Kampanju realizuju Ministarstvo zaštite životne sredine, Program Ujedinjenih nacija za razvoj - UNDP i Lovački savez Srbije, a u saradnji sa Specijalnim rezervatom prirode “Stari Begej - Carska bara“.
“Ne palite strnjiku, ne igrajte se vatrom“, apelovao je ministar ukazujući da decenijska praksa u Srbiji da se biljni ostaci na usevima uništavaju požarom često ima pogubne posledice po biodiverzitet, imovinu i živote ljudi. Kampanja treba da u javnosti podigne svest o tome da je spaljivanje strnjike viestruko štetno i da zajedno sa drugim nadležnim organima i institucijama doprinese iskorenjivanju ove prakse. Srbija je jedan od četrdeset centara biodiverziteta u svetu i izvanredni bogatstvo i lepota koji je odlikuju moraju se sačuvati, poručio je ministar. Pomenuo je nedavni požar u Specijalnom rezervatu prirode “Stari Begej - Carska bara“ kada je preko 800 hektara površine nacionalno i međunarodno značajnog zaštićenog područja gorelo u vatrenoj stihiji koja je izazvana paljenjem strnjike. “Takva katastrofa ne sme više da se ponovi“, poručio je.
Predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav ]irković rekao je da će ovo najbrojnije udruženje u Srbiji dati puni doprinos kako bi se prestalo sa praksom paljenja strnjike koja često dovodi do uništavanja staništa lovne divljači i samu divljač.
P.A.
Aktuelno
Lisica viđena u naselju
Na osnovu prijava građana iz Baštenske ulice Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dao je saglasnost da se izvrši ulov lisice na nelovnoj površini u naseljenom mestu Starčevo u Ulici Baštenskoj. Ulov treba da izvrši Lovačko društvo Pančevo, odnosno starčevačka lovačka sekcija, uz međusobnu koordinaciju i saradnju sa vlasnikom objekta, Sekretarijatom za zaštitu životne sredine iz Pančeva, Mesnom zajednicom Starčevo, Policijskom upravom iz Pančeva, veterinarskim inspektorom i šumarskim i lovnim inspektorom. Ovaj posao se mora obaviti do kraja ove godine do kada ova saglasnost i važi.
Edukacija
Međunarodni sajam ekologije
Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa “EcoFair“, održan je na Beogradskom sajmu od 2. do 4. oktobra. Ovo je najveći skup ove vrste u regionu. Ekološki aktivisti iz Banatskog Brestovca, Aleksandar Jovanović i Momčilo Čurić kao i predstavnik Mesne zajednice Starčevo, Predrag Stanković, bili su gosti na zajedničkom štandu Grada Čačka i Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda. Razlog je taj što firma “Greenland Technologia EM Sp. z o.o.“, na čelu sa dr Stevanom Babićem, planira korišćenje najnovije “EM“ tehnologije u rešavanju problema sa zamuljivanjem reka Ponjavice i Nadele. Tu tehnologiju, po licenci “EM Research Organization Inc.“ na sajmu je prezentovao Miško Domanović koji je pre toga i obišao ova dva vodotoka u našem okruženju.
Pčelarstvo
Priprema za zimu
Šta reći posle ovako nepovoljne godine za pčelarstvo... U južnom Banatu pčele su donele dovoljno polena, a meda, zavisilo je od pčelara, koliko je ostavio pčelama za prezimljavanje. Bila je zadovoljavajuća količina 15-20 kg po društvu. Proleće je bilo vetrovito, onda je naglo otoplilo, pa su voće i ostale cvetnice naglo procvetale. Sa malim zalihama meda pčele su uz pomoć pčelara (dodate su im pogače) imale solidan razvoj za bagremovu pašu. Tada su nastali problemi sa kišovitim vremenom i unos bagremovog nektara je bio od 8 do 10 kg. To nije zadovoljilo ni osnovne pčelinje potrebe, a pčelari su gledali u nebo i očekivali bolje vreme kako bi sledeća paša bila bolja. Selidbom pčela na Dunav (bagremac) dobili smo dosta polena za pčele a višak za prodaju. Krajem juna polovina pčela se seli na Frušku Goru, na lipu, i taj deo pčela je napunio košnice medom. Desetak dana kasnije, kreće suncokret i druga količina pčela se seli po našem ataru. Taj deo je podbacio sa medom, ali se ipak vrcalo 10-15 kg meda i ostatak ostavio pčelama za prezimljavanje. Lipov med, kada se izvrcao, suncokret je počeo da medi. Pčele nisu uspele da sakupe dovoljno meda za zimu pa je usledilo prihranjivanje sirupom sa dodatkom žalfije i drugim lekovitim travama za očuvanje probavnog trakta pčela.
Sve u svemu, godinu treba što pre zaboraviti. Za ekonomsku računicu, nema se hrabrosti da se izvodi, ali se ipak ostaje nada da se može biti na pozitivnoj nuli. Sledi ciklus zimskih predavanja u organizaciji Društva pčelara “Starčevo“. Pčelari da dobro uzime pčele i, naravno, da 2020. godina bude mnogo bolja. Potrošačima preporuka da koriste med dok su zdravi da pojačaju imunitet. Sa varoom uvek oprezno, izgleda da opet kreće invazija. Obavezno uraditi tretiranje oksalnom kiselinom.
Pera Šiić