. I u prethodnom periodu smo gledali da poslujemo digitalno tako da smo imali na raspolaganju dokumentaciju neophodnu za rad na određenim predmetima. U periodu vanrednog stanja obim poslova se smanjio, imali smo manje zahteva. Kada je katastar prestao da radi i krenuo da funkcioniše digitalno, odgovaranje na sve zahteve je trajalo neko vreme, tako da se i to odrazilo na smanjen obim našeg posla, jer smo mi direktno vezani upravo za taj deo građevinskog sektora i investicija samog Urbanizma. Naš Urbanizam sada radi projekte na celoj teritoriji južnog Banata, a mi smo nadležni upravo za tu teritoriju. Prekid smo imali samo u terenskom istraživanju. Čim je ukinuto vanredno stanje nastavili smo da pratimo radove na terenu, uz pridržavanje svih mera zaštite. Organizacija rada je bila dobra i pokazali su se benefiti same digitalizacije koja je rađena u ovoj ustanovi u prethodnom periodu.

            Izgleda da su digitalne tehnologije sve zastupljenije u radu danas, a posebno poslednjih meseci. Dokle je Zavod stigao sa procesom digitalizacije i promocije digitalizovanog kulturnog nasleđa?

            - Urađena je kompletna digitalizacija samih spomenika kulture za ceo južni Banat. Uneti su svi podaci osnovnih dosijea o spomenicima kulture i mi to koristimo u našem radu od 2018. godine. Zavod je 2017. od Ministarstva kulture dobio sredstva za početak digitalizacije, za opremanje same mreže i jedne baze podataka koja se odnosi i na samu arhivsku građu. Do kraja godine planiramo da pojačamo računarsku mrežu, da umrežimo sve kompjutere i da program u potpunosti primenimo i aktiviramo. Negde nas je baš vanredno stanje uverilo da je vreme da krenemo korak dalje, da u potpunosti digitalizujemo sam rad unutar ustanove koji se odvija na dnevnom nivou. Prošle godine smo uradili novi sajt Zavoda i napravili bazu podataka koja je sveobuhvatna. Iskoristili smo prednosti naše aplikacije i sve podatke koji se nalaze u njoj plasirali u bazu samog sajta. Naši korisnici su u mogućđnosti sada da dobiju osnovne informacije o svim spomenicima kulture na području južnog Banata. Zanimljivo je da smo početkom jula potpisali saglasnost da se ti podaci nađu na vikipedijinom sadržaju. Sada kada ukucate bilo koji spomenik kulture na našoj teritoriji i dobićete relevantne podatke. Takođe, uradili smo označavanje osam  nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji naše nadležnosti. Na njima smo postavili table na kojima se nalazi LJR kod koji se čita mobilnim telefonom i povezan je sa stranicom tog nepokretnog kulturnog dobra na našem sajtu. Što se tiče našeg grada, tabla je instalirana na zgradi Narodnog muzeja, na zgradi Gimnazije “Uroš Predić“ i u Starčevu, na zgradi novootvorenog muzeja.

            Nedavno ste priveli kraju jedan veliki projekat - obnovu zvonika Preobraženske crkve u Pančevu. Šta je sve urađeno?

            - Nakon obimnih restauratorsko - konzervatorskih radova sredinom juna završena je obnova zvonika Preobraženske crkve u Pančevu. Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Gornjem gradu spomenik je kulture od izuzetnog značaja. Za Republiku Srbiju to je najveća kategorija spomeničkog nasleđa zapravo nepokretnih kulturnih dobara, a za naš grad izuzetan ponos, kao i za naše sugrađane. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da su završeni radovi restauratorsko-konzervatorski na sanaciji fasade zvonika Preobraženske crkve. Radovi su trajali duži niz godina. Konkretno, na zvoniku od kraja 2017. godine. Uložena su sredstva u iznosu od 23 miliona dinara koje su izdvojili Grad Pančevo i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

            Koji projekti Zavoda za zaštitu spomenika kulture  su aktuelni ovih dana?

            - Trenutno realizujemo projekte koje je finansirao Grad Pančevo za ovu godinu. Pripremljeni su uslovi za izradu projekta na zvoniku Preobraženske crkve i trebalo bi da otpočnemo sa postupkom sprovođenja nabavke za izradu tog projekta. Radimo i na zaštiti urbanih sredina, na izradi predloga odluka za nove zone u okviru starog gradskog jezgra Pančeva i pripremamo se za rad na starom jezgru Dolova. Cilj nam je da istražimo, zaštitimo i utvrdimo staro jezgro Dolova za prostorno-kulturno-istorijsku celinu. Otpočinjemo i treću fazu istraživačkog projekta “Život u Banatskoj vojnoj granici“. Naši arheolozi prate radove prilikom brojnih investicija koje se izvode na našoj teritoriji - od magistralnih gasovoda, preko vetroparkova, raznih hidro-geoloških istraživanja za različite potrebe pa bukvalno do gradnji benzinskih pumpi i raznih građevinskih intervencija u prostoru podzemlja. Pošto je naša teritorija bogata arheološkim nasleđem mi smo u obavezi da pratimo izvođenje tih radova. Na jesen planiramo arheološka iskopavanja ostataka tvrđave Grada Kovina kako bismo videli kako možemo da reaktiviramo to naše arheološko nasleđe.

            U okviru projekta istraživanja i proučavanja Banatske vojne granice kojim temama ste se bavili?

            - Projekat “Život u Banatskoj vojnoj granici“ počeo je 2018. godine i planirano je da traje do 2024. godine. Prve godine realizovano je istraživanje procesa uređenja prostora za potrebe Banatske vojne granice što je podrazumevalo isušivanje močvara i pošumljavanje Deliblatske peščare i kakav su uticaj svi ti procesi imali na život graničara. Tada smo realizovali izložbu “Deliblatska peščara 1818 - 2018 - Pesak, vetar, čovek“ kojom je obeležen jubilej 200 godina od početka pošumljavanja Deliblatske peščare. Projekat ima za cilj da istraži javni i privatni život u južnom Banatu za vreme Banatske vojne granice od 1764. do 1872. godine i predstavi javnosti rezultate ovih istraživanja putem konferencija, izložbi i publikovanja monografije “Život u Banatskoj vojnoj granici“. To su multidisciplinarna istraživanja, uključuju sve profile stručnjaka koji su ovde u Zavodu za zaštitu spomenika uz konsultacije sa kolegama koji se bave i drugim oblastima. Lani je urađeno istraživanje formiranja i uređenja naselja na teritoriji Banatske vojne granice -  mapiranje naselja koja su vremenom nestala metodom terenskog istraživanja i istraživanja arhivske građe, kao i mapiranje očuvanog graditeljskog nasleđa iz tog perioda. Ove godine radi se istraživanje vojnih, privrednih i poljoprivrednih objekata. 2021. godine ćemo raditi istraživanje života po gradovima i selima u Banatskoj vojnoj granici kada će mnogo detaljnije biti istraženo i Starčevo. Godine 2022. obeležićemo 150 godina od ukidanja Banatske vojne granice sa naučnim skupom i konferencijom na kojoj ćemo predstaviti dosadašnje rezultate istraživanja. Godine 2023. istražićemo uticaj Banatske vojne granice na dalji život u južnom Banatu, a 2024. godina je kraj projekta i tada ćemo obeležiti 260 godina od osnivanja Banatske vojne granice, organizovaćemo izložbu, objaviti monografiju i predstavićemo elektronski registar objekata iz perioda Banatske vojne granice na našoj teritoriji.

            I Starčevo je deo Banatske vojne granice. Da li ste se do sada bavili Starčevom i na koji način? Šta je to što je sada poznato u vezi Starčeva i Banatske vojne granice?

            - Starčevom smo se bavili u kontekstu formiranja naselja. Ove godine, pošto imamo privredne i poljoprivredne objekte, analiziraćemo i postojeća dva mlina. Mi smo, u saradnji sa Prirodno - matematičkim fakultetom, departmanom za geografiju, u Novom Sadu uspeli da dobijemo prava za korišćenje tajnih vojnih premera. Zahvaljujući njima možemo da pratimo formiranje, osnivanje i razvoj naselja, njegovo širenje, poziciju kuća na parceli, mrežu ulica. Digitalnim preklapanjem stare i nove mape možemo da utvrdimo gde se nalaze najstarije zone svakog naselja i eventualno da utvrdimo objekte koji su još uvek tu. Starčevo je ušlo u okvir Banatske vojne granice 1766. godine i njegovo formiranje i priključenje uticalo je na strukturu stanovništva. To je dovelo do mikro migracija, jer su se neki stanovnici odselili zato što im nije odgovarala graničarska kultura i obaveze. Izvršeno je doseljavanje oko 80 nemačkih porodica, a zatim su doseljeni i Srbi i Hrvati iz drugih krajeva vojne granice. To je uticalo na sam način života, jer je naseljavanje u granici podrazumevalo tačno isplaniranu parcelaciju i način života tih doseljenih porodica. Pretpostavlja se da su doseljenici u Starčevo dobili parcele, kuće, određeni stočni fond i poljoprivredni alat. Iz nekih istorijskih izvora znamo da je Starčevo 1788. godine imalo dve crkve, dve škole, sedam oficirskih stanova, gostionicu, četiri  svratišta i dva mlina, oficire, lugara, a o zdravlju stanovništva brinuli su pomoćni lekar i babica. Što se tiče konfesijskih pripadnosti postojale su katolička i pravoslavna crkva. Za razliku od ostalih graničarskih naseljaa, Starčevo je specifično po svom nepravilnom obliku koji se i danas uočava. Na to je uticao faktor prirodnog okruženja i razuđenost površina za privređivanje.

            Kojim poslovima i projektima se Zavod bavio u Starčevu u poslednjih nekoliko godina?

            - “Starčevo - Grad“ arheološki lokalitet zahteva sprovođenje sistemskih istraživanja celog lokaliteta, pre svega “vodice“ kod Starčeva. Rađeno je u smislu velikih površinskih nalaza na lokalitetu. Planiramo da dalje radimo na tom lokalitetu i tražićemo sredstva za sistemska arheološka istraživanja celog lokaliteta. Izuzetno nam je važno da se u jednoj lokalnoj zajednici da postoje udruženje, da postoji interes lokalne zajednice, Mesne zajednice i građana koji žele da ouvaju i da prezentuju svoje kulturno nasleđe na način na koji to Starčevci rade i da to dobro rade. Imaju svu podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture da svoju ideju iznesu do kraja. Zajedno smo izvršili odabir zgrade na koju ćemo postaviti tablu kako bismo pojačali vidljivost budućeg muzeja i želimo da u nekom trenutku predložimo da se detaljnije informacije o samom Muzeju preko LJR koda nađu i na samom sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

            Da li građani mogu očekivati u narednom periodu neke izložbe ili nove publikacije?

            - Ukoliko situacija bude dozvoljavala imamo u planu, kao što to svake godine radimo, obeležavanje manifestacije “Dani evropske kulturne baštine“ u okviru koje uvek organizujemo i neku izložbu. Ove godine gledaćemo da to bude neki digitalni produkt. Zavod za zaštitu spomenika kulture bavi se i publikovanjem radova. Imamo ediciju koja se zove “Kulturni identitet i kontinuitet“, a vezan za naseljeno mesto. Do sada smo objavili publikaciju o Starčevu, Banatskom Brestovcu i Kačarevu. Trenutno radimo na kulturnom nasleđu Banatskog Novog Sela. Očekujemo da ćemo uskoro ponovo uradili reprint publikacije o Starčevu, jer je veliko interesovanje.

            Ove godine smo pokrenuli i ediciju crkava u Pančevu. Trenutno radimo na pripremi publikacije o Evangelističkoj crkvi u Pančevu koja je prošle godine proglašena za spomenik kulture. Prošle godine smo počeli sa pripremom reprinta publikacije o Svetionicima povodom jubileja, aktuelno stanje nas je usporilo, ali ovih dana radimo na pripremi dopunjenog izdanja i očekujemo da će iz štampe izaći do kraja ove godine.

Violeta Jovanov Peštanac