Jedan od prvih koji se u zapisima spominje je Franjo Grgić (1765-1820), koji je rođen u Dolovu, a ženidbom se naselio u Starčevo. Oženio se oko 1800. godine Jelenom, rođ. Bražić (1768-?), a kćerka Aan, rođena je 1803. godine, a udala se za Đuru Jambeka (1793-?) i tu se ova grana Grgićevih gasi. Drugi koji se u zapisima javlja je Ivan Grgić, ali bez podataka o godini rođenja kao i godini smrti, osim što je zapisano da je rođen takođe u Dolovu. Oženio se Jelenom, rođ. Konjović, za koju takođe nema podataka, ali je zapisano da im se sin Luka rodio u Starčevu 1822. godine. Treći, za kojega možemo reći da je Starčevac je Mata (1817-?), za koga nema podataka o roditeljima, a ne može ga se povezati s pre navedenim osobama. On je bio oženjen Agatom, rođ. Capan (1825-1869), a imali su kćer Julijanu, udatu Ivanković (1862-1909). Kako drugih naslednika nije bilo, tako se i ova grana Grgićevih ugasila. Kao četvrti u nizu Grgićevih javlja se Vinko Grgić (1836-1908), koji je rođen u Omoljici, a zbog ženidbe, i to dva puta, zabeležen je u starčevačkim knjigama. Potomci iz ove grane Grgićevih su se i najduže zadržali u Omoljici. Prva Vinkova žena bila je Magdalena, rođ. Turna (1841-1902), a brak je sklopljen u Starčevu 1859. godine. U tom braku rođeni su Pajo (1876-1921) i Đuro (1880-1951). Nakon smrti Magdalene, Vinko se drugi put ženi dvostrukom udovicom Katom, rođ. Kalić, koja je prvo bila udata za Franju Pavlića (1841-1865), zatim za Josipa Žalca (1846-1898) s kojim je imala kćer Julijanu (1879-1960). Ovde dolazi do interesantne situacije. Julijana se 1895. godine udaje za gore spomenutog Paju Grgića, a nakon smrti oca Josipa, mama Kata se udaje za prijatelja tj. za Julijaninog svekra i muževljjevog oca Đuru. Ovim činom Kata svojoj kćeri postaje i mama i svekrva, a Paji maćeha i tašta u isto vreme. Paja i Julijana nisu imali dece, a da su imali možda bi deci to stvaralo zabunu.
Još jedan u nizu među prvim Grgićima je Nikola (1804-1916). Za njega postoji podatak da je rođen u Omoljici, a oženio se Agnezom, rođ. Šoštarić (1856-1928) iz Glogonja. Brak je sklopljen u Glogonju 1872. godine, godinu dana nakon rođenja prvog deteta, a deca su bila: Pavle (1871-1896), rođen u Omoljici; Josip (1874 -1920), takođe rođen u Omoljici; Marija (1881-1937), rođena u Starčevu, ali nema podataka da je bila udavana; Franjo (1884-?); Magdalena (1888-1918), udata Pavlić, Julijana (1893-?), udata Hiršh i Ana (1896-1974), udata Gerdić.
U ovom, rekao bih uvodu u grane porodice Grgić, videlo se koje su se odmah na samom početku ugasile. Interesantne su grane koje su doživele svoje uspone i padove i one koje su se u Starčevu održale do današnjih dana. U sledećšem nastavku o Grgićima nadam se da će biti interesantnih detalja, može se uočiti kako su familije povezane i kako je tko kome rod i zbog čega se međusobno nazivaju braćom i sestrama.
Na kraju, svima Vama, a znam da ste ga u ovim uslovima ipak proslavili, želim SREĆAN USKRS !
MIR S VAMA,
HRISTOS VOSKRESE,
VAISTINU VOSKRESE !
Vinko Rukavina