Posao Deda Mraza je da nagrađuje decu koja su te godine bila dobra. On ulazi u dimnjak i ostavlja poklone ispod jelke i na taj način obraduje decu. Baka mi je često govorila kako mi on ostavlja poklone jer sam dobar. Ustvari, te poklone je upravo ona ostavljala ispod jelke, da bi me obradovala. Na svakoj dodeli paketića koje dodeljuje tatina firma, jedan čovek se maskira u Deda Mraza i sva deca se sa njim slikaju. To me je još više navelo da verujem u tog čoveka. Imam mnogo slika sa tim “Deda Mrazom“. Kako su prolazile godine i ja postajao sve stariji i zreliji moja vera u Deda Mraza je bila sve slabija. Danas, naravno, više ne verujem u Deda Mraza jer su to sve obične dečije pričice koje služe da zabave decu. Svake godine smo u školi pisali pismo Deda Mrazu...

            U svakom slučaju, Deda Mraz nam je postao simbol zime i svih zimskih praznika. Mit o Deda Mrazu je i dalje popularan i uvek će biti jer se prenosi sa koleno na koleno i uvek se priča maloj i naivnoj deci.

Ivan Dobrosavljević 8/1

* * *

            Verujem u Deda Mraza kao što verujem da ću ove godine biti vrlo-dobra. Kad sam bila malo dete uvek sam sa mamom pravila kolačiće i uveče ih ostavila ispod jelke sa čašom toplog mleka. Legla bih u krevet sa iščekivanjem da, kada se probudim, bude puno poklona.

            Od svoje prve Nove godine pišem pismo Deda Mrazu i u pismu napišem sto i jednu želju koju imam i nadam se da će mi se bar jedna ispuniti. Jedne godine sam za karneval obukla kostim Deda Mraza ali sam shvatila da nije bilo vreme za Deda Mraza. Kuću uvek ukrašavam da bude mnogo figurica Deda Mraza i da sija sa svih strana. Neki ljudi ukrašavaju jelku u dve ili tri boje a ja volim da moja jelka bude u što više boja jer znam da će Deda Mraz biti srećniji i ostaviti mi više poklona. Zamišljam da je Deda Mraz obučen u crveni kaput, da nosi okrugle naočare, novogodišnju kapu, crne čizme i da ima veliki stomak.

            Iako nisam bila baš poslušna ove godine nadam se da će mi Deda Mraz pokucati na vrata.

Dušica Damjanović 8/1

* * *

            Zima je moje omiljeno godišnje doba. Kao i svake godine, već pri početku decembra počela je novogodišnja euforija. Ovaj period u godini meni je veoma značajan iz više razloga. Sad, u ovom trenutku dok pišem ovaj sastav, željno iščekujem da otkuca ponoć i da dočekam svoj 14. rođendan.

            Moja kuća je puna balona i ukrasa. Što se tiče Deda Mraza, mislim da da sam dovoljno velika da shvatim da on zaista ne postoji, a i ranije nisam verovala. Dok su druga deca pisala pisma i novogodišnje želje Deda Mrazu, znala sam da meni te poklone kupuju tata i mama. Bez obzira na to što mama i ja uvek ostavimo na stolu pored jelke keks i čašu mleka, tradicionalno, to mi je postalo smešno ali je i dalje slatko. Obožavam da ukrašavam jelku sa svojom porodicom i uvek se osećam ispunjeno. Tek sad vidim koliko sam bila drugačija od druge dece. Nikad nisam htela da se slikam sa Deda Mrazom kad bi ga moji roditelji doveli kao iznenađenje. Čak mi se i ne sviđa ta ideja da nam poklon kupuje, zapravo, neko drugi. Iskreno me zanima ko je izmislio Deda Mraza - meni to nikada ne bi palo na pamet.

            Novu godinu proslavljam sa svojim najbližima i nemam određenu destinaciju ali meni to i nije tako važno. Jedva čekam da se jedno jutro probudim i kroz prozor vidim sneg jer tek tad ću, zapravo, shvatiti da nam Nova godina ubrzo stiže. Po mom mišljenju, roditelji treba da kažu deci istinu jer ih to kasnije može baš razočarati, a nema potrebe za tim.

Jelena Ćirković 8/1

* * *

            Zima je stigla i ušunjala se u naše krajeve, a sa njom i zimske čarolije. Deda Mraz je snežni dekica u crvenom kaputu koji dolazi u naše kuće prolazeći kroz odžake. Kada otkuca ponoć on se nalazi kod naše jelke ispod koje ostavlja poklone samo pod uslovom da si bio dobar cele godine.

            Još od malih nogu slušala sam ovakve priče od svojih ukućana. Brižno sam ga iščekivala i svaki put ostavljala toplo mleko i keks na stočiću. Ubrzo sam saznala da Deda Mraz ne postoji ali sam i dalje svake godine za vreme praznika bila u prazničnom raspoloženju, tako da me je ta činjenica da Deda Mraz ne postoji, nije rastužila. Svakako, budem zahvalna za poklon ispod jelke koji mi ostavi mama, to jest Deda Mraz.

            U mojoj porodici praznicima se svi raduju. Moj posao za vreme novogodišnjih praznika je dekoracija. Omiljena aktivnost mi je kićenje jelke,  a usput dekorišem i celu kuću, svaki kutak. Sve te dekoracije me podsete na pisanje pisma Deda Mrazu i kada malo razmislim nedostaje mi to. Poželim da se vratim u detinjstvo, da mu ponovo napišem pismo posle nekoliko godina.

            Iako sam sigurna u to da zamišljeni dekica duge brade i rumenih obraza ne postoji, zauvek ću verovati u praznične čarolije.

Anđela Milošević 8/1

Moj kućni ljubimac

            Moj kućni ljubimac kojeg puno volim je pas Šapica. Ona je rođena 25. januara 2018. godine.

            Ona ima zeleno braon oči a krzno joj je boje kao sveža kifla. Ima duge uši koje se nekad zabace unazad kada trči. Ona je moje malo čudo jer jede jagode u bašti, jede sladoled, skače na lišće, skače na mene, liže me, grize flašice koje je izvadila iz kese i još mnogo toga. Igram se sa njom tako što šutnem Jecinu fudbalsku loptu a Šapica skače i grize je. Kada joj moja mama da da jede ona neće a kada se ja vratim iz škole i dam joj ona jede. Šapica ima puno nadimaka: Šapi, Šaki, a zovemo je i Bleki jer se isprljala i nešto crno sa nje ne može da se opere ali Šapica se na Bleki ne odaziva. Voli da jede, spava, da se češka i da se igra. Najviše voli da se češka iza ušiju, po stomaku i po leđima. Voli da trči a i ja sa njom. Imam još dva psa ali jedan od njih ne voli Šapicu. Šapica skače na psa koji je voli ali on reži. Mnogo volim da provodim vreme sa Šapicom ali ne mogu uvek jer moram da idem u školu, da učim i radim domaći zadatak. Šapica i ja smo tada tužne.

            Volim Šapicu kao i ona mene i ne bih je menjala nizašta na svetu jer ne bih znala kako bi bez nje.

Anđela Venjac 5/2